GAŽENJE! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Hajde sada, draga novinarska udruženja, šta imate da kažete. O tome dokle ste stigli, dokle smo svi stigli u raspravi oko takve gluposti - kako će ko da radi svoj posao

Pošto je neslaganje sa nečijim načinom, stavom, mišljenjem, dovelo do toga da izvesna gospođa, novinarka, tviterašica, po imenu Biljana Lukić, napiše da je vozila kola, spazila, na pešačkom prelazu, Predraga Sarapu, i da je htela da pritisne gas, ali je odustala, jer bi “uprljala auto”.

I znam ja da je ona htela da se zeza, volim i ja to da radim, zezanje je zdravo, ukazuje na gluposti, karikira ih, umanjuje im značaj, ali i zezanje ima svoje granice, svoja pravila, kod, po kojem nije zezanje da nekoga baš hoćeš da ubiješ, izbrišeš sa lica zemlje.

I kada se zezaš sa gaženjem Sarape, zato što ne misli kao ti, ne radi kako ti misliš da treba da radi, činiš bar dve opasne stvari.

Prva, označavaš neistomišljenike kao bića čiji život ništa ne vredi, i time uvodiš sasvim nove odnose u svaki budući rasplet, pošto, ako se rasplete kako ti hoćeš, Sarapu ne čeka samo eventualni gubitak posla, nego i gubitak života. Ubacuješ revolucionarne sudove u taj rasplet, bez obzira na to što je osnovna odlika svih takvih sudova u istoriji, od Francuske revolucije na ovamo, upravo ta da smatraju da je njihov posao da kolju, a Božiji da odredi, posle, koje od poklanih kriv, a ko ne.

Druga, uvodiš jedan sasvim novi način ophođenja, prizivaš razne ludake da se late krvavog posla, zaboravljajući da ludaka ima na svim stranama, pa i na onoj koja je protiv tebe. I šta ćeš, kada takvima daš legitimitet, a oni tebe vide na pešačkom? Reći ćeš da su se zezali? Uprljali kola?
Zato, još jednom pitam: šta ćete, draga novinska udruženja, sada.

I da li nameravate da profesiji, koja je i inače opterećena sobom, te se i svojim položajem često bavi i više nego pukim informisanjem, konačno objasnite i da svako ima pravo da obavlja svoj posao kako hoće, u skladu sa standradima profesije, zanatom; i da razlike u načinu obavljanja tog posla, čak i odstupanja od standarda i zanata, a toga ima na svim stranama, nisu razlog za mržnju i zezanje sa bilo čijim životom.

Uostalom, da ste se više bavili uvođenjem tih zanatskih uzusa, umesto kuknjavom, mnogo bolje bi bilo.

No, da ne maštamo o tome šta bi bilo kad bi bilo, hajde da se vratimo na sam slučaj.

Ovaj u kojem, u istom danu u kojem N1 piše o povećanoj ugroženosti novinara tokom pandemije, niko od vas, udruženih, da im javi da nije pandemija uzrok tome, nego dehumanizacija kojoj novinari sami pribegavaju, tvrdeći da bi jedina štetu, u slučaju gaženja Sarape, pretrpeo automobil. Far, ili branik. Nešto farbe, i krilo.

I ako to ne uradite, ne javite jedni drugima, na vreme, da morate da prestanete tako da se zezate i mrzite zbog različitog mišljenja, desiće vam se da novinari stvarno jedni druge počnu da gaze, uz jedan paradoks koji će ličiti na zezanje.

O gaženju Sarape izvestiće samo Pink, a o gaženju Biljane Lukić, samo N1. To hoćete?

Ako hoćete, šta da vam kažem, tako će i da vam bude.

Zato bar probajte da se nad ovom nedotupavnom šalom zgrozite zajedno. I na vreme.

Posle će da bude kasno.

I razna kola će biti uprljana.