Bokan: IZDAJNIČKI CENTAR DELOVANJA!

Neko ko ne razume principe i efekte delovanja "pete kolone" će se, sigurno, začuditi zbog ovakvog NENORMALNOG NASLOVA ("I Vučić i Kurti da siđu sa brvna", list Nova)

 

Jer niko normalan (a dovoljno neiskusan i naivan) ne može da razume ovakav naslov sa prve strane OVDAŠNjIH novina - da neko iz Beograda toliko relativizuje pitanja istine i pravde pa postavlja znak jednakosti između brutalnih dželata i njihovih žrtava; između političkih predstavnika albanskih Šiptara i onih Srba s Kosova i Metohije; između dvadesetogodišnjeg terora prištinskih okupacionih vlasti i isto toliko dugog mučeništva i trpljenja srpskog naroda. A sve to, naravno, uvijeno u lukavu formu priče o "dvojici političara koji ne žele da se dogovore", a "na štetu kosovskih Srba" (o čijem interesu ovde, tobože, "neviđeno brinu" vlasnici, urednici i novinari tog "ovdašnjeg glasila").

Pre toga je, kroz stotine i hiljade antisrpskih propagandnih tekstova opanjkavan ISKLjUČIVO ONAJ SRPSKI predstavnik, kroz neprestano zgražanje nad svakim njegovim potezom, sa licemernom idejom kako je, navodno, on i samo on - "smetnja građanima Srbije" (i, posebno, Kosova) da "konačno uspostave" trajni i, po njima, lako dostižni "mir između dva naroda".

Potpuno se preskače zločinački i nelegalni status političkih predstavnika šiptarskih Albanaca i sve svodi samo na "najveći greh srpske strane", oličen kroz njenog predsednika i glavnog predstavnika. Kao da, u stvari, taj "pogrešni čovek na pogrešnom mestu" isteruje neki svoj lični inat i baš nikako ne želi mir i normalno stanje stvari na Kosovu, već se "svađa na brvnu" sa glavnim ovnom druge strane u "ovom sukobu".

I tu, onda, ne postoji ni trunčica svesti o tome što nam se ZAISTA DOGAĐA na našem Kosovu i Metohiji sve ove godine.

Po ovom tumačenju događaja: sve su to, dragi čitaoci, "pomutili političari" (a, naročito, onaj srpski, ozloglašeni), jer da njih, takvih, nema - narodi bi živeli u "bratstvu i jedinstvu", miru i "međusobnom poštovanju & poverenju".

I sad kada bi, po ovoj matrici, srpski narod bio "dovoljno pametan" da, što pre i na bilo koji način, ukloni ovakvog svog "zlog i svađalačkog predsednika" - kosovskim poljima bi, istog trenutka, potekli med i mleko, sve uz crkut ptičica i radosni žamor razdragane dece. Nekako baš kao i onog tako priželjkivanog "petog oktobra 2000-te godine".

Ti potoci meda & mleka brzo presušiše u onom njihovom "idealnom slučaju", gotovo odmah po paljenju beogradske Skupštine i inauguraciji nekoliko zapadnih ambasadora u stvarne vlasnike naših života (i smrti).

Ali, građani Srbije, a posebno srpski narod - misle vlasnici, urednici i novinari ovog petokolonaškog lista - loše pamte i brzo zaboravljaju sopstveno gorko iskustvo, pa to otvara prostor za moguću reprizu onih tako željenih i stalno prizivanih događaja od pre 22 godine.

Svakodnevno se traže i nalaze "dovoljni razlozi" za pripremu državnog udara, pa se udružuju pravi i lažni ekolozi, ratari i tajkuni, džinovski traktori (naprosto idealni za ršum na autoputu) i sve što treba za "zaustavljanje života u Srbiji", dovedenoj do ivice (o, tako čežnjivo iščekivanog) GRAĐANSKOG RATA i najnovije "OBOJENE REVOLUCIJE" (u nizu sličnih, sa najrazličitijih svetskih ulica i trgova ispunjenih revolucionarnim sloganima i razvijorenim protestnim transparentima).
Sve to da bi se "spasili građani Srbije" i "prekinula njihova politička zloupotreba (od strane vlasti)", a pod brižnim okom i krvavim kandžama velikih zapadnih obaveštajnih centara i Službi. Koji, podrazumeva se, onako romantično i bez ikakvih zadnjih namera, eto "brinu" o (ekološkim, privrednim, socijalnim, nacionalnim, verskim...) interesima srpskog naroda. Sve se ubiše od ove svakodnevne i svakonoćne, non-stop (svakog od 365 dana godišnje) brige o nama i našoj sudbini.

Vratimo se, na čas, uskom brvnu iz današnjeg naslova pomenutog propagandnog pamfleta, koji se (za razliku od onih listića iz vremena bombardovanja Srbije, bacanih iz aviona, zajedno sa bombama) prodaje na kioscima sa štampom, a ne deli besplatno (da se "Vlasi ne bi dosetili") kao nekad.

Foto: printscreen

To brvno postavljeno i projektovano između dve pećine (beogradske i prištinske) - koje traju i žive međusobno nepomirljivo, u sred balkanskog "bureta baruta" - rečito predstavlja (od spolja nametnutu) sliku o lokalnim "političarima koji zavađaju države i narode".

Tu imamo pećinski nacionalizam, zavađene domoroci i njihove grešne poglavice, namazane ratničkim bojama - a, naspram njih: velike demokratske civilizatore, koji se uzaludno, ali uporno trude da nas oslobode tog našeg grešnog "nacionalističkog nasleđa" i večne "nespremnosti za dijalog".

Pa u ime tih dobrih ljudi sa Zapada kod nas aktivno deluju razni misionari mira i ljubavi, među kojima se ističu upravo vlasnici, urednici i novinari pomenutog petokolonaškog medija.
I bore se, iz broja u broj, za neku drugu i drugačiju Srbiju, oslobođenu nacionalnih i verskih predrasuda. Da, kako znaju i umeju, utiču na fizičko sklanjanje srpskog ovna sa tog kosovskog brvna, a uz podršku (delom) najgorih i (delom) najnaivnijih građana naše zemlje.

Ali, postoji Bog. I unutrašnji osećaj naših ljudi za istinu i pravdu.

Zato im to neće proći, koliko se god trudili.

P. S. Kad bismo razbacali slova naslova ove hm... novine, dobili bismo čudno aktuelnu reč (a u povodu ovog teksta). Reč: OVAN.

Tako da se, odjednom, u čitavoj priči pojavljuje još jedan, veoma aktivni ovan, koji učestvuje, uz pomenuta dva u stvaranju "mita o brvnu" i svemu što ide uz to.

Ovaj ovan od papira nije nimalo naivan, niti se može izuzeti iz dramaturgije tog novokomponovanog mita o uskoj drvenoj stazi, koja se ne može preći dok se ovnovi ne zamene.