CRNI ENTONI! Nova kolumna Ivana Radovanovića!

Kada od komarca napraviš magarca, sam si magarac. Kada ti činjenica da neko za nekoga navija izazove patetičnu intelektualnu dijareju, kada te natera da se stidiš, proglasiš ga za nedoraslog, nenormalnog, začudiš se i zgadiš nad “nama”, poželiš da se i on “mi” podvrgnemo lečenju - brate, šta da ti kažem, sam si bolestan

Navijanje nije, najpre, bolest, od koje oboljevaju samo nedorasli, niti je “ne-navijanje”, odlika intelektualne u duhovne zrelosti.

Još je Kaneti ustvrdio da je čovek, od svog nastanka, biće koje “ocenjuje”. Nešto mu se sviđa, nešto ne, nešto voli, nešto ne.

Crno belo ti je, na primer, bliže nego crveno belo. Ako je takav slučaj, kao kod mene, kada se te dve kombinacije boja susretnu u utakmici, želiš i Vučiću i svim ostalim suporterima crveno belog, da od prvog do poslednjeg minuta osećaju tupi, duboki, konstantni bol, i da pate, večno. I oni to žele tebi.

To, osim što govori o tome da u tebi, kao u precima, i dalje postoji ta sklonost da ocenjuješ, biraš i voliš ili ne voliš, pokazuje i da imaš emociju, što neko može da proglasi za bolest samo ako je dosta lud.

I neću sada da vređam, ali Teofil Pančić, ako nije lud, ume da napiše poprilično lud tekst, kao u poslednjem broju Danasa.

Tekst čiji je povod to što je Vučić izvoleo reći da neće da navija za Hrvatsku.

Užas, po Teofilu. Evo šta kaže: “Uostalom koga se tačno tiče za koga on navija? A još manje, protiv koga navija. S obzirom na to da predsednici država ne navijaju protiv drugih država, bilo kojih, u bilo čemu, ni i čemu, pa ni u fudbalu…”

Stvarno? I da se sada ne proseravam, poput Teofila, bolje da pitam, kroz primer:

Kada je, prošlog meseca, tokom NATO samita u Bukureštu, Entoni Blinken, državni sekretar SAD, organizovao gledanje fudbalske urakmice USA - Iran, i na taj “događaj”, od svih prisutnih, pozvao samo ministre spoljnih poslova Velike Britanije i Ukrajine, pretpostavljam da njih trojica nisu navijali ni za koga, a još manje protiv nekoga?

Po Teofilu, ako su to uradili nisu normalni, jer predsednici “…ako i navijaju, time se ne hvale, nego tu svoju sramotu i unutrašnju muku kriju mnogo prilježnije nego švalerke ili tajne račune na egzotičnim destinacijama”.

Pazi sad. A zajedničko gledanje Blinkenovo bilo i snimano, i pisani tekstovi o tome. Šta uradi, crno Entoni. Nisi krio svoju “unutrašnju sramotu”.

I da vam kažem, nije to Entoniju prvi put. Kada je bio u Italiji, u zvaničnoj poseti, obezbeđenje i PR tim su imali poprilično muke, bar po novinskim izveštajima, da objasne gotovo neljudsko urlanje iz njegove hotelske sobe.

On nije. I mirno je rekao da je gledao utakmicu Švajcarska - Francuska, i navijao za Francusku!?
Pazi sada to?

Da je to znao, Teofil bi, verovatno, i za njega napisao: “Ono što mene više brine od njegovih dijagniza, koje su jednostavne i jasne (lud čovek, taj Blinke, prim.aut), jeste ono što ih je od privatnog problema načinilo javnom sramotom, zajedničkim dugom, nezaibilaznim agensom atmosferskog zagađenja”.

Strašno. Svi Amerikanci se sada sramote zbog Blinkena, dužni su Švici, a što je CO2 skočio, nemam reči.

Teofil ima. Pa, pretpostavljam, sešće ponovo za kompjuter, i oplesti po Blinkenu, čim čuje - a dovoljno je i da pročita, ima tih izveštaja - da će dotični, baš kao i Makron, tokom finala da viče: “Allez les Bleus”, što je tradicionalni poklič francuskih navijača. Protiv Argenitine?!

Nesrećni Entoni. Po Teofilu: “Problem s njim, star koliko i on, a tačno toliko će i potrajati, ponajpre je u jednoj dubinskoj, sveprožimajućoj opscenosti; opscenosti koja nije svesna sebe, koja o sebi ne zna ništa, a koja je odavno zaposela celo biće, tako da nije ostavila mesta za bilo šta drugo, za neku mogućnost dostojnijeg razvoja u pravcu zaokružene, pune ljudskosti”.

E, Entoni, Entoni. Ako nisi znao, objasniće ti Teofil, onaj ko je opscen je, po definiciji:

“nepristojan, bestidan, skaredan, koji izaziva stid, prostački, gnusan”.

Takav si zato što navijaš Entoni, šta se pitaš zašto.

Primera tih nepristojnih ima koliko hoćeš. Predsednik Brazika koji će navijati protiv Argentine (suseda), onaj iz Irana koji je navijao za Argentinu protiv Saudi Arabije, Kurti koji je otvoreno navijao za Švajcarsku protiv Srbije, a ubeđen sam ni da Plenković nije baš slavio kada je Mitar dao gol.

I svi oni jesu razlog da se Teofil zapita: ”Kako smo uopšte zapatili ovakav permanentni duševni poluraspad, kako je to moglo da zasedne na vrh bilo čega, ikada, ikako, u bilo kojim okolnostima, pod bilo kakvim izgovorom”.

Ne znaš, Teofile?

Pa, evo da ti otkrijem tajnu. To se dešava zato što nabeđeni intelektualci, koji niti vide niti ih zanima da pogledaju okolo, provere neku činjenicu, raspitaju se… umesto svega toga sednu, uzmu dva rečnika i tri enciklopedije, pa krenu, kao sumanuti,  da dokazuju svoje prastare, izlizane teze, u svakom primeru, pa i u običnom navijanju, svojstvenom svim ljudima na svetu, bez izuzetka.
I ti navijaš Teofile. I bolje nemoj to da kriješ, nego idi na tribine i viči: “Vučiću, pederu!”

To će biti smislenije nego ova gomila besmislenog ničeg, ni o čemu, ispisana tek da bi se ti predstavio kao “pametni, obrazovani, dubini skloni, elitni” navijač. Onaj koji se grozi psovki, ali ne i postavljanja oveštalih dijagnoza.

Pogrešno. I samo ispadneš glup. O tome koliko uvrediš Blinkena, da ne pričam.