PUTOVANJE! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju MORATE PROČITATI!

Samo jedna stvar je važna: Putovati, slobodno. Kretati se, nikada ne stajati u mestu.

I pošto sam čitav život, punih 60 godina, imao taj osećaj bivstvovanja u vukojebini, skrajnutom kutku sveta, crnoj rupi u koju niti može da se dođe, niti iz nje ode, osim zauvek, i u kojoj je svaki korak težak, u kojoj je sve daleko, i svako putovanje mučenje, vozom, autobusom, kolima koji se vuku po lošim prugama i putevima, napravljenim ne za život, nego da ljudi na njima ginu; i pošto mi je toliko puta bilo teško da pođem, bilo gde, jer sam znao da će trajati ceo dan, i da ću da se cimam, da dođem mrtav umoran, ako uopšte dođem; i pošto mi je najveći deo života prošao sa tom svešću, da sam primoran da stojim, u mestu, evo, ovo vam kažem:

Da me zabole za bilo šta drugo, osim putovanja, u ovoj zemlji, od svega za čim se histerično kukumavče - od izbornih uslova, do bilo koje “slobode” koju traže baš oni koji godinama nisu ništa uradili da se slobodno krećem, da putujem i da budem slobodan, i siguran u toj slobodi.
I da su putevi jedino što me zanima, pošto sam upravo stigao sa puta.

Prijatelj i ja, dva sata juče do Pirota, dva sata, danas, nazad.

A živeo sam nekada u Pirotu, radio tamo, i bilo mi je teško i za vikend da dođem ovde, kući, jer je taj dolazak značio celodnevnu, mučnu avanturu, sa neizvesnim ishodom. I svako drugo putovanje je bilo isto to - mučna, neizvesna avantura. Možda stigneš, a možda i ne. Možda se vratiš, a možda i ne. Do jebenog Novog Sada je bio problem, a kamoli negde drugde.

I onda, juče dva sata tamo, do Pirota, danas dva sata nazad, do Beograda.

I kada smo ušli u ovaj, naš grad, shvatili smo da smo mogli, po prvi put u našim životima, da odemo negde, 300 kilometara daleko, na ručak, izlet sa decom, i da se vratimo istog dana, bez po muke.
I da je to sloboda.
Mogućnost da se krećeš.
Mogućnost da bezbedno odeš i bezbedno se vratiš.
Pravo da ne budeš na jednom mestu, da ne misliš da li je otići negde, u bilo kom pravcu, problem.
Da živiš u zemlji u kojoj ti je sve blizu, u kojoj možeš da svakog vikenda posetiš prijatelje, rođake, ili se prosto odvezeš, gde god hoćeš, jer je sve tu, blizu.
I ako pričamo o uslovima, za bilo šta, to je prvi. Kretanje.
Po dobrim putevima. Po auto-putevima.
Magistralama. Prugama.
Do Pirota, Novog Pazara, Merdara, Vršca, Rume, Loznice, Bora, Zaječara, Vranja, Subotice, Valjeva, Višegrada, Čačka, Pojata, Zrenjanina...

I, zato, dragi moji, zahvalite se ovom što sve to gradi, i put pod noge.

Putevi donose slobodu.

A ako to ne shvatate, onda, pravo da vam kažem, i ne znate šta je sloboda, a još manje šta ćete, kada je dobijete, s njom.
Ja znam.
Da putujem, i da deci kažem da sutra ne moraju nigde da idu, jer sve mogu ovde, a ponajviše, da se mirno kreću. I da ne dozvole nikada, nikome, da im tu slobodu uzme.

I idite do  Pirota. Dva sata vam treba.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.