Dragoslav Bokan: NOVA POLITIČKA KLASA U SRBIJI

"U IME NARODA" - Kod nas se, potpunom politizacijom života (a uz "pomoć" takozvanih društvenih mreža), stvorila nova klasa amaterskih "sudija", "tužilaca", "komentatora" i samozvanih "narodnih poslanika" - tako daleko od konkretnog života...

 

Iskusni veterani sa nebrojenih bitaka na fejsbuku, tviteru, instagramu, telegramu... su zakoračili u virtuelni prostor takozvanih "političkih aktivnosti", i to kao apsolutni gospodari svog parčeta ove primamljive iluzije.

Pa onda "brane Kosovo", svakodnevno "jurišaju" i "ginu" u tako priželjkivanim "borbama" sa spoljašnjim neprijateljima (bez pogibije i ranjavanja) i, još više, sa omrznutim pripadnicima takozvanog "ministarstva sile" u Srbiji i s rukovodstvom sopstvene zemlje.

Polako prestaju da žive realni život i, umesto svojih poslova i svakodnevice, uskaču, poput elektronskih tigrova, "u političku arenu". Ili bar misle da su tamo, a samo jedno isključenje struje daleko od ove moćne fatamorgane.

UVEK RAZOČARANI

Grozničavo čitaju novine i vesti sa interneta, stalno u brizi zbog "skore propasti" i "planirane izdaje" njihove izmaštane Otadžbine (u granicama proširenog "Dušanovog carstva").

Postaju, iz dana u dan i iz noći u noć, neprepoznati voždovi i heroine svojih zamišljenih ratova, uvek spremno "na braniku Srbije".

Nakostrešeni prema svim realnim učesnicima u srpskoj politici, jer su puni kompromisa i sumnjivih poteza, oni kreću iz one idealne pozicije "pripadnika naroda", koja im automatski daje sva prava ovog (srpskog) sveta.

Svi državni pregovori i teški dijalozi su za njih samo "znaci izdaje" i "prodaje vere za večeru".
Pa se obavezno i neizbežno, prvo "očaravaju" nekim koga su izabrali za svog favorita iz koliko-toliko realnih horizonata politike (iz medija, sa ulice ili Skupštine), da bi se, zatim, u tog svog (uvek privremenog) izabranika - razočarali, postajući mu krvni neprijatelj i živi svedok njegovog "moralnog pada".

Jedino sami sa sobom nemaju tih moralnih dilema i mračnih sumnji (koje se, uvek, na kraju pokažu kao "tačne"), jer, svojim partijskim i političkim neučestvovanjem, s lakoćom preskaču sve one bezbrojne zamke i iskušenja iz konkretnog života.

KORISNI IDIOTI

Kad ne znaju šta bi, samo se dure i mrzovoljno ćute, da bi, čim prođe najnoviji pritisak na državu, opet nastavili da neobavezno i punim plućima izvikuju najlepše srpske parole (svojevremeno "plaćene" i tako zaslužene krvlju i junaštvom nekih drugih i sasvim drugačijih Srba).

Poput uvek zabrinutih likova iz crtaća, oni danonoćno čuvaju svoju izmaštanu, virtuelnu i bezobalnu Srbiju od svih naših realnih državnika, oficira i diplomata, od onih koji moraju da donose bolne odluke (u tesnacu između lošeg i još goreg). Pošto ove virtuelne čete i odrede sa nepokornim digitalnim đeneralima i vojvodama ne zadovoljava ništa manje od - idealnog.

I sve što ima neke veze sa povlačenjem i popuštanjem u vezi Srbije se unapred najstrožije osuđuje.

LAŽNI JUNACI

Njihovi "saborci" su Obilić, braća Jugovići, hajduk Veljko i major Voja Tankosić, niko manji i manje hrabar od ovih i ovakvih boraca, a na drugoj strani su - "korumpirani državni službenici", "nesposobni političari" i "kukavički, titoistički oficiri".

Pa se, tako, unapred zna ko će, posle smrti, smeti da izađe na oči Svetom Knezu Lazaru i našim besmrtnim ratnicima (na Strašnom Sudu), a ko će biti "bačen u pakleni oganj", namenjen srpskim izdajnicima.

Zbog svega toga, pojavljuje se, među ovim "idealnim" Srbima i Srpkinjama, i večno nezadovoljstvo "stanjem na terenu" - toliko ispod očekivanja tih "pravih predstavnika Srbije" i istinskih pripadnika "naše autentične Narodne Skupštine".

Pa je zato njihova vizija stanja u zemlji uvek mračna i bezizlazna, sa njima kao "poslednjim Srbima", junačkim Spartancima jedne poražene i izdane zemlje.

TROJANSKI MAGARCI

I oni kreću da škrguću zubima i besno reže na sve koji nisu uspeli, niti smeli da "sačuvaju Srbiju". Ne videvši da, umesto ljutih vukova iz svetosavske mitologije, oni, takvi, počinju sve više da liče na hijene i lešinare iz ovovremenskog, čovekolikog zoološkog vrta...

I to, ovako, traje već godinama i decenijama, od trenutka inicijacije jednog dela naših ljudi u elektronski oblik umreženih virtuelnih "života".

Njihovo krajnje sumnjivo postojanje postaje breme nepotrebnog otežavanja ionako teškog života naše odasvud napadnute i oklevetane države, poput crne senke koja nas prati, stalno njuška i ne pušta da se borimo i izborimo, kako i koliko možemo, sa realnim neprijateljima (a ima ih onoliko).
Pa da ih makar ovako lakonski opišem, sa sićušnom nadom da će bar neko od njih, možda, prestati da sapliće sopstvene sunarodnike iz redova te tako im omražene srpske države.

Da će se osloboditi ove odemonjene "opsesije politikom" i vratiti u normalan, trodimenzionalan i konkretan život, sa svim njegovim manama i vrlinama.

I tako pomoći Srbiji da nađe svoj put, gazeći preko tolikih minskih polja i brisanih prostora.