Nebojša Bakarec: Dva sata mržnje - N1 sam sebe matirao!

U gebelsovskom filmu mržnje koji je TVN1 prikazao, Šolak i Đilas su sami sebi dali „šuster mat“. Paceri. Nehumani tajkuni Šolak i Đilas, platili su izradu i prikazivanje dva sata razobručene mržnje i dehumanizacije, protiv predsednika Aleksandra Vučića

Zaključak ovog zlokobnog gebelsovskog horor filma je da Aleksandra Vučića treba odstreliti, da li snajperom, ili izbliza, nisu precizirali. Targetiranje predsednika Vučića, od strane Šolakove N1 i Junajted medije, mnogo je gore od onog kome je bio izložen Zoran Đinđić. Film TVN1 i Jovane S. Polić, podseća na Hitlerove i Gebelsove propagandne filmove protiv Jevreja. Da li će reagovati Poverenica za zaštitu ravnopravnosti ili Zaštitnik građana? Neće? Ima li Aleksandar Vučić pravo da bude ravnopravan? Ima li Aleksandar Vučić građanska prava?

Foto: nebojša bakarec

Apsurd je da je ovaj marketinško propagandni film mržnje objavljen u danu kada je upravo Junajted medija, na TVN1 objavila da se iz protesta, u ovoj izbornoj kampanji neće baviti političkim marketingom, citiram: „United Media iz protesta neće emitovati politički marketing u svojim medijima“. Koliko laže Šolakova Junajted medija, svedoči da su ovo objavili u podne, a da su u 20 časova istog dana emitovali dva sata propagandno političkog marketinga!

Foto: nebojša bakarec

Osnova filma je dehumanizacija predsednika Vučića. Pored toga film je zlokoban, preteći, dosadan, isprazan, površan, nelogičan, nedorađen, i besmislen. Smešan je onaj studio u filmu, lažne voditeljke - autorke filma, koje se pojavljuju u filmu da bi zadovoljile svoju sujetu. Nije im bilo dovoljno da su „autorke filma“, već su sebi dale i ulogu naratorki i pseudo voditeljki. Besmislena je dekor publika, koja je služila jedino da se pojedinci cerekaju kao hijene, i da se u dekor publiku ušuškaju srbomrsci Vesna Rakić Vodinelić i Boža Prelević. Posebno je bio neuverljiv Boris Tadić, kome se opet cepa patuljasta stranka, koji je toliko kompromitovan kao bivši i glavni lider najlopovskije stranke koja se ikada pojavila u Srbiji – Demokratske stranke. U filmu gostuju dokazani srbomrsci iz Srbije i inostranstva. Dubravka Stojanović. Senad Pećanin. Rade Radovanović. Željko Ivanović, direktor i glavni urednik crnogorskog lista „Vijesti“. Željko Ivanović je sa tajkunom Šolakom suvlasnik ovog crnogorskog tabloida. Najbolesniji je bio nastup sarajevskog novinara, zadriglog Senada Pećanina. Ovaj srbomrzac i bolesnik je najpoznatiji po tome što je 1999. slavio bombardovanje Beograda, radovao se ubijanju Srba. O tome svedoči naslovna strana njegovih novina „Dan“ iz Sarajeva, iz 1999. posvećena NATO bombardovanju Srbije, gde je Senad Pećanin likujući objavio naslovnu stranu: "Lepa sela lepo gore!?"!

Iz konfuznog, i zbrdazdolisanog gebelsizma, mogli smo da zaključimo da je Vučić nekako odgovoran za raspad Jugoslavije, da je kriv za ratove devedesetih, da je odgovoran za sukob Vojislava Šešelja sa studentima s početka devedesetih (kada Vučić uopšte nije bio u politici), za ubistvo Slavka Ćuruvije (odavno demantovano), da je nekako saučestvovao u Đinđićevom ubistvu (!?!),  a ponovljene su i stare neistine o tome kako se Vučić navodno radovao kada je Zoran Đinđić ubijen (još jedna neistina). Autorke filma insinuiraju da je Vučić odgovoran za zločine nad muslimanima u Sarajevu (laž i besmislica), da je bio pripadnik paravojnih formacija SRS (neistina), da je je nosio snajper iznad Sarajeva (sam Vučić je prikazao fotografiju na kojoj nosi stativ od kamere). Autorke filma su ponovile optužbe đilasovaca da je Vučić umešan u kriminal (besramna laž). Autorke filma nam nameću zaključak – Vučića nečoveka treba odstreliti. Ukloniti. Poništiti. Ako može i njegovu porodicu sa njim!

Foto: nebojša bakarec

Ko je Jovana S. Polić, autorka ovog filma?

Jovana S. Polić  je Đilasov i Šolakov multipraktik. Iz fotografije na kojoj vređa predsednika Vučića vidite da se radi o primitivnoj prostakuši. Osim što je za Đilasov i Šolakov račun snimila niz gebelsovskih filmova protiv predsednika Vučića, ona se po Đilasovom nalogu bavi i istraživanjima javnog mnjenja, u koja se razume ko Marica u kriv ... Rekoh, Đilasov multipraktik. Početkom jula (7.7.2023) agencija „Stata“ je objavila rezultate junskog lažnog istraživanja javnog mnjenja u Beogradu. Šolakovi mediji su objavili da je istraživanje „radila agencija Stata u saradnji sa audio i video produkcijom „JSP“ novinarke Jovane Polić“. Krajnje je neobična ova veza „State“ i „JSP“, ali lako razumljiva. Jovana Polić je, između ostalog „posrednik“ između Đilasa i Šolaka (i njihovih medija) sa jedne strane, i bilo koga ko radi neke „proxy“ poslove za račun ove dvojice. Postavlja se logično pitanje za agenciju „Stata“ – zbog čega vam je za istraživanje javnog mnjenja, koje ste radili i u januaru 2022., i u junu 2023. bila potrebna „audio i video produkcija „JSP“ novinarke Jovane Polić“, koja se nikada nije bavila istraživanjima, i koja nema dodira sa tom oblašću? Koja je uloga produkcije „JSP“ i Jovane Polić u vašem istraživanju? Prisustvo produkcije „JSP“ i Jovane Polić je najbolji dokaz da „Stata“ radi za Đilasa (SSP) i Šolaka. Jovana Polić apsolutno radi za Đilasa i Šolaka, i to nikada nije ni krila.

Da podsetim na povezanost Jovane Polić, Đilasa i Šolaka. Jovana Polić je novinarka i autorka serijala „Junaci doba zlog“, filma „Vladalac“, i više drugih hejterskih propagandnih antivučićevskih filmova koji su prikazivani na Šolakovim televizijama TVN1 i NovaS. Dugo je radila kao urednica u magazinu „Status“, pokojnog opozicionara i predsednika NUNS, Slaviše Lekića – Đilasovog saradnika. Polićkina „JSP“ produkcija je došla u žižu javnosti u februaru 2020. kada je na TV N1 emitovan dvodelni mrzilački propagandni film ove produkcije – „Vladalac“ – o Aleksandru Vučiću. Đilasova i Šolakova saradnica Jovana Polić je 2020. bila glavni akter korupcionaške afere koju je otkrio opozicioni CINS – Centar za istraživačko novinarstvo Srbije. O tome je CINS 23.11.2020. objavio tekst pod naslovom: „Privatna firma platila spotove o bojkotu, tvrde da nemaju veze sa opozicijom“. CINS je otkrio da Đilasove spotove sa pozivom na bojkot izbora, koji su u toku predizborne kampanje 2020., 407 puta emitovani na kanalima TV N1 i Nova S, tim televizijama nije platila nijedna opoziciona stranka, već „JSP“ produkcija u vlasništvu novinarke Jovane Polić. Jovana Polić je neuverljivo tvrdila da spotovi nemaju veze sa opozicijom. Prikrivanje naručioca i finansijera, je izvedeno zbog toga da bi bojkotaška politička kampanja opozicionih stranaka, pre svega SSP, ostala van dometa Agencije za sprečavanje korupcije. REM je 2020., zabranio emitovanje ovih protivzakonitih spotova. Čiji su spotovi, postalo je jasno kada su osvanuli na „YouTube“ kanalu Đilasove Stranke slobode i pravde (SSP). Direktorka Šolakove firme „CAS Media“, agencije koja se u sklopu Šolakove „United Group“ (Junajted grupe) bavi prodajom oglasnog prostora na N1 i Nova S, Marija Kovljenić, potvrdila je za CINS da je u sklopu ove kampanje emitovano ukupno 407 oglasnih poruka. Za njihovo emitovanje plaćeno je 1,2 miliona dinara, kako je tvrdila vlasnica „JSP“ produkcije Jovana Polić. Ta cena je više nego desetostruko niža od cene koju naplaćuju KAS Medija i TV N1 i TV NovaS. Indikativno je da je Jovana Polić odbila da novinarki CINS-a dostavi ugovor sklopljen sa „CAS Media“.

