Pristojnost na odsustvu! Nova kolumna Ivana Radovanovića

Ne znam da li sam to vam rekao, ali imam psa, nemačkog ovčara, pet meseci starog, blesavo štene, kojem se jedno uvo nije još podiglo, pa je sav klempav i izgleda kao da je nastao od grupe autora, a ne od plemenitog roda gvozdeno sivih vučijaka.

I važan je, za ovu priču, a zove se Ari (od Aristotel, da ne bude zabune), zato što je pristojan, pa je juče ujutru odbio moju komandu da me ujede, a zahtevao sam to od njega više puta.

Razlog: Pod jedan, pomenuli me na N1, te sam hteo da proverim da li sam živ, ili sam možda umro, jer mene ne pominju na N1, živog, nikada.

Pod dva, pričali su o meni kao onaj Ivan Lalić i Teofil Pančić o Tasovcu, znate ono - nekoga više nema, pa sada da kažemo sve što smo imali o njemu; i sve što nismo smeli da kažemo dok je bio živ, jer bi nam nanu naninu; i sve što će auditorijum, em upoznati sa našim nepoznatim delom, em sa još nepoznatijom i nepriznatijom pameću.

Što bi s nekim pričao tet a tet, kada možeš da sačekaš da ga nema, pa da ga, a i to iza leđa, da te ni odsutan ne vidi, pljuneš. Elem, na N1 me nije bilo, ali su se ozbiljno, poznavaoci prilika, raspričali. O meni, odsutnom. I dosta dugo sam zbog toga bio u nedoumici, živ li sam, ili ne, pogotovo što neće ovo kuče da me ujede, a to što se ja lupkam i štipam ne znači ništa, možda to sve možeš i sa one strane, ko zna.

Tek me je Olja uverila da sam živ, umeju to žene dosta grubo da urade, te sam se prilično obradovao, pošto je to, biti živ, ovih dana dosta retka pojava. I onda sam, živ dakle, pažljivo pogledao šta su to veselnici sa N1 imali da saopšte o mom odsutnom slučaju.

Pa hajmo redom.

Prvo su se vodiljka i Željko Bodrožić prisetili da smo Bodrožić i ja gostovali na TV Prvoj. I ništa nisu slagali. Bili Bodrožić i ja kod Marije Savić Stamenić, zaista, rekao on šta je imao, rekao ja, nekome se više svidela njegova priča, nekome moja, i bejah ubeđen - mirna Bačka. Aha, iliti malo morgen. Izgleda da mi Bodrožić tada nije baš sve rekao (nije smeo, ili nije umeo), da je ostao baš nedorečen (a tako mi je nekako i izgledao, moram da priznam), pa sada, bez mog prisustva, krenuo da objašnjava.

Najpre, da sam ja "Vučićev konsiljere" (jeste, Tom Hagen, glavom i bradom, te baš mene zove kada treba da se vidi sa Merkelovom, i svaki put kada ide u Brisel, ili kada odgovara na pitanja N1, ništa od toga taj ne ume sam, a da ne pričam da sam ja tvorac čuvene rečenice: "Luca Brasi sleeps with the fishes", pa mu je ponavljam, šapućem na uvo, svaki put kada Vulin pomene Milanovića).

Odmah zatim Bodrožić kaže da me nije sramota što pišem za Informer (naravno da nije, mene bi živ sram izjeo da u Kikindskim red jedan objavim). Onda da sam ja od onih "istreniranih ljudi kojima laž ne znači ništa" (Totalno pogrešno - ja sam istreniran da
prepoznam laž, pa sam u narečenoj emisiji, kada je Bodrožić slagao, odmah lepo rekao: "Nemoj da lažeš, Bodrožiću".). I još da on mene zna iz drugih vremena (upoznali se
pre neke dve godine), kada sam radio za "normalne medije" (i pre dve godine sam radio za "Informer", hvala lepo).

Na kraju je Bodrožić zaključio da je sve to (konsiljere, istrenirani čovek, Informer, dugogodišnja nepoznanstva sa njim), eto, "zato što mi trebaju pare". Vau, što bi rekao ovaj moj mudri pas, koji, ubeđen sam, vrlo dobro zna koliko me košta, mamicu mu njegovu.

Pa tu još dodaj decu (petoro), pa žene (serijski monogamista), pa cigare, kola, Dimitrija koji mi kao
daje popust - šta da vam kažem, ako mi dobri Bog ikada uredi viđanje sa Vučićem, od njega ću da krenem i da zahtevam da mi se plati, to o čemu Bodrožić mašta, a pogotovo deo sa Lukom Bracijem. Posle idem kod onog ko me istrenirao (ko god da je taj), pa kod Vučka, a na kraju i do Bodrožića, pošto to dugogodišnje nepoznanstvo takođe dosta vredi, neka proveri u filmu "Godfather", sve će mu biti jasno.

Hoću da kažem, ima da se naplatim, bez zezanja.

I da za taj novac uplatim (i Bodrožiću i voditeljki i svima koji se bave tim ružnim poslom pričanja iza leđa odsutnih), isti onaj kurs na koji ide moj Ari, a na kojem se uči elementarna pristojnost: Ne laješ na nekoga ko nije tu. Ili što bi rekao Don Korleone, kojeg sam također savetovao: "You Can act like a man" Ako si čovek, naravno. Bar koliko i moj Ari.