Ivan Radovanović rasturio patetični proglas "intelektualaca": Nije majka Muju karala zato što se kock'o, nego zato što se vadio

Ništa tačnije od ove stare izreke ne može da se kaže za pokušaje autora ProGlasa da nekako objasne šta su hteli da kažu i urade sklepajući svoj prazni i dosta patetetični pamflet.

  
A probali su, redom - akademik Kostić, reditelj Golubović i glumac/režiser Bjelogrlić, i to u istom danu, u Vremenu, NIN-u i Danasu.
 
I odmah da se razumemo, apsolutno nemam ništa protiv da ljudi govore šta misle, da budu za, ili protiv, da imaju svoju političku opciju, navijaju, agituju...to sve jeste sastavni deo demokratije, društva koje bi htelo takvo, demokratsko, da bude.
 
Ono što mi smeta, i u ProGlasu, i u naknadnim objašnjenjima, jeste sledeće:
 
Prvo, to što je tom uratku uopšte potrebno objašnjenje. Da budem još precizniji: ako ste hteli već nešto da mi kažete, recite mi jasno, kratko i direktno, sve računajući da sam nepismen, priglup i da teško razumem, poput mlekadžije iz Milvokija, ili tapetara iz Gdanjska, limara iz Vladivostoka.
 
Svako drugo obraćanje, obraćanje kojem je potrebno objašnjenje, predstavlja jalovi, impotentni pokušaj, lišen bilo kog drugog smisla osim onog - eto, to sam ja rek'o, lepo i pametno, te dajte jednu naslovnu, molim vas fino.

 
Služi, drugim rečima, besramnoj samopromociji i ničem drugom.
 
Baš kao i objašnjenja, koja nisu ništa manje nemušta i nerazumna od samog proglasa. I da nije Snežane Čongradin, novinarke/aktivistkinje Danasa, ja ne bih znao, jer mi to niko od ove trojice, a ni Ceca Bojković, nisu rekli, da je "suština teksta pokušaj uticaja na građane i građanke da izađu na izbore i da svojim učešćem u političkom životu pokušaju, zapravo, da smene aktuelni režim Aleksandra Vučića zbog..."
 
Uf. S dosta napora je Čongradin ovo proizvela, ali je, ipak, mnogo razumljivije od svega što je 14 "veličanstvenih" i napisalo u ProGlasu, i posle njega, u komentarima.
 
U tom Talmudu kruga dvojke, naime, nema ni reči o "svrgavanju Vučića", nego mi, nepismeni, to treba da nazremo, baš kao što, između redova treba da shvatimo i sve ostalo, a ako i ne shvatimo, koga briga, Talmud je namenjen izabranima, pretpostavljam da je među njima i Zoran Gavrilović, blaženi.
 
Uostalom, baš pošto je pomenutoj novinarki objasnio da se stvaranju i potpisivanju ProGlasa priključio jer je "u razgovorima sa porodicom i prijateljima uočio da su ljudi generalno zapali u neku letargiju, da kao da su zaboravili da kao građani imaju pravo da učestvuju u jednom procesu, da mogu da menjaju društvo", Srdan Golubović je, dosta letargično (sjebala ga porodica i prijatelji), zaključio da potpisnici "nisu toliko narcisoidni pa da misle da mogu da menjaju društvo", i da njihov ProGlas "dopire do jednog užeg kruga ljudi".
 
Molim? Pa što ste ga pisali? Da porodicu i prijatelje izvučete iz letargije? Pa stvarno, za to postoje i lekići, psihoterapeuti, mogli ste da se okupite, uhvatite za ruke i nešto tiho ponavljate ("Vučiću, pederu", ali zabrinuto), isto bi, verujte mi, značilo, a možda i više, nego ovo.
 
Svakako bi bilo razumljivije od četbotovskih floskula i čitavog groblja opštih mesta, kojima su potpisnici zasuli javnost, pošto su se prethodno "spontano" skupili