ZAGAĐENJE ZDRAVOG RAZUMA! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju ne smete da propustite

Dobro drugovi zaštitnici zdrave, žive, i nadasve neuprljane Srbije, da li znate za koliko ste CO2 u atmosferi vi lično odgovorni?

Nemate pojma, naravno, niko se ovde tim istraživanjima ne bavi, ali bave se drugovi Ameriknci, pa svako može, na internetu, da vidi koliko jedan prosečni američki dom, godišnje emituje ugljenika u ovaj prostor iznad njih (nas).

A kako je prosečni američki dom opremljen slično kao i prosečni srpski dom, a i ti aprati slično i troše i emituju, evo vam podataka, pa ih vi ili prihvatite, kao sopstvenu odgovornost, ili ih odbacite, sve u sklopu borbe protiv stranih interesa, i kompanija koje nam prodaju sve te divne stvarčice, bez kojih dan ne možemo da zamislimo, a kamoli ga provedemo.

Elem, televizor šibne 247 kila ugljenika u atmosferu, godišnje. Veš mašina, 69 kila. Klima uređaj, 393 kilograma. Rerna, 295. Mikrotalasna, 81. Frižider, 536. Zamrzivač, 630. Bojler, 1615. Električno svetlo u kući, ono koje palimo uveče, 1040 kilograma.

Ima još i uređaja i kila, ali i da se zadržimo samo na ovim osnovnim, bez koji, priznaćete, pristojna kuća ne može, rezlutat je dosta porazan, bar za borce za čistiju Srbiju, pošto, svako od njih, baš kao i svako od nas, u atmosferu pošalje po nekoliko tona CO2.

Sve ukupno, Srbija, pri tom, godišnje pošalje oko 60 miliona tona CO2 u atmosferu, ili nekih desetak puta manje od Nemačke, o Americi, Kini, Japanu, Indiji da i ne pričamo.

I ako vas sada zanima zašto vas gnjavim tim dosadnim podacima, odmah ću vam objasniti. Zato što mi se čini da odnos prema ekologiji, zaštiti životne sredine, treba da bude zasnovan na nečemu što se zove zdrav razum, a ne napamet naučena parola koju izvikuje neka glumica, bilo koja.

A zdrav razum kaže - jeste, ljudi su zasrali planetu zemlju, mi, pri tom, mnogo manje od ostalih, obzirom da smo kasnili u razvoju, i, jeste, ljudi s tim treba da se izbore.

Opet, zdrav razum mora da postavi pitanje - kako. I da li će svaki učesnik "ne damo vam Srbiju" protesta, veoma zdravorazumski odbiti da iz kuće izbaci grejanje, struju, veš mašinu, frižider, šporet, bojler, erkondišer...jer je veoma svestan da bi bez svega toga, pa i čak televizora na kojem, na N1, može da vidi sebe na protestu, vrlo brzo skapati. Od šuge, gladi, žeđi, ladnoće, ili vrućine, zavisi u koje godišnje doba se čega odrekne.

I slažem se i ja sa njima, isto razmišljamo, jedino mi nije jasno zašto se taj, zdrav razum, ne koristi i kada se priča o Srbiji?

I gde je zdrav razum koji jasno kaže da, je baš zato što je osamdesetih godina emitovala najviše CO2 u atmosferu u svojoj istoriji, Nemačka danas u stanju, ima dovoljno kinte, da za zaštitu životne sredine i da najviše novca. Osamdesetih nije davala ič. Nego industrija, fabrike, putevi, sve ono što joj je bilo potrebno da postane jedna od vodećih ekonomija u svetu.

I tako je svugde. Prvo razvoj, prvo pare, pa onda da ulažemo u prijatnije okruženje.
Na primedbu da postoji održivi razvoj, da treba više ulagati u zdravu, zelenu energiju, u proizvodnju organske hrane, mogu odmah da odgovorim - naravno, samo da mi neko kaže, od čega?
Struja iz vetroparkova, na primer, deset puta je skuplja od struje iz hidroelektrane, i nekoliko puta skuplja od struje iz termoelektrane.
Mini hidroelektrane su ovde prokazane, ljudi ih neće, uništavaju im reke, i sve to lepo zvuči, osim kada dođemo do toga - odakle ćemo da imamo struju?

Hoće li, bilo ko, pa i protestantni pristati da, od sledeće godine, struju plaćamo, evo, bar tri puta više nego danas?

Takođe, koliko ima onih spremnih ne samo da pričaju o dedovini, nego i da na njoj ostanu, i to ne zagađujući atmosferu, što podrazumeva da se odreknu veštačkog đubriva, nego krenu da rade na njivama onako kako Bog ekološki zahteva, sve organski, što podrazumeva i deset puta više posla, i deset puta veći strah od svega onoga što toj organskoj biljčici može da naudi - od grada, do raznih sitnih životinjica, insekata, koje ni po koju cenu ne smeš da prskaš.

Podaci, opet, kažu - malo je takvih, pošto deo Srbije koji je, jelte, prirodan, tamo oko Jadra, godišnje napusti, po Zavodu za statistiku, bar tri hiljade ljudi. I krene ka Beogradu, glavnom zagađivaču.

U Beogradu se smeste tamo gde je udobno, a to su uglavnom opštine centralne, koje se, recimo, nisu prijavile za konkurs Ministarstva energetike koji je nudio subvencije za solarne panele. Barajevo i Obrenovac jesu, ali, koliko će zaštitnika prirode da proda stan na Vračaru, Starom Gradu, Savskom vencu i ode da živi u Barajevu, u kući koja energiju dobija iz solarnog panela?

Idemo dalje, ka onome što je naš apsurd. U jednom članku koji je objavio CINS, jedan od ljudi koji su prodali zemlju Rio Tintu priča kako je njena tržišna cena bila 15 hiljada evra, kako je njemu plaćena 80 hiljada evra, ali i kako je on protiv rudnika, pa redovno ide na proteste? Leba ti? Pa gde se ne setih da odem tamo, pokupujem, preprodam, pa lepo da protestvujem, kao bogat čovek?

No, apsurd na stranu, da se vratimo zdravom razumu. Dakle, hoćemo čistiju, zdraviju, nadasve nezagađeniju Srbiju, a nećemo da se odreknemo svih onih pogodnosti koje nam ta prljava tehnologija donosi. Šta da radimo?

Ovi koji će da krenu da blokiraju auto - puteve, pronašli su rešenje. Pa će u Srbiji, zahvaljujući njihovoj preduzimljivosti, sav saobraćaj da stane. Pa organska hrana neće moći da doputuje do kupaca, ugalj do termo elektrana, ova obična hrana do frižidera, ljudi neće moći na posao u izrabljivačke fabrike, deca u škole, profesori na posao, lekari u bolnice, ni bolesnici, novine na kioske, i vrlo brzo taj genijalni lanac zaustavljanja zagađenja proizvešće čistu idilu. Nema posla, nema plata, nema struje, nema hrane, nema frižidera, grejanja, nema televizije, svetla nema, i svi mi lepo živimo onako kako i treba. U nezagađenoj Srbiji, sačuvanoj od hordi zla i od raznih stranih eksploatatora.

A glumci će put pod noge, pa u Nemačku, ili Holivud. Mora negde čovek normalno da živi. Zdravorazumski, nema šta. O čemu vam, uostalom, i pričam.