O dehumanizaciji

U poslednjih osam godina prisutna je jedna zabrinjavajuća pojava koja ranijih decenija nije bila prisutna u toj meri u našem društvu. Radi se o organizovanoj i ciljanoj dehumanizaciji Aleksandra Vučića, ali i drugih nosilaca vlasti iz SNS. Vučić je postao harizmatični lider, sa ogromnom podrškom, i oštrica ove pojave je, po pravilu, uperena protiv njega. Pored toga Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i mnogi drugi su izloženi demonizaciji,  stereotipizaciji i negativnim predrasudama. I na sve to dolazi izrazita dehumanizacija. Srećom, u širenju te pojave učestvuje samo deo nepopularne opozicije, relativno mali broj poznatih ličnosti koje su njihovi simpatizeri (ološ elita), mali broj medija, sa ograničenim dometima („N1“, „NovaS“, „Danas“, „Vreme“, „NIN“, „NSPM“, „Peščanik“…), i određene NVO. Zbog stepena mržnje kojim su zadojeni nosioci ove pojave, može se tvrditi da bi u to nasilje bile uključene i likvidacije najviših nosilaca vlasti (prete sudovima revolucije, revanšizmom, jurenjem po ulicama, bacanjem u reke, vešanjima, silovanjima). O tome nosioci ove pojave otvoreno govore u poslednjih 5 godina, tokom kojih su učestale političke klevete protiv Predsednika Republike, da je fašista i izdajnik, ali i klevete i uvrede koje udaraju na samu ličnost Predsednika i njegovu porodicu, prikazujući ih kao neljude, zlo, krivce za sve. Najbolji primer koji opisuje svu tu mržnju je desetak propagandnih filmova Jovane S. Polić prikazanih na TV „N1 Na primer, u filmu  „Vladalac“ ime Aleksandra Vučića pominje se 442 puta, uz više od 43 uvrede („zao, neiskren, bahat, besprizoran, destruktivan, radioaktivan, samoljubiv, despot, bolestan, nesimpatičan, manipulativan, lažov, narcisoidan, nevaspitan, toksičan, beskrupulozan, osion, netolerantan, neuračunjljiv, destruktivan, agresivan, samoživ, autokrata, prevarant, banalan, vođa huligana, negativan rođen…“).

Dehumanizacija i demonizacija koju nose gore pomenuti krugovi, zasnovana je na tome da oni u Vučiću, članovima SNS, i glasačima SNS ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da to uopšte nisu ljudi. Demonizatori šire predrasudu da Vučić, članovi njegove porodice i članovi SNS, samo formalno izgledaju kao ljudi, ali da to nisu po svojoj suštini. Njihova predstava o onima koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana. To im omogućuje da prema žrtvama imaju samo neprijateljska osećanja: prezir i mržnju. Prezir – zbog toga što smatraju da su ovi drugi bezvredni, da su ispod minimuma ljudske vrednosti; mržnju – zbog toga što smatraju da su ovi drugi iracionalna, zla bića. Ako žrtve demonizacije pate, mrzitelji su zadovoljni. Oni koji dehumanizuju Vučića i SNS, nalaze veliku korist u tome da neko poveruje da su oni loši, pokvareni i zli. Da bi ostvarili svoje interese oni nekoga ocrnjuju i blate, kako bi od onih koji u to poveruju načinili svoje stvarne ili moralne saveznike. To čine tako što u našoj svesti „crtaju” lažni scenario (skript) borbe dobra i zla, kroz dramski trougao kojim definišu psihološke uloge progonioca, žrtve i spasioca (pojmovi iz transakcione analize Erika Berna). Obrazac je uvek isti: neko je zli agresor, progonilac, drugi je njegova nevina žrtva, a dobri treći ljudi su spasioci. Suština ovog postupka jeste da se pripisivanjem zlobe, ta osoba ili grupa dehumanizuje. Vučić i SNS su predstavljeni kao ljudi sa kojima ne treba saosećati, kao demoni ili đavoli koji treba da pate i koje treba nemilosrdno uništiti. Zbog toga se ovaj proces naziva demonizacija ili satanizacija. Prepoznavanje pokušaja dehumanizacije jeste osnova političke i medijske pismenosti. Kao što i sami znamo na osnovu naših iskustava, stvarnost je uvek mnogo složenija od načina na koji je predstavljena.

Foto: nebojša bakarec

 

Ovaj sramni film TVN1 je dokaz koliko je opozicija očajna, koliko su očajni Đilas i Šolak kada moraju da posežu za gebelsovskim metodama. Očajni su zbog toga što su svesni svog katastrofalnog rejtinga. Ništa im ne može pomoći, tu pomoći nema. U to će se uveriti 17. decembra, kada će ih narod počistiti. Srbija ne sme da stane!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS