DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - SMISAO POLITIKE

Potpuno nova kardiovaskularna klinika 'Dedinje 2', u koju je uloženo čak 50 miliona evra, Klinički centar Srbije u Beogradu konačno izgrađen posle punih 40 godina, vredan 260 miliona evra, Klinički centar u Nišu od čak 55 miliona evra; brza pruga kojom vozovi jure 200 na sat, nikad više najmodernijih autoputeva i brzih saobraćajnica koji premrežavaju Srbiju od severa do juga, od istoka do zapada; najviše investicija, najveći rast BDP u Evropi; prosečna plata u Srbiji od 635 evra; najniža cena goriva, struje i hrane za sve građane u vreme najstrašnije globalne krize posle Drugog svetskog rata; e to su rezultati, samo neki od konkretnih rezultata aktuelne državne politike

I to zapravo jeste politika, njena suština. To jeste smisao države. Da ljudima učini život boljim, lepšim i lakšim, da izgradi, da unapredi, da popravi. I zato ljudi, danas i ovde, u velikoj, ogromnoj većini podržavaju Aleksandra Vučića (ko još ne veruje, uveriće se u nedelju, 3. aprila).

Mi, dakle, koji smo za predsednika i njegovu politiku, mi koji glasamo za njega, ne činimo to zato što smo glupi (kao što je u svom 'istraživanju' utvrdio tajkun Đilas) ili neobrazovani (opet Đilas) ili zato što smo Romi (i to je, opet, Đilas)!?! Ne, mi za predsednika glasamo i njegovu politiku zdušno podržavamo zato što vidimo rezultate, zato što živimo bolje, zato što Srbija svakoga dana u svakom pogledu postaje zemlja u kojoj će želeti da žive sva naša deca i svi naši unuci, zemlja iz koje se više neće odlaziti, već će se u nju vraćati.

Ko to ne vidi, ko to ne razume, taj je ili plaćen da ne vidi i ne razume ili mu je, što bi rekla Đilasova Aida, ispran mozak i potpuno je ošašavljen.

Jer, da budemo pošteni, šta to danas ne valja, gde je to, u kojoj sferi, u kojoj oblasti društvenog i državnog života, ove 2022. gore i lošije nego što je bilo pre samo tri, pet ili sedam godina, da i ne poredim sa onim šta je i kako je bilo pre rušenja lopovsko-tajkunskog sistema 2012. godine?! Zapitajte se sami. I evo, čik nađite, probajte da se setite. Je l' gore u ekonomiji? Je l' to, može biti, danas lošija međunarodna pozicija Srbije? Je l' nam slabija vojska? Da li je lošija infrastruktura? Da nije gore u sportu, kulturi, zdravstvu? Pa, nije, ne, ništa od toga...

Elem, istina je, i svi mi to dobro znamo i vidimo, Srbija danas jeste bolja država u svakom smislu i svakom pogledu. Ima, naravno, još dosta ljudi koji žive jako teško, ima oblasti u kojima može i mora znatno bolje, ima još kriminalaca i korumpiranih skotova koji zloupotrebljavaju državu i sistem za lično bogaćenje. Sve to jeste, ali Srbija je danas po prvi put u modernoj istoriji zemlja kojom vlada njena vlada, država koja se zaista pita i koja suvereno donosi odluke u najboljem interesu svoga naroda. Ovo ovde više nije dosovsko-đilasovski paradržavni provizorijum kojim se sve do 2012. vladalo iz ambasada i tajkunskih kabineta.

I to je to. To je taj izbor. Ili ćemo, svi zajedno, napred u nove velike državne pobede, u nove nacionalne podvige, ili ćemo nazad, pravo u tajkunsko-burazersku baruštinu u kojoj država služi samo da bi oni najgori i najpokvareniji legalno krali.

O tome glasamo u nedelju, 3. aprila.