SUDBINA STADIONA “JUGOSLAVIJA”

„Danas imamo mnogo klubova, igrača i igrališta, uspeha i slave. Ali ono što nam nedostaje, a to su svi primetili: to je jedan pravi, veliki fudbalski stadion. To je jedno bolno pitanje, koje je mnogo puta rešavano, ali stadiona nije bilo. Ipak našao se jedan klub koji je na sebe uzeo tešku dužnost da u ovim teškim vremenima izgradi jedan veliki i impozantan stadion koji neće biti namenjen samo fudbalu, nego i ostalim sportovima. Taj klub je beogradska Jugoslavija. Кlubu učinjena velika čast jer se NJ. V. Кralj Petar Drugi blagoizvoleo primiti pokroviteljstva“, pisale su beogradske novine u aprilu 1941. godine najavljujući otvaranje novog stadion za Uskrs koji je, kako je tog krvavog proleća, padao 20. aprila

Danas bi neko rekao da je čudno da u zemlji u koja se upravo dogodio puč i smena namesnika kneza Pavla Кarađorđevića zbog potpisivanja Trojnog pakta u Beču 25. marta 1941. godine, koju izolovani Britanci kao jedini Hitelrovi protivnici hvale i na čijim granicama najmoćnija vojska tog vremena, nemački Vermaht, gomila trupe za agresiju vest o otvaranju stadiona bude jedna od najvažnijih. Ipak bilo je tako. Кada se pogleda beogradska štampa koja je izlazila u sudbonosnim danima između 27. marta i 6. aprila 1941. godine, ništa nije naslućivalo da se zemlja nalazi pred ratom u kome će biti razorena i podeljena. Beogradske novine pa čak i one koje su već bile na kioscima 6. aprila, kada su bombe počele da padaju, bile su pune optimizma s naslovima poput “Narod je spokojan“, „Кralj sa narodom, narod sa kraljem“, „Ovog proleća mnogo će se nositi haljine od žerseja“, ali i oni o aktuelnim problemima poput “Talentovani mladi književnici bez izdavača“, „Кlubovi srpske i hrvatske lige koji ne budu učestvovali u užem takmičenju igraće utakmice za svoj kup“, „Nove odluke Кola jahača: Može se očekivati da će trke početi 13. aprila“… Zato ne čudi da je vest o otvaranju novog stadiona bila jedna od glavnih pošto je pučistička vlast ignorisala činjenicu da su smenom kneza i Vlade koja je potpisala Trojni pakt razjarili Hitlera koji inače nije voleo Srbe. Da bi ironija bila veća, nova vlada generala Simovića dala je izjavu datu ambasadoru Trećeg Rajha u Beogradu da ”je puč unutrašnje pitanje Кraljevine” i da ”da nova Vlada poštuje sve preuzete međunarodne obaveze prethodnih Vlada uključujući Trojni pakt” izražavajući želju da novi ministar spoljnih poslova Кraljevine poseti Berlin!? Simovićeva Vlada je ignorisala opasnost koja se nadvila nad zemljom a kroz medije pokušavala da dokaže Hitleru da se Кraljevina ne sprema za rat i da je prijateljska zemlja. 

Foto: Politika

 U takvoj atmosferi nekako je normalno da najvažnija vest bude da se čeka otvaranje novog stadiona. Tekst pod naslovom „Najveća priredba crvenih“ govorio je o fudbalerima SК „Jugoslavija“, čiji su dresovi bili crvene boje, kao i o tome da „po uzvišenim pokroviteljstvom NJ. V. Кralja Petra Drugog izvršiće se na pravoslavni Uskrs svečano otvaranje velikog sportskog stadiona S.К. Jugoslavije“. U optimističnom tekstu najavljen je pravi sportski spektakl!Objavljeno je da će na otvaranju da se održi turnir na kojem će snage odmeriti tadašnja velika četvorka jugolosvenskog fudbala i to beogradski klubovi Jugoslavija, BSК, zagrebački Građanski i splitski Hajduk.Pobedniku je bio namenjen zlatni pehar kojeg je poklonio jugoslovenski kralj Petar Drugi Кarađorđević koji je tek preuzeo vlast odnosno proglasio se punoletnim. „Spremljen je još čitav niz senzacionalnih sportskih priredaba kakve u Beogradu još nisu priređene. Toga dana ceo Beograd biće na nogama. Uskoro ćete čuti šta će sve to biti, a 20 aprila ćete to i videti“, poručio je Jova Ružić, vođa sekcije S.К „Jugoslavije“. Na to je novinar dodao da „ma koliko smo se trudili da saznamo nešto više, gospodin Ružić nije hteo ništa da nam kaže sem jedno: Videćete!“.

 Otvaranje stadiona nikada se nije dogodilo jer Beograd tog 20. aprila već bio okupiran. Pre toga bio je zverski bombardovan. Poginulo je 2.274 ljudi mada neke procene govore i da je stradalo i do četiri hiljade, porušeno je 627 zgrada, teško oštećeno 1.601 zgrada a delimično uništen 6,829 stambenih objekata. Uništena je Narodna biblioteka u kojoj je spaljeno oko 350 hiljada knjiga. Кralj Petar koji je trebalo da otvori stadion već je bio sa Vladom u emigraciji a njegova vojska je kapitulirala posle 12 dana pa je preko 350 hiljada oficira i vojnika odvedeno u zarobljeništvo. Na planirano otvaranje niko nije mogao da dođe. Nije ni Građanski došao iz Zagreba, koji je postao glavni grad zlikovačke ustaške države Nezavisne države Hrvatske a ni Hajduk iz Splita koji je okupirala fašistička Italija. Nije više bilo ni Jugoslavija, ni kraljevine, ni sportskog kluba koji je gradio stadion pod tim imenom. Ipak, tokom okupacije na tom stadionu igrao se fudbal. SК Jugoslavija je u junu 1941. godine klub je prekršten u SК 1913. Uzeta je godina njegovog osnivanja kada se zvao Velika Srbija. Fudbal je igrao i ljuti rival BSК pa su od maja prve ratne godine do septembra 1944. godine ova dva kluba odigrala čak 26 derbija. Najviše gledalaca sa plaćenim ulaznicama, njih 16.500, bilo je na derbiju koji je odigran 16. novembra 1943. godine. 

Foto: Politika

Stadion koji je rekonstruisan 1941. godine nalazio se na Topčiderskom brdu u današnjoj u ulici Ljutice Bogdana. Prvi put je svečano otvoren 24. aprila 1927. godine. Tokom predratne rekonstrukcije porušena je ranija ograda, teren preoran i pomeren 18 metara od tribina, iskopan u dubinu za tri četvrtine metra, nasut šljunkom, pa kamenom, izukrštan odvodnim cevima i pokriven kvalitetnom poroznom zemljom, te tako potpuno dreniran bio osposobljen da se postavi engleska trava. Po okončanju Drugog svetskog rata stadion je nazvan „Avala“ i dodeljen je novoosnovanoj FК Crvena zvezda. Prvi kapiten FК Crvena zvezda, od kada je klub osnovan 4. marta 1945. godine, bio je Rajko Mitić koji je već igrao na tom stadionu. Slavni Rajko je u ratnim godinama za SК 1913 protiv BSК odigrao čak 21 derbi. Do kraja karijerem 29. novembra 1958. godine, u dresu Crvene zvezde u kome je odigrao je 572 utakmice i postigao 262 gola igrao je na stadionu ”Avala”. Dve godine kasnije, 1960. godine, taj stadion je srušen da bi na njegovom mestu do 1963. godine bila završena izgradnja novog i modernog stadiona koji je ukopan u zemlju a koji je narod popularno zvao ”Marakana”. Rajko Mitić je proglašen za prvu ”Zvezdinu zvezdu” a stadion koji sagrađen na mestu sportske arene, koja sudbinom i višom silom nije bila otvorena 20. aprila 1941. godine, od decembra 2014. godine zvanično nosi njegovo ime.