Sekunda! Najnovija kolumna Ivana Radovanovića

Jedna sekunda. Tačno tolika je razlika između Partizana i Zvezde, u košarci, piše u svojoj najnovijoj kolumni Ivan Radovanović.

Sekunda iz Istanbula, Zagreba, Madrida.

Ona sekunda u kojoj su Đorđević, Kecman, Panter.

Ona koja u sebi sadrži svu istoriju, i čitavu, crno belu, večnost.

Ta trojka, koja pada u poslednjoj sekundi, koja se ponavlja, koja je trejd mark, jeste ono što pravi razliku, što izdvaja, stvara pobednički mentalitet i velike timove.

I nije to samo sreća. To je niz, reakcija, sadržaj, vrednost koja je postala temelj.

I kada je Panter šutnuo, nije on to uradio u Madridu. Ne, šutnuo je u Istanbulu, i Zagrebu, i sa njim zajedno su šutnuli i Đorđević i Kecman, i Jaramaz, Naneli…

Trojku je pogodio taj pelcer, koji se dobija samo u Partizanu. Panter je, ne zaboravite, igrao i u Zvezdi, i igrao dobro, odlično, ali taj šut, tu sekundu, tamo nije imao.

Zvezda je organizovana sila, takvom je stvorio još Dedijer, da bude sila, i ona ne zna za neizvesnost, nije joj to u krvi, ne snalazi se kada joj nije sve potaman.

Partizan je nastao kao siroče, kopile, večno gladno, ali i spremno da igra do poslednjeg trena.

Iz te gladi nastala je veličina. Sa Kićom i Prajom, stvorena je dinastija. Sa Divcem i Paspaljem - NBA podružnica. Sa Đorđevićem, Danilovićem - istorija. Sa Panterom i Lesorom - Inglourious Basterd, tim koji kao da je Tarantino pravio, da se mota po Evropi i otkida krunisane glave, pravde radi.

Osvojena je ta sekunda.

I za to je, i prvi put, baš kao i juče, samo naizgled bilo dovoljno da postoje jedan ludi trener, jedan ludi igrač i jedan od vremena otrgnuti tren.

Maleni, gotovo neprimetni sekund, u koji staje sve. To sve se ne vidi kada Panter šutne. Ali je jasno kada sirena označi kraj.

Neprekidni, večni sekund.

I jeste da je on sastavljen od sati i sati treninga,  litara znoja, beskrajnog ponavljanja, ali, još više, od tog nasleđa, od traga, duha, i istorije koja se pretvara u način, u gen.

Bez Saše i Dušana, Kevin ne bi postojao. Bez Istanbula, Zagreba, ne bi bilo Madrida.

Bez te jedne sekunde, istorija naše košarke ne bi bila crno bela.

I biće takva dok Zvezda ne osvoji tu svoju sekundu, važniju i veću i od titula i od Kampaca.

Sekundu zbog koje košarkaški bogovi nose crno beli dres. I zbog koje je Arena puna.

Toliko da se vreme zaustavi. I svede, na sekundu. Večnu, bez obzira na to ko će, na kraju, da pobedi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Samo jedan klub samo jedan gr

pre 2 godine

Just a second, please :))))) ili sto bi rekao Nele Karajlic u Nadrealistima- "Imam samo sekundu." Fantasticno gosn Radovanovicu.

0 0 Odgovori

zoran

pre 2 godine

Panter i Lesor - baš su Srbi ... ajd ne zajebavaj ćelavi.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari