DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - NORMALNO

Slika sa zavejanog Zlatibora na kojoj predsednik Aleksandar Vučić zajedno sa opozicionim liderom, predsednikom opštine Čajetina Milanom Stamatovićem svečano otvara Gold gondolu više je doprinela društvenom dijalogu nego svi oni silni okrugli stolovi na Fakultetu političkih nauka

 

Ta je slika, da li me pratite, pokazala da je moguće. Da je moguće biti normalan. Ta je slika pokazala da politika nije borba na život i smrt, da u njoj ne mogu i ne smeju da vladaju samo zakoni životinjskog carstva, a da je suština, da je pravi smisao politike - bolji život.

Suštinska i najvažnija razlika između politike i politikantstva jesu rezultati. Ozbiljna politika uvek za sobom ostavlja sasvim opipljive i lako proverljive rezultate. I možete vi nekog političara da volite ili ne volite, može taj neko da vam se sviđa ili ne, ali konkretne rezultate morate mu priznati. Tako i sa Stamatovićem. Šta god mislili o njemu, činjenica jeste da je najduža gondola na svetu konkretan rezultat njegove politike. I od toga će koristi imati svi, ne samo u Čajetini, ne samo na Zlatiboru, nego u celoj zemlji.

Isti aršin, isti princip može se i mora primeniti i na politiku Aleksandra Vučića koji danas vlada Srbijom, taman kao i na politiku Dragana Đilasa i njegovih partnera koji su od 2000. do 2012. bili na čelu države. I onda, molim lepo, svačiju politiku ocenite i sasvim precizno izmerite na osnovu konkretnih rezultata.

O Vučiću najbolje govore njegovi rezultati - novi autoputevi, pruge, bolnice, škole, nikad puniji budžet, najviše direktnih stranih investicija, čvrst kurs dinara, najveće prosečne plate, rekordno mala nezaposlenost, vojska jača nego ikada, najbolja moguća međunarodna pozicija Srbije, pobeda u ratu protiv korone... Sve je to, jelte, njegova politika.

Baš kao što se Đilasova politika i politika njegovih dosističkih saveznika najbolje razume kada se pobroji ono što su uradili dok su bili na vlasti - pljačkaška privatizacija, tajkunski monopoli, mafija jača od sistema, država na ivici bankrotstva, vojska koja nije mogla da kupi ni akumulatore za 'migove', manje od 40 kilometara autoputa izgrađeno za 12 godina, dinar koji je za četiri godine izgubio 50 odsto vrednosti, legalizovana korupcija na Mostu na Adi, onih 619.688.269 evra na računima firmi jednog, znate kog, političara iz vrha države.

I zbog svega ovoga i još mnogo toga što na ovom mestu ne možemo da pobrojimo, narod glasa onako kako glasa. I još zadugo će tako. I ne vrede tu mnogo nikakve hejterske kampanje, ne pomažu nimalo izmišljena Đilasova istraživanja. I neće, dobar vam stojim, đilasovskoj opoziciji pomoći ni vladika Grigorije.