"Je*e mi se za vaše delo" - Janko Baljak! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Eto, taman sam mislio da će Rade Šerbedžija ostati upamćen (da mi oprosti njegovo "delo"), po reklami za Mocart kladionicu, kad ono - cvrc

 

Neće. Nego po pionirskom uskliku "Ne boj se, Gorane, brane te tvoji filmovi", kojim se, kao još jedan glumac (koliko ih je, više?), uključio u odbranu Gorana Markovića, dobroćudnog.

No, neka. Barem je Arsenu Dediću, gore, na nebu, laknulo, do danas je divni pesnik bio ubeđen da je Šerbedžijino recitovanje njegove "Ne daj se, Ines", najpatetičnije ukenjavanje u nečiju umetnost koje može da se zamisli. I onda, Bogu hvala, "Ne daj se Ines" pretvori se u "Ne boj se, Gorane", te na nebu zavlada mir.

A na zemlji, opet, ostade sve po starom. Razni pomodari, kandidati za imaginarnu elitu, wannabe intelektualci, glumci, glumice, glumci, glumice, recitatori, interpretatori... traže svoje mesto u kvazi kultur panteonu, dajući sve od sebe u branjenju lika i dela čuvenog režisera. Istrčali na barikade, razvili zastave slobode, izgovaraju stihove, diče se srcem junačkim, o tome da ponavljaju tuđe rečenice, jer svoje nemaju, ne moram ni da pričam.

Rezultat svega toga? Ništa specijalno, osim što užasno nerviraju onaj običan svet u Srbiji, koji Goran Marković decenijama prezire, postavši, zahvaljujući tome, guru čitave te plejade "najboljih" - onih koji ne srču kafu nego pijuckaju kapućino, znaju da kažu dobar dan na engleskom, gnušaju se provincije, znaju, bez da su čitali, ko su Bernar Anri Levi i Florijan Biber, a i rekli bi da je ono u Srebrenici bio genocid, ali ne baš danas. Sutra, možda, kada se stoka opameti.

Opet, ono što zadivljuje jeste ta istrajnost u insistiranju na zatvaranju, na pravljenju grupa i grupica, na izdvajanju na osnovu zuba, socijalnog statusa, "stavova" i "kulture", "ekološke svesti" i pripadnosti "eliti".

Deset godina taj model trpi poraze, na svakim izborima, i niko to ne primećuje. I ne zanima ih, pošto oni "preziru" politiku, ali bi da se ta "politika" i političari ponašaju onako kako to oni hoće. A i neko mesto na listi, ali da se ne uprljaju, dolazi u obzir, a posle izbora, naravno, sinekura, lova i otelotvorenje uticaja, koji im, po plavokrvnosti, pripada.

Zato, da sam opozicija, prvo bih sa takvima raskrstio, i oterao ih u tri lepe.

Pošto ne rade ništa drugo, nego teraju birače.

Ne zbog stava, ne zbog mišljenja, ne zato što su za ovo ili za ono, nego zato što su i stav i mišljenje i ovo i ono, za njih promenljive kategorije, i važe od slučaja do slučaja, ali uvek tako da su oni ti koji su u pravu.

O čemu pričam? Pa, evo, hipotetički, hajde da zamislimo kako bi svi branitelji Gorana Markovića reagovali da se sutra pojavi Emir Kusturica (a i njegovo delo neupitno, zar ne), i da dobroćudno upozori Mariniku Tepić na sve moguće konskvence njene politike (lustracija, revanšizam, koji više mirišu na logore nego bilo šta što je Vučić rekao), na mogućnost da se narod pobuni protiv toga, i na šansu da ona (ne po nacionalnoj, nego po političkoj liniji), završi kao Elena Čaušesku?

Molim? Pominjali bi i branili Kusturičino delo? Ili bi ga optužili za fašizam?

Ili, da ne zamišljamo, hajde da se prisetimo reakcija na Nobelovu nagradu koju je dobio Handke? Kako ono beše rekao Janko Baljak? A, da: "Jebe mi se za njegovo delo".

I moglo bi se potvrditi da onaj ko neće da se bavi Handkeovim delom, nego njegovim političkim stavovima, ima prava da to i kaže (ne i da osporava njegove nagrade), ali što onda to ne važi za sve, pa i za Markovića?

Zašto jedan aršin za "elitu", a drugi za "stoku"?

Mislite da "stoka" ne pamti, da ne vidi, ne čuje, ništa ne razume, i da nema potrebu da odgovori, onako kako i zaslužujete, gurajući vas na marginu svakog uticaja i ostavljajući vas bez svih onih povlastica i love o kojoj sanjate?

Pogrešno, elitna braćo i sestre.

Sve čuje ta "stoka", sve vidi, razume, pamti i sve će da vam vrati.

I svakome ko sa vama tikve sadi.

Zato, ponovo, da sam opozicija, prvo bih se vas ratosiljao, vaših tvitova, kozačkih skupština, mitinga, proseravanja, kandidata.

Pošto ste joj vi veći neprijatelj od Vučića.

I sahranićete je. Ponovo.

P.S. Darija Kisić, sledeći put kada joj spočitaju Markovićevo delo, slobodno neka citira Janka Baljka. I neka kaže koga citira. I zašto.