DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - KOSOVO, ŠTA ĆEMO?

Priznanje Kosova nije opcija, to naprosto ne dolazi u obzir! Srbija, dok je država, nikada i nipošto neće priznati nezavisnost Prištine! Ovo je ove nedelje, jasno i glasno, celom svetu poručio predsednik Aleksandar Vučić

 

I? Šta ćemo sad? Šta će sad da urade zapadni silnici? Hoće li da nam uvode sankcije, da nas možda opet bombarduju?! Kako to tačno oni misle da oposle svoja prljava posla u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kako će tačno da nam otmu Kosovo i Metohiju?!

Teoretičari sile, oni koji tvrde da je sve gotovo i da nemamo nikakve šanse, pune dve decenije upravo samo to i govore - da je, jelte, sve gotovo i da nemamo šanse. A nije gotovo, to je sada sasvim očigledno. Jer da je gotovo, pa ne bi se čitav kolektivni politički Zapad bavio 'Kosovom', ne bi se svi oni - od Nemaca, preko Britanaca, do Francuza toliko trudili da nas nateraju da se odreknemo sami sebe i da priznamo lažnu državu. A mi nećemo, ne pristajemo, ne pada nam na pamet da izvršimo kolektivno državno-političko samoubistvo. I što je najvažnije, nema nikakve šanse da u dogledno vreme - a sasvim sigurno ne za naših i života naše dece - na vlast u Srbiji dođe neko ko bi bio spreman na famozno 'međusobno priznanje'!

I, baš zato, opet da pitam - šta ćemo sad? Da li je bilo ko ozbiljan na Zapadu spreman da ratuje za takozvano Kosovo, za Kurtija i njemu slične poludele šiptarske ekstremiste? Ne, nije! Da li, isto tako, bilo ko od donosilaca odluka u Briselu ozbiljno razmišlja o uvođenju sankcija Srbiji? Ne, ne bih rekao da takvih ima, osim ako neko zaista misli da tamo u EU o nečemu važnom odlučuju Viola fon Kramon i onaj Tonino Picula.

Okej, sve je to tako, reći ćete vi, ali šta je rešenje? Kako ćemo svi zajedno izaći iz ovog geopolitičkog ćorsokaka?

Postoji, da se razumemo, samo jedno rešenje, samo jedan izlaz. A to je kompromis. U punom i pravom smislu te reči. Kompromis koji bi uvažio i srpski i albanski nacionalni interes, kompromis koji bi garantovao dugoročan i stabilan mir u regionu, što je moguće samo i jedino ako i jedna i druga strana istovremeno i izgube i dobiju.

U dolasku do tog kompromisa najjači adut Srba i Srbije jeste fakat da bez nas nema ničega. Bez pristanka Beograda 'Kosovo' nikada i nikako ne može da postane prava država. A mi taj pristanak ne damo i nema šanse da ćemo ga ikada dati, šta god oni radili i koliko god nam pretili. I onda, realno, samo od nas zavisi, od naše pameti i spremnosti da se borimo. Ako ne popustimo, pre ili kasnije moraće da nam ponude nešto prihvatljivo. A to svakako nije lažna država Kosovo.

Onaj ko sumnja, onaj ko misli da je ipak sve već rešeno i da se mi tu suštinski ništa više ne pitamo, taj neka se seti da su 24 sata pre pisanja ovog teksta Šiptari tvrdili da nema nikakve šanse da odustanu od nasilne preregistracije i kažnjavanja Srba koji odbijaju da uzmu RKS table. I?

O tome vam pričam.