DRAGOSLAV BOKAN: PONAVLJANJE UVEK ISTIH GREŠAKA

Ja sam se, kao što mnogi znaju, u otadžbinskom odbrambenom ratu devedesetih borio, sa oružjem u ruci, kao jedan od nekoliko dobrovoljačkih srpskih komandanata. I zbog toga se napatio, i od regionalnih neprijatelja, i od Zapadnjaka, i od ovdašnjih vlasti tog vremena

 

Dugo vremena sam bio i na spisku od samo nekoliko traženih srpskih "ratnih vođa" u svim svetskim medijima te 1991. i 1992. godine.

Tada, nažalost, nije bilo mnogo mojih vršnjaka intelektualaca u našim ratnim rovovima, a sa Zapada (iz SAD) se vratilo samo nas nekolicina, da bismo se borili na srpskoj strani.

Toliko o meni i "ćutanju i gledanju" na sadašnju situaciju i one silom iznuđene, nevoljne i teške poteze srpske države. U situaciji u kojoj nije bila nijedna naša prethodna generacija: a reč je o 80 godina pakla (umesto života i slobode) u svim srpskim zemljama, od čega pune tri decenije (oružanih i propagandnog, političkog i ekonomskog, kulturnog i duhovnog) rata čitavog zapadnog sveta protiv nas - sa sve sankcijama, klevetama, ucenama, bombardovanjima i huškanjem svetske javnosti protiv nas.

Sve to uz postojanje, katkad defetističkih, katkad histerično ratobornih "društvenih (paukovih) mreža", koje svakodnevno sapliću svaki pokušaj (uvek nepopularnih) strateških poteza naše (i od spolja i iznutra raspete) države.

I to je najveća razlika između sadašnjeg i onog stanja iz vremena moje mladosti.

Jer tada nije bilo moguće lečenje nacionalnih frustracija ratobornom pričom, već samo - realnim odlaskom na ratište ili ostankom kući (da ne upotrebim neku težu reč).

Danas su, nasuprot tome, "društvene mreže" omogućile da se "bude aktivan" jalovom pričom, uličarskim svađanjem i držanjem banalnih lekcija onima koji ipak imaju neko makar malo ozbiljnije iskustvo rata (i uloge države u takvim situacijama). Ne samo potpisivanjem nekog vatrenog "Apela..." ili pravdoljubivim ljutnjama na fejsbuku, instagramu, tviteru, VKontakte..., već trezvenom i konkretnom podrškom svojoj državi, vojsci i Crkvi - onakvima kakvi su.
A sve promene mogu da budu samo "na gore"!

U to ne sumnjajte.

Isto kao i u Rusiji, Kini, Mađarskoj, Indiji, Brazilu, Belorusiji...

Nasilno menjanje vlasti (pod pritiskom narodnih nezadovoljstava) odgovara samo i jedino onima koje nazivamo "međunarodnom zajednicom" (reč je o isključivo zapadnim velikim silama i njihovim moćnim obaveštajnim službama). Onima koji organizuju lukave "obojene (dakle, prikrivene) revolucije".

Jednu takvu smo svi doživeli i jedva preživeli pre tačno 22 godine, sa isto ovako raspaljivom retorikom kao što je i danas na sceni (i, povremeno, na ulici).

Nismo naučili sudbonosno važnu lekciju, već u beskonačnost ponavljamo iste greške, naivnosti i nerazumevanja "savremenog sveta" (i njegovih đavolskih privida i lukavstava).

Tu kao da nam nema pomoći, pošto ostajemo isto onoliko kobno naivni (poput čovekolikih "hepo-kocki") kao i 1903, 1918, 1939, 1941, 1948, 1974, 1991, 1995, 1999, 2000... da ne idem dalje. Pa sve do sada, a, kako mi se čini, i od sada.

Dovodimo Boga u iskušenje da nas konačno prepusti našem nestrpljivom nagonu za samouništenjem.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.