DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - Hrvati, ima li ko da nije ustaša?!

Možda nisu svi Hrvati ustaše, ali ja danas zaista ne znam ni za jednog takvog, ako izuzmemo istoričara Gorana Šarića

Da se odmah na početku razumemo, nije problem na 'Maksimiru', gde navijači Dinama istaknu na desetine ustaških zastava, a među njima i barjak pod kojim su Pavelićevi nacisti jurišali na Staljingrad. To je samo posledica. Posledica svega onoga što se decenijama unazad radi u hrvatskim porodicama, vrtićima, školama, crkvama... Tamo Hrvati u ogromnoj većini, nažalost, postaju ustaše. Tamo ih njihovi roditelji, vaspitači, sveštenici uče bolesnoj mržnji prema svemu što je srpsko, tamo im u glave usađuju sistem vrednosti prema kome je bogougodno delo ubiti Srbina, zaklati i na bajonet nabiti srpsko dete.

Jedina većinski nacistička nacija iz Drugog svetskog rata koja nije prošla proces denacifikacije, jedini iskreno hitlerovski narod koji se nikada nije suočio sa svojim strašnim zločinima počinjenim nad potpuno nevinim ljudima čija je jedina krivica bila to što su druge vere i nacije, danas pod pokroviteljstvom EU i NATO pakta nastavlja da sprovodi ustašku ideologiju krvi i tla. Republika Hrvatska, iako joj u Ustavu piše da je antifašistička, jeste zapravo eufemizam za Nezavisnu Državu Hrvatsku, onu u kojoj je počinjen najgori i najstrašniji genocid u istoriji Evrope, državu u čije temelje je samo u Jasenovcu uzidano više od 500.000 zaklanih Srba (zvanični podatak hrvatske zemaljske komisije iz 1945). Najkonkretniji dokaz za to jeste fakat da ta i takva država, ta de fakto Republika Nezavisna Država Hrvatska (RNDH) kao svoj najvažniji i najveći praznik slavi i obeležava 'Oluju' - masovno ubijanje i etničko čišćenje čitavog jednog naroda!

Istovremeno, činjenica da danas 'civilizovana' i, po svemu sudeći, samo na papiru antifašistička Evropa ćutke gleda ustaško orgijanje širom države članice EU, govori sve o strašnom licemerju i odvratnom koketiranju takozvane evrounijatske elite sa revizijom istorije i relativizacijom najgorih i najstrašnijih zločina. I nije, naravno, Hrvatska danas jedina koja pokušava da od nacističkih zločinaca napravi junake, a od njihovih nevinih žrtava nekakve krivce i 'agresore', ima toga još i na zapadu i na istoku kontinenta, ali samo je u RNDH nacizam danas zvanična državna, ali što je još opasnije - većinski nacionalno podržana i u narodu opšteprihvaćena politika.

Preterujem? Zaslepljen sam mržnjom? Ne bih rekao, ali evo prihvatiću da ste u pravu, ako uspete da demantujete tvrdnju sa početka ovog pisanija. Recite mi, dakle, jednog intelektualca, jednog čoveka od ugleda u današnjoj Hrvatskoj koji je jasno i glasno, osudio zverske zločine u 'Oluji', bilo koga ko se usuđuje da javno govori istinu o Jasenovcu, Jadovnu, Pagu, Glinskoj crkvi, dečijem logoru smrti u Jastrebarskom...

Šta bi? Nema takvoga? Pa, o tome vam i pričam.