MORATE PROČITATI! AUTORSKI TEKST DRAGOSLAVA BOKANA! Nacionalisti i(li) patriote

Mnogi bi pomislili da je reč o istom. Jer kako je moguće da neki nacionalista ne bude patriota (i obrnuto)?

I te kako je moguće! U najnovijim vremenima i poslednjem jurišu smrtno ranjenih globalista na Rusiju, ali i sve još uvek suverene države Evrope i sveta - dogodila se i ova bizarna transformacija. To da upravo neki od najviđenijih (srpskih i ruskih) nacionalista počinju da deluju u skladu sa željama i lukavo sprovedenim namerama sopstvenih ideoloških neprijatelja. Kao njihova produžena ruka i apsurdni, najjači oslonac.
 

 

* Tehnika ove zloupotrebe je veoma jednostavna i, nažalost, više nego efikasna. Podrže se svi idealni, nemogući i nerealni zahtevi domaćih nacionalista (u Moskvi i Beogradu, na primer) i time se državne vlasti dovedu u situaciju da nikako ne mogu da ispune ovakve nerealne zahteve. Da uvek budu NEDOVOLJNO uspešni u teškoj borbi za preživljavanje u najtežim mogućim okolnostima. I da pomenuti nacionalisti, baš kao i ovdašnji antinacionalisti, svaki put budu 'razočarani' i 'žestoko ogorčeni' tim neuspesima. I kao što petokolonaši i autošovinisti svaki put napadaju vlast da je nešto 'uradila previše', ovakvi nacionalisti je ruše sa idejom da 'nije uradila dovoljno'. Time se 'zatvara krug' i stvara ubitačna, nepodnošljiva situacija - večno između čekića i nakovnja. Do našeg nestanka. Ili otvorenog građanskog rata, (uz poželjni 'državni udar')...

Platforma za napade

* A onaj trezveni deo naroda i javnosti nije u prilici da adekvatno reaguje, pošto je uvek lakše zastupati i braniti ekstremne pozicije ('ili ovako ili nikako'), a sve razumno i optimalno (a ne 'idealno') najčešće deluje kao 'nedopustivi kompromis' i 'nemoralni stav'. Nedovoljno (pro)evropski i nedovoljno proruski; nedovoljno 'protiv (navodnih) ratnih zločinaca u našim redovima i nedovoljno 'za rehabilitaciju ratnih heroja u našem društvu'.

* Tu je na delu, takođe, i veliki, ostrašćeni napad na Srpsku pravoslavnu crkvu kroz sličan sistem dvostrukog udara: kroz kritiku da je previše reakcionarna i 'uvek uz državu', i, na drugoj strani (koja je, u stvari, ista strana) kroz kritiku da je 'previše moderna', 'ekumenistička' i, opet, 'uvek uz državu'. A to 'sa državom' i njenom bliskošću sa vrhom Crkve je istovetno prisutno i kod sekularnih aktivista i kod zilotskih jurišnika. I jedni i drugi, naime, podjednako mrze predsednika Srbije i njegovu bratsku saradnju sa srpskim patrijarhom, pa se time hvataju u isto (đavolje) kolo, iako naizgled iz 'potpuno suprotnih razloga'. To je (u najnegativnijem smislu reči) prosto 'idealna platforma' za što snažnije udare - i na Crkvu i na državu, ova dva glavna protivnika rastakanju Srbije i konačnoj kapitulaciji srpskog naroda...

* Nije lako razumeti sve ovo iz pozicije usijanih glava oba pomenuta tabora, petokolonaškog i šestokolonaškog: onih koji bi da smanje Srbiju do neprepoznatljivosti i onih koji ne pristaju ni na šta manje od Dušanovog carstva i obaveznog ranohrišćanskog mučeništva crkvenih arhijereja (mučeništva tada okrenutog, setimo se, protiv bogomrziteljske rimske države).

Neočekivana koalicija

* A dugi period našeg ropstva pod hrvatsko-jugoslovenskim komunizmom (titoizmom) i unutrašnje uništenje skoro svih srpskih i otadžbinskih institucija iz te epohe dodatno pomažu ovakvim procesima i rasplamsavaju nezadovoljstvo, kako zagriženih titoista/komunista, tako i njima paradoksalno sličnih antikomunista, podjednako. I na levici i na desnici podjednako je prisutan revolt protiv sadašnjeg stanja stvari: jedni zameraju srpskoj državi da je antijugoslovenska, a drugi upravo suprotno - da je i dalje jugoslovenska i antisrpska. Pa tako unedogled...

* I onda srpskog patrijarha ismevaju i Teofil Pančić, isto kao i njegovi smrtni ideološki protivnici - kada Njegova svetost Porfirije pomene koju je rokenrol muziku voleo da sluša pre nego što se zamonašio (pa i posle toga). Teofilu je smešan patrijarhov izbor muzike (kao 'kič' i, kako bi on rekao: 'seljački' i 'nacionalistički'), a radikalnim 'pravoslavcima', opet, smeta ma kakav patrijarhov izbor koji ne osuđuje rokenrol kao 'demonski' i 'nedovoljno pravoslavni' (a i 'šta ima patrijarh srpski da govori o tome koju muziku voli da sluša!'). Opet neočekivani savez dve neprincipijelne ali efikasne anticrkvene koalicije. 'Satanisti' i 'ziloti' na istom poslu i zadatku. Uvek protiv patrijarha jer 'nije dovoljno' njihov i po njihovim merilima.

* Kao što rekoh, SPC i srpska država su glavne mete ovih udara sleva i zdesna, iz probriselskih podruma i fundamentalističkih pećina one podeljene, ali po ovom pitanju, nažalost, ujedinjene Srbije... Mogao bih do sutra da navodim primere ovakvih suludih sličnosti mržnje sa ekstremnih polova našeg društva. Ta pozicija onemogućava srpsko jedinstvo i našu istinski hrišćansku i patriotsku poziciju. Iznutra ruši snagu svetosavskog jedinstva Crkve, naroda i države, na radost svih srpskih neprijatelja iz regiona i sveta (i podnebesja, dodao bih).

'Obojena revolucija'

* Ova aktuelna hibridna operacija je nova forma globalističke 'obojene revolucije', one koja je 5. oktobra 2000. podigla uvis - i evropske zastave i srpske trobojke, a pred spaljenom Skupštinom, onom koju NATO nije stigao da sruši, pa smo to onda mi uradili. U ime srpstva i srbofobije, u paklenom savezu dve večno nezadovoljne grupe Srba. Zato sam još na početku ovog svog zabrinutog komentara izrekao razliku između pompeznog nacionalizma i iskrenog patriotizma, pošto bi prvi da sruše, a drugi da odbrane srpsku državu i srpsku Crkvu od unutrašnjih napada (a na praktičnu korist naših spoljašnjih neprijatelja). Jer nije svaki nacionalizam koristan i plemenit, što vidimo i u hrvatskom i ukrajinskom slučaju.

* Zbog toga je i srpskom društvu i državi neophodna (kako bi to ruski predsednik Putin rekao) DENACIONALIZACIJA ovakve srpske ideološke, šestokolonaške zloupotrebe. Isto kao i POSRBLJAVANJE čitavog srpskog društva (a posebno njene kulturne elite). I jedno i drugo, istovremeno. Uz Božju pomoć i svoju patriotsku trezvenost to ćemo i postići. Kad-tad.