DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - Idite i pobedite!

Ispostavilo se da je fudbal ponajbolja merka srpske realpolitike

 

S jedne strane, predsednik Aleksandar Vučić, koji je reprezentativce u Lisabon ispratio rečima: "Idite i pobedite!" da bi onda odmah nakon istorijskog trijumfa "orlovima" isplatio obećanu milionsku premiju iz državnog budžeta, onog budžeta koji je danas prvi put u modernoj istoriji dupke pun upravo zahvaljujući njegovoj reformskoj državnoj i ekonomskoj politici. A s druge, one nazoviopozicione, kvazielitne strane, samo i jedino pakosni čovečuljci koji ne znaju i ne umeju ništa drugo nego da mrze i lažu.

I to vam je to. Slika i prilika. Početak i kraj, suština priče o srpskoj vlasti i onima koji bi da tu vlast na silu, bez izbora, otmu. S jedne strane, konkretni rezultati konkretne državne politike, s druge strane, ništa osim pakosti, zlobe i besmislene mržnje.

Elem, to kako se đilasovska samozvana elita otvoreno radovala prvom golu Portugalaca, to što su oni neskriveno navijali protiv Srbije i priželjkivali poraz da bi ga onda koristili za svoju jalovu, mrziteljsku kampanju, pa to definitivno razobličuje nakaznu hejtersku antipolitiku koja se sva svela na dosističku parolu od pre 5. oktobra - što je Srbiji i Srbima gore, to je nama bolje!

Hajka na Piksija jer je "dozvolio Vučiću da zloupotrebi nacionalni tim" (!?!), proglašavanje selektora za "Marka Đurića srpskog fudbala" (!?!), odvratno sprdanje sa golmanom Rajkovićem, koji je "zaljubljeno gledao u šefa države" (!?!) i na kraju više od pola sata - od Gomešovog vodećeg do Tadićevog izjednačujućeg gola - otvorenog likovanja nad "još jednim porazom", koji, jelte, dokazuje da je Vučić "najgori baksuz koji upropasti sve čega se dotakne" (!?!), pa šta to sve, moliću lepo, jeste ako nije dokaz apsolutnog besmisla đilasovskog koncepta društva i države?!

Oni, sada je to i ćoravom očigledno, nemaju drugu ideju od ideje propasti. Sve treba uništiti i srušiti, Srbiju treba gurnuti u što dublje blato, jer samo u tom blatu, samo u najgorem i najcrnjem mulju, samozvani elitisti možda mogu imati neku šansu. Katabaza!

Ali, evo, Bogu hvala, ništa od tog njihovog bolesnog plana. Srbija je pobedila u Lisabonu baš kao što Srbija svakoga dana pobeđuje ovde u Srbiji. Svaka nova fabrika, svaki novi kilometar autoputa, svaka nova bolnica, škola, svaki dinar povećanja plate i penzije, sve su to životno važne pobede, pobede smisla nad besmislom, rada nad neradom, pobede ljubavi nad mržnjom, patriotizma nad autošovinizmom.

I zato, što reče predsednik fudbalerima: "Idite i pobedite!" Svako od vas, svakoga dana, na svakom radnom mestu. Jer samo od nas zavisi. Koliko i kako budemo radili i pobeđivali, tačno tako će nam i biti.