SLOGAN! Nova kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Uopšte nije moguće da će "Alo, glupačo" postati opozicioni slogan za Anu Brnabić, bez obzira što to predlaže advokat Vladimir Gajić, vukovac, po opredeljenju

 

Najpre zato što je reč "slogan" u smislu u kojem je Gajić upotrebljava više poziv na rat, nego na izbor, što je sasvim u skladu sa njenim korenima.

Još je Kaneti otkrio da je ta reč nastala među Keltima u škotskim brdima, koji su verovali u vojske mrtvih, i za njih imali i ime - "sluagh".

Imali su ime i za poklič - "ghairm", a spajanjem ta dva: "sluagh - ghairm", nastao je izraz, keltski koji znači - bojni poklič vojske mrtvih, iz čega je, kasnije, rođen i pojednostavljeni, a čuveni "slogan", bar onaj kojem se Gajić nada.

Ali nije ovde reč samo o etimologiji, nego, mnogo više, o suštini, o doživljaju protivnika kao neprijatelja, o izborima kao sukobu vojski, i o medijima kojima ništa od toga, koliko god da tvrde da su objektivni i nezavisni, ne izgleda čudno. Ma jok, oni to još i podstiču, željni valjda krvi, ona je uvek vest.

Hoću da kažem, Gajić je vojnik partije, ili bar sebe tako doživljava, i još je vojnik jedne slabašne, na vrat na nos skupljene partije, bez ikakvih ozbiljnih izgleda na izborima, te je i njegova želja da protivnicima skine glavu, pre izbora, umesto izbora, sasvim razumljiva. Kompleks inferiornosti stvara mržnju, da ne pričamo o kompleksima tvorca te partije, kojem je visina glavnog arhi neprijatelja veći problem od njegove politike.

Šta drugo da smisli čovek koji, u dvorištu, šiša travu na nulu, da se ne bi izgubio, nego revanšizam, kao politiku, to jest sredstvo, da svi, kada on pobedi, budu isti, maleni, i da se odbojka igra samo na teniskom terenu, da bi on mogao preko te mreže da prebaci, kada baš dobro skoči.

Šta drugo, njegov vojnik da smisli, nego "alo, glupačo", izraz frustracije đaka osnovne škole, pošto i sam nikada nije prestao da bude politički "osnovac", ponavljač, besan jer ga ni ona, ni toliki birači, uopšte ne razumeju. Sledeće što on može je da je počupa za kosu, ili joj stavi žvaku na stolicu, i da onda pobegne sa onog najvažnijeg časa, na kojem se ponovo polažu - izbori, predmet na kojem ga uvek obore.

Drugim rečima, ok je to što on priča, razumljivo, da se objasniti, pa čak i uz neku vrstu empatije: "Jadan čovek, neka ga", jer dometi, politički, njegove frustracije ne postoje.

Neobjašnjivo ostaje nešto drugo. Ono što rade mediji ubeđeni u svoju mesijansku ulogu, nezavisnost i objektivnost, i to sve zarad one vrste promena u društvu, državi, koja bi, bar tako tvrde, trebalo da nas skrene sa kursa "primitivizma", i to na onaj koji vodi u "civilizovano društvo" pametnih, obrazovanih, i čistih, sa mnogobrojnim belim zubima.

Oni, naime, u trenutku dok Gajić "alo glupači" i "alo glupacima" objašnjava kako je snajper u tvitu Zorana Čička, čista "ironija", "sarkazam", baš kao što su i svi ostali pozivi na streljanje, vešanje, pišanje po grobovima, ništa drugo do dobra "metafora", stilska figura koju, eto, i na žalost, "alo glupaci" nisu u stanju da razumeju - dakle, u istom tom trenutku nezavisni i objektivni mediji objave, kao naslovnu vest: "Marko Vidojković dobio pretnje smrću!"

Stvarno? Kako to? Zar nije i on dobio "metaforu"? Zar ga nisu gađali "sarkazmom" i "ironijom"? I da li će onaj koji je tu "metaforu" uputio, dobiti, koliko sutra, prostor u medijima, poput nelustriranog Čička, koji je u u "Danasu" imao i naslovnu stranu, da objasni kako se samo šalio, a "alo glupaci" ga nisu razumeli, nego, budale, pravo u aps? Da li će, nezavisni i objektivni, pozvati Gajića da im nacrta kako je snajper kod Čička "sarkazam", a ovo drugo nije?

Ili da postave pitanje, istom tom Gajiću, advokatu: zar nije onaj Lovreković, čija je kokoška saletela gossip girl Mariniku, takođe hapšen, kada je pomislio, napisao, da je za gossip girl bolji snajper, nego kokoš?

Zar nisu, zar se ne dešava, da ljudi koji prete smrću i liderima opozicije, takođe hapšeni, i osuđivani? Prošle godine je, prema novinskim izveštajima, bilo više takvih slučajeva.

I najvažnije, zar nije baš to - kažnjavanje za idiotske izlive mržnje - princip kojeg bi svi mi trebalo da se držimo, u svakom trenutku, a pogotovo u svakom mediju?

Očigledno da nije. I očigledno je da razni nezavisni, koji su, u svom pomahnitalom mesijanstvu, zakačili jerusalimski sindrom (bolest hodočasnika koji stignu u sveti grad i pomisle da su neki prorok ili Mesija), prave veću štetu od nedozrelih političara.

Njih više ne zanima da jave vest. Oni hoće da sami budu vest, i to tako što će ti reći šta imaš da misliš, o svemu, pa i o ubijanju kao pretnji, i ubijanju kao "metafori".

Oni ljude dele na glupe i pametne, na pismene i nepismene, na bezube i one sa kolgejt osmehom, oni veruju da znaju ko treba da bude vlast, a ko lustriran, oni i vesti i sagovornike dele na "naše" i "njihove", i oni će, na žalost Gajića, na kraju, nesvesno, i da smisle slogan za predstojeće izbore.

I ako taj slogan bude "Snajper", nemojte ništa da se sekirate, ko god da ga bude koristio.

Pošto je to, alo, bre glupaci, kako ne shvatate, samo metafora. I sarkazam. A kažu ljudi i da se ne čuje. I ne boli. Ništa.