DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - Svet nije isti, nije ni Srbija

Ovaj naš svet danas, tu se valjda svi slažemo, nije ni nalik onom svetu od pre dva meseca. Rat Rusije i NATO pakta koji se zasad vodi samo u Ukrajini; svakoga dana sve strašnija globalna ekonomska kriza kao posledica tog i takvog tragičnog, bratoubilačkog sukoba, ali i neizbežnost novog hladnog rata koji će, nesumnjivo, potrajati decenijama; sve to, dakle, pred svakoga od nas neumitno stavlja obavezu preumljenja

Pošto, jelte, ništa više nije isto, ni mi ne možemo i ne smemo ostati isti. Ako svet nije isti, pa nije i ne može biti ni Srbija.

Sve ono što je do 24. februara, do početka velike istočne krize, bilo rutina, uobičajena stvar, nešto što se podrazumeva, danas je pod znakom pitanja.

Eto, na primer, grejanje. Hoće li ga uopšte biti od jeseni? Ili ćemo se, po receptu nemačkog ministra ekonomije Habeka, sledeću zimu grejati jorganima i debelim vunenim džemperima?! A možda je, po savetu nemačkog "Bilda" ili hrvatskog "Indeksa", ponajbolje da se ne kupamo tri nedelje?! Što, pa šta fali, malo ćemo da smrdimo, ali zato ćemo uštedeti mnogo gasa, struje i nafte.

Šalu, kojoj vičan nisam, na stranu, ali ovo danas i ovde, na ovom našem svetu, došlo je neko čudno doba, onaj istorijski trenutak kada svako gleda samo sebe, što bi rekli stariji i iskusniji - u se, na se i poda se. I baš u tom kontekstu treba čitati i izveštaje poljskih, estonskih, ali i francuskih medija, a oni sad već otvoreno sumnjaju i pitaju da li bi Amerikanci zaista ginuli za njih, oni sve direktnije govore o tome da je NATO samo "papirnati zmaj" koji možda iz nekog ugla nekome još i izgleda strašno i opasno, ali sve mu je teže da sakrije svoju suštinu, papirnatu, jelte.

Elem, da li ste na televiziji videli kako se Nemci u supermarketima tuku za ulje? Sucokretovo, pet evra flaša. Ako niste, obavezno pogledajte, baš kao što bi bilo dobro da na mrežama pronađete snimke sigurnosnih kamera na kojima se vidi kako Francuzi, Austrijanci, Belgijanci masovno kradu gorivo i hranu... A onda, kada to uradite, pokušajte da nađete snimak protesta Rusa zbog toga što u Moskvi, Peterburgu i u drugim gradovima nemaju više "Mekdonalds", "Zaru", "Roleks" ili "Luj Viton"?

I tu nekako dolazimo do suštine.

Ovaj rat će u nekom od agregatnih stanja, dobar vam stojim, potrajati bar do 2050. godine, a na kraju će ga dobiti i kao pobednici iz njega izaći oni koji su sposobniji da prežive, da se prilagode, oni koji su spremniji na žrtvu, oni voljni da na oltaru novoga sveta polože i izgube više.

A mi Srbi? Mi, za početak, moramo dobro da razumemo da smo istorijski veliki, ali realno malobrojni narod od koga ne zavisi sudbina sveta. Šta god mi sada da uradimo, to ni na koji način suštinski neće uticati na treći svetski rat koji je, sva je prilika, nažalost neizbežan. I zato mi možemo i moramo da gledamo samo sebe i svoje državne i nacionalne interese. Da više nikada i nigde ne vodimo tuđe ratove.

Možemo mi među sobom da se delimo politički, vrednosno, ideološki, možemo jedni da navijamo za Ruse, a drugi za Amerikance, ali svima nama morala bi da na prvom i najvažnijem mestu bude Srbija. Srbija koja je, Bogu hvala, u protekloj deceniji vaskrsla u nezavisnu i ekonomski nikad jaču državu.