O KREZUBOSTI Nova kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Kada sam pročitao Kišjuhasov tekst o tome ko glasa za Vučića, setio sam se šta je Vitgenštajn rekao za Džordža Edvarda Mura: “On je dokaz kako, u životu, može da uspe i neko bez trunke inteligencije”.

 

Ako se, kao nečiji životni uspeh, doživi pisanje za “Danas”, a Kišjuhas, s pravom, kao Murova kineska verzija sa Alibabe (slobodno naručite - tri Kišjuhasa po ceni jednog, i još dobijete malog, plastičnog i sasvim besplatnog Zorana Gavrilovića, pride), ništa tačnije se ne može reći ni o njemu ni o gomili drugih fake intelektualaca koji se ubiše da naučno otkriju kakav to anti-globalistički i krezubo-gubitničko-tranzicioni šljam glasa za strašnog populistu Vučića.

 

Cela ta ideja potiče, pri tom, od njihove sasvim pogrešne ubeđenosti o svojoj posebnosti, o superiornosti sopstvenog duha i kognitivnog aparata, o veličini koja nalaže da se, o "velikim temama", izgovaraju velike, a prazne reči.

 

Kišjuhas je ubeđen da bi Srbijom trebalo da vladaju Alibaba Kišjuhasi i isti takvi Gavrilovići, instant sociolozi spremni da dodatno fokusiraju svoj ionako uzak pogled i bace se na krvav posao:

Da na brzinu nauče sve tranzicione i globalističke gubitnike, sve socijalne otpadnike, sve kontrarevolucionare protiv pravih društvenih i kulturnih vrednosti, da mogu da glasaju samo za Kišjuhase i ni za koga drugog.

Drugi su pogrešni, vode, kako bi "javne ličnosti" rekle, ka "moralnom posrnuću", nude sve ono što pravi intelektualac prezire - od rada u fabrikama investitora koji nam prljaju zemlju, do novih puteva koji nam uopšte nisu potrebni - i nisu u skladu sa onim pravim vrednostima, koje će, opet, ostati u vlasništvu Kišjuhasa, čisto da bi nastavio da se razlikuje od nedorasle stoke koja treba za njega samo da glasa, i ne mora uopšte da razume o čemu je tu reč.

A reč je, pres svega, o tom famoznom nedostatku inteligencije raznih Alibaba mislioca. Kojima ni jednog trenutka ne padne na pamet prosta misao: Izvinite, a kako treba da izgleda, u šta da se uklopi, onaj ko bi sutra glasao za vas.

Pa hajde i to da vidimo.

Dakle, uslovi za glasanje za Kišjuhasa i poštenu inteligenciju, plus i za Gavrilovića, on mu u svemu tome dođe kao Sančo Pansa Don Kihotu, ili Kemiš Zorici Brunclik, hrabri virtualni štitonoša i još hrabriji kompozitor iz senke.

Prvo, pretpostavljam da bi takav, pošten, pun vrednosti, trebalo da se, poput Ivana Lalića, vrlo kulturno iskenja po svakome ko se usudio da umre, a nije se uklapao u Alibaba svetonazor. Tu spadaju i oni koji, manje elegantno, ali energično, vesti o nekoj smrti proprate komentarima "jedno govno manje", "dajte sledećeg" i slično.

Drugo, jedan pravi Kišjuhas glasač, morao bi da poseduje odgovarajući vokabular jasnih izraza o svima koji ne misle kao on, a pogotovo o onima sa čijom politikom se ne slaže. Debil, bolesnik, psihopata, Hitler, majmun, peder, seme mu se zatrlo, da bog da ti crkla i deca, ludak, životinja, negativno rođen, krezav (intelektualnija verzija je - bez oralne higijene), nepismen, glup, svinja, stoka...Sve to su izrazi koji se moraju ponavljati pre nego što se izađe na birališta, i zaokruži prava vrednost sa interneta. Ako ih neko ne zna dovoljno, slobodno neka se obrati Vidojkoviću, taj je enciklopedija pravovernih prostakluka, a i kada psuje, psuje "gustiozno".

Treće, glasati za Kišjuhasa, znači biti upoznat sa svim oveštalim parolama o slobodi, čistom vazduhu, zemlji, vodi, i ponavljati ih a la Ceca Bojković, ili bilo koji drugi celebrity aktivista željan slikanja i pažnje, a ako sve to uradiš i u bundi, ravnog ti nema. Podrazumeva se da o ekologiji ne znaš ništa, još manje o Jadru i Rađevini, ali šta te boli uvo, ionako ne nameravaš tamo da živiš, bez vode i struje.

Četvrto, obavezna je spremnost da se protivnici i fizički kažnjavaju, i da se, onda, oni koji zapale Skupštinu ili blokiraju put, nazivaju izrazima "naša deca" i "građani", a da oni koji su blokirani ili nisu baš za to da ih neko tek tako lema, budu označeni kao "pripadnici režima", ili "članovi SNS".

Peto, u svakom trenutku treba da budeš oduševljen kada Savo Manojlović celoj državi i svima nama prodaje ciglu, na stari, dobri, tradicionalni način - ili kupi ciglu (sve sa odštetom Rio Tintu), ili ti ne dam da ideš na izbore.

Šesto, treba da imaš kukavičku prošlost poput Teodorovića ili Petričića, koji su najveći deo života proveli u ljubavi sa raznim režimima, i nikada pijuknuli nisu protiv Milioševića, ali zato su sada ubeđeni da su ovo devedesete i da su oni (ti) reinkarnacija Džoa Bageriste, i Đinđića samog, jedino što su (ti si), još malo pametniji, i izabraniji.

Sedmo, moraš da veruješ da je izletnik Georgijev novinar (koliko god to smešno zvučalo), i da ti, ali baš nikada, Obućina ne zaliči na Milu Štulu, ni po glasu, ni po izgledu, ni po nategnutim frazetinama, sve sa tupavom poukom. Elementarna nepismenost se podrazumeva, deluje tako šik.

Osmo, jedinu šansu ima da vidiš u revanšizmu i lustraciji, a ako neko, usput, bude i streljan, u redu je to, svaki put ka pravim vrednostima i kulturi zahteva žrtve.

Deveto, Srbija je za tebe logor, Mathauzen, Dahau, a Ana Brnabić je onaj logorski ćata koji će, kada dođe pravi čas, da bedno ponavlja kako je samo radio svoj posao. Ako doživiš erekciju na ovakvu i slične pomisli, možeš pravo na glasanje, nećeš pogrešiti.

Deseto, za tebe su literatura Danas, NIN, Vreme, N1, i svaki drugi medij koji misli, i objavi, da nam je najveća novogodišnja želja "da srušimo Vučića", pošto je to jedini put ka pravom kulturnom modelu u kojem će i pravo glasa i pravo misli i govora biti rezervisani samo za izabrane, dok ostali ima da ćute.

Jedanaesto, ako ti bilo šta nije jasno, pitaj Kišjuhasa i Gavrilovića, oni će da ti objasne. Nije loše ni tviter da konsultuješ, tamo ima još glupljih.

Dvanaesto, i tu se vraćamo na početak, sve ovo si mogao da uradiš i sam, postoji na Alibabi sladak priručnik o pravim vrednostima i o razlozima zbog kojih se glasa za one sa Alibabe.

Pošto oni uopšte ne moraju da ponude bilo šta opipljivo, tebi, kao biraču, nikakav program, osim onog koji se bavi tvojim moralnim uzdignućem; nikakav način da živiš od bilo čega drugog osim od čistog vazduha i čiste politike; nikakvu perspektivu osim one u kojoj ćeš njih da slušaš, i da se stidiš što nisi isti takav, kulturan; i nikakva rešenja, osim onih u kojima si večno kažnjen i lustriran, jer ih nisi slušao onda kada je trebalo da ih slušaš.

Njima vlast pripada po prirodnom pravu i moralu koji su sami stvorili, a koji podrazumeva da nema vrednosti osim njihovih, it o ima da prihvatiš, aminuješ i šlus.

Takođe, samo oni su licencirani tumači stvarnosti, druga stvarnost osim njihove, i ne postoji.

Suma sumarum - ispunivši ove uslove, zreo si da pravoverno glasaš, za pravoverne.

A ako to ne bude dovoljno, a plašim se da neće biti, da Kišjuhas i Gavrilović i ono za šta se oni zalažu, pobede na izborima, upućujem ih, tu romantičnu dvojicu, nanovo na Vitgenštajna. On je pomenutom Muru i Bertrandu Raselu, napuštajući ispit koji je imao pred njima, kratko rekao:

"Vi ionako ovo ne možete da razumete".

I bio je apsolutno u pravu.

Neki nikada neće naučiti, niti shvatiti. Njihov duh je krezub, kao i njihova inteligencija.

Zato i pišu u "Danasu", prazne reči, ubeđeni da su uspeli u životu.