NERVOZA ZBOG VOZA! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Ljuba Stojadinović je, u životu, dokazao bar dve stvari: Najpre, da treba da budeš dosta glup da bi, početkom 90-tih, bio portparol Je- Ne-A. Potom, da treba da budeš još gluplji da bi bio opozicioni kolumnista

Drugčije ne može da se objasni to što je, u očajničkom pokušaju da ne bude samo glup, nego i duhovit ( duhovito glup, glupo duhovit), napisao da novi voz za Novi Sad, može da ide 200 km na sat samo dva kilometra, a da onda mora da koči.

Pa stvarno. Zamislite da ide četristo kilometara na sat. Po Ljubi, ne bi smeo ni da krene za Novi Sad, a mogu samo da zamislim na kakvu muku ga stavljaju vozovi u Japanu. Verovatno svi u moru završe, kada se zalete.

Ili, šta li pomisli kada pilot, u avionu, saopšti kojom brzinom letelica leti. Sasvim sigurno dobije panični napad i viče: Koči, majstore, koči!

No, pustimo mi Ljubu da se muči kao kada je morao ratove da objašnjava, nego da vidimo - čemu tolika nervoza, zbog jednog voza.

Pa verovatno zato što se ne uklapa u ideju o tome kako treba da izgleda kampanja, a koju su stvorile mudre opozicione glave (mora da im je Ljuba pomagao), ubeđene da narodu ovom samo treba dokazati da je Vučić monstrum jedan, i istog trena će oni ponovo na vlast.

Zato se i desilo, da, u isto vreme kada je voz krenuo, neki genije na N1 smisli da je jedna od odlika desetogodišnje vladavine SNS i AV, to što je, za to vreme, gotovo tri stotine žena ubijeno u porodičnom nasilju, iz čega, valjda, svi treba da zaključimo da je svaki ubica član SNS, a da je svaka ubijena žena bila učlanjena u Stranku Slobode i pravde, pa i pre nego što je stranka nastala.

Na stranu to što je taj strašan prosek bio isti i u prethodnoj desetogodišnjici (primera radi, 2008. godine ubijeno je 26 žena, 2009. - 35), na stranu i to što je šef SSP zvanično prijavljen za porodično nasilje, sve ovo se ionako radi zbog voza, onog koji je jurnuo ka izborima.

Dok je Vučić odlučio sa pokaže šta je sve uradio, i koliko toga još može, ovi drugi su uprli da, gde god, i kako god mogu, pokažu koliko nam je, u stvari loše, samo što ne vidimo.

Pa i ne vidimo, pravo da vam kažem. Brz onaj voz, lete slike pred očima, ne stigneš da primetiš da ništa ne valja, a već si u Novom Sadu.

I to jeste problem opozicije. To što voz pokušavaju da zaustave, na najgluplji mogući način.

U pogrešno vreme, i na pogrešnom mestu.

I ne shvataju da njihov voz ide unazad.

I da je samo Ljuba time zadovoljan. Nema šta da brine. I još manje, da misli. To je, ionako, opasno. Skoro kao brzi voz.