DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - Ima li ovde Srba?

Kada Vladimir Putin kaže da su Donjeck i Lugansk nezavisni isto kao i 'Kosovo', kada Rusija svoj državni i nacionalni interes štiti tako što suštinski osporava srpski državni i nacionalni interes, šta to jeste i kako se to zove? Pa, interes! Ta jedna jedina reč objašnjava sve. Nema u svetu prijatelja, nema braće i sestara, ima samo i jedino interesa. Svako gleda svoje, interese jelte, i svako misli pre svega na sebe

Ko to ne razume, taj ništa ne razume. Ko danas veruje u večite saveze, vekovna prijateljstva, međunarodna bratstva i jedinstva, pa taj je osuđen na propast, taj će pre ili kasnije skupo platiti svoje zablude.

Elem, da se mi odmah razumemo, nemam ja ništa protiv Rusa i Rusije. Ako je neko godinama, sad već decenijama, pisao sve najbolje i najlepše o Vladimiru Vladimiroviču, onda sam to ja i onda smo to mi u Informeru. Ali, to što meni srce poskoči kada čujem rusku himnu, to što meni oči zasuze svaki put kada krenu taktovi 'Svetoga rata', pa to nikako ne znači da mi je bilo šta preče od Srbije.
I baš zato moram da vam priznam, posmatrajući srpsku medijsko-političku scenu ovih dana, došlo mi je da negde na nekoj TV javno priupitam: Ima li još Srba u Srbiji? Ili smo se svi već upisali u Ruse i Amerikance? Kako je, zaboga, moguće da bilo kome, danas i ovde, preči bude bilo čiji drugi, nego naš, srpski interes?

S jedne strane, oni Srbi koji bi da budu veći Rusi od Rusa, oni koji se zaklinju u 'nikada', oni koji govore da na oltaru pravoslavlja i 'svetog rata' protiv Zapada treba žrtvovati sve, pa i budućnost naše dece. S druge strane, oni malobrojniji, ali nikad glasniji Srbi koji bi sad i odmah objavili rat Moskvi, oni koji bi danas bili i gori i grđi od svih vašingtonsko-briselskih gebelsovaca, oni koji bi odmah u školama zabranili Dostojevskog, oni koji bi iz istorije izbrisali Žukova, oni koji bi srušili i spomenik caru Nikolaju... Za njih, i jedne i druge, i većinske 'Ruse' i manjinske 'Amerikance' imam samo jedno pitanje: Gospodo, a gde je tu Srbija, gde smo tu mi, šta ćemo sa našom decom, našim unucima?

Dajte, braćo Srbi i sestre Srpkinje, da bar jednom u istoriji gledamo sebe, da mislimo na svoje, da izaberemo put koji nama donosi najbolje. A ovi veliki, i levi i desni, i oni sa istoka i oni sa zapada, oni će svoja posla završiti i sa nama i bez nas. Mi za taj njihov rat ni najmanje krivi nismo, mi na ishod tog rata nikako da utičemo ne možemo. Realno, jedino što možemo da učinimo jeste da u tom ratu poginemo, da sami sebe ubijemo, da sreću i budućnost svoje dece uništimo zarad ideala i ideja koji realno više nigde ne važe i ne postoje.

I baš zato - Srbija. Samo i jedino Srbija!