DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - EU koja to nije!

Ukrajina je Evropa, a Severna Makedonija nije?! Duboko korumpirani, kriminalizovani, agresivno militaristički i pronacistički režim u Kijevu - koga su kao takvog sve do 24. februara redovno u svojim izveštajima opisivali zapadni mediji i zapadne 'hjuman rajts' organizacije - zaslužuje status kandidata za članstvo u EU, a vlast u Skoplju koja je, često i na svoju štetu, ispunjavala ama baš sve zahteve svakog briselskog birokrate ne zaslužuje ništa više i bolje od 'bugarske' blokade pregovora?!

I onda se neko, kao, čudi kako to i otkud da albanski premijer Edi Rama usred Brisela izjavi da je Evropska unija danas bolesnija od Putina i njegove Rusije?! A zar nije?!

I šta je danas uopšte ta EU? Šta je tamo u onim staklenim zgradurinama još ostalo od ozbiljne politike? Ima li tamo ikakve dugoročne strategije, bilo kakvog plana osim ličnog, lihvarskog plana raznih fajona, bilčika i ostalih žakmišela da što duže primaju ogromne plate, a da ne rade ništa?! Na primeru, jelte, aktuelne politike proširenja EU - ako se to nešto uopšte može nazvati politikom - ponajbolje se vidi sav besmisao Brisela.

Došlo je, hoću da kažem, ono vreme kada svako gleda samo sebe. Evropa danas nema ni Branta, ni Tačerku, ni Miterana, ni Angelu. Nasukana u plitku pamet birokratizovanih aparatčika koji naokolo glumataju lidere, Unija je danas, nažalost, sve više samo papir, prazna priča, samo lutka o koncu koju imperijalna Amerika besomučno koristi da oposli svoje geopolitičke interese u sukobu sa Rusijom i Kinom.

Jeste, sve je to tačno. Ali gde smo tu mi, pitaćete vi? Pa, mi Srbi i svi ostali iz regiona takozvanog Zapadnog Balkana, mi smo tačno tu gde jesmo, u Evropi, ostavljeni sami, što možda na kraju i ne bude tako loše. Ako ima nekoga ko još ne razume, taj neko će, sasvim sigurno, razumeti najkasnije naredne zime - onda kada mi mali i 'ostavljeni' budemo imali dovoljno i struje i gasa i grejanja i hrane, a oni veliki i mnogo moćniji od nas budu u svakodnevnim životnim problemima.

Ničijoj nesreći se ne radujem, daleko bilo. Ali posledice glupih odluka snose oni koji ih donose. Baš tako će i Evropska unija tek osetiti i snositi posledice svojih 'mudrih' odluka. Kako radili, tako im i bilo. Kako njima, tako i nama.

A da li će nas, na kraju, primiti u tu i takvu EU, pa to nikako - šta god, kako god i koliko god mi radili - neće zavisiti od nas. Što reče gore narečeni premijer - nema brige - ako nas ne prime u ovom veku, primiće nas početkom narednog veka, tamo negde odmah posle 2101. godine. Živi bili, pa videli.