HAJKA! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Ne postoji, kada je o politici reč, drukčiji kraj za Aleksandra Vučića, od njegovog simboličnog ili stvarnog smaknuća. Previše je velik, da bi mogao da doživi bilo šta drugo

I već je dovoljno dugo predmet hajke, udruženih lovaca, sa vrlo jasnim ciljem - da mu glava bude skinuta, a plen, to ogromno telo, razdeljeno i proždrano.

U ovoj jakoj tvrdnji, pri tom, nema nikakvog hokus pokusa, horskopskih gluposti, gledanja u pasulj, ili izmišljanja "državnih udara", nego je reč o realnosti, koju su sociologija i razne druge nauke odavno do detalja objasnili.

Elijas Kaneti, na primer, haiku doživljava, s punim pravom, kao zajednicu. Uz rod, klan, pleme, narod, po njemu je i hajka ravnopravna zajednica, moguće i starija od svih drugih, upravo zbog želja, gladi, koje je formiraju.

I uvek se formira, a ko to danas ne vidi, gotovo da je glup, oko potere za velikim plenom.

Taj plen, najveći, danas jeste Vučić. On je neka vrsta političkog slona, kita, najveće životinje, kojoj protivnici ni po čemu nisu dorasli, niti, u bilo kojoj varijanti, mogu da budu kao on.

Samim tim, oni više i ne pokušavaju da ga dosegnu, ne pada im na pamet da se mere sa njim, nemaju ambiciju da ga prerastu, već, isključivo, da ga ulove.

On je, zahvaljujući svom ogromnom rastu, veličini koju je dostigao, postao ne konkurent, nego plen.

Ništa to nije čudno, ljudi su, po Harareu, još pre poljoprivredne ere (nekih 10.000 godina pre Hrista), istrebili najveći broj najvećih životinjskih vrsta.

Vrlo prosto, na takvima je, najviše mesa, najviše krzna, i predstavljaju najveći dobitak.

Uostalom, upravo se zbog želje za plenom, i stvara ta percepcija o Vučiću kao vlasniku svega, o njegovoj porodici koja kontroliše sve, zarađuje na svemu, jer ona, ta percepcija, postaje osnovni pokretač, motiv, za formiranje hajke, kao zajednice.

Hajka, zbog te mitološke osnove, zbog klanja plena koju podrazumeva, nije nikakva politika. Ona je i zaobilazi i prevazilazi, njoj politika nije potrebna, niti bilo šta drugo što bi moglo da je skrene sa onog na šta je fokusirana. Sa lova i proždiranja.

I sva buka koja se diže tokom hajke, ima isti razlog. Vikanje, udaranje u granje, larmanje, sve to služi i da bi se plen uplašio i zbunio, i da bi hajka sve vreme bila posvećena, usredsređena na krajnji cilj.

Mediji, koji danas služe ne da bi o bilo čemu informisali, nego kao glasna podrška hajci, obavljaju, dakle, jednu prastaru ulogu i ništa više od toga. Viču, na plen.

Sve to zajedno govori da, uprkos "stranačkom dijalogu", evropskim posrednicima, pričama o demokratiji i slobodama, izbori, kao mesto na kojem se razne politike mere, hajkače ni najmanje ne interesuju, ne zanimaju.

Njih zanima da Vučić, posle hajke, larme i udaraca, padne i da se oni dobro najedu.

Šta posle, pitanje je koje nije u njihovoj agendi.

Bilo kakva rešenja, bilo kog otvorenog pitanja - od regiona, Kosova, pandemije, privrede, sveta Evrope - takođe.

Hajka se skuplja, u zajednicu, ne da bi rešila neki problem veće zajednice, već da bi podmirila svoje potrebe.

Glad, i opsednutost nečijom veličinom, zavist zbog nje, njena nedostižnost, razlozi su nastanka hajke, i osnovni motiv njene upornosti.

Hoću da kažem, i opet bez ikakvih teorija zavere, hajka neće prestati, dok ga konačno ne ulove.
I dok ne prožderu čitav plen, a nama ostave kosti.

I hvala Bogu, što ovde, u ovoj zemlji, ima dovoljno hijena, inače bi bili u ozbiljnoj opasnosti, da, posle svega, pocrkamo od gladi.

A ako meni ne verujete, čitajte Kanetija, lekovit je na ovu vrućinu, a i odavno je napisao šta nas čeka.

Samo zato što je neko prerastao, svojim političkim rezultatom, onaj sajz koji je ovde poželjan.
I zato mora da padne.

Pa vi vidite šta ćete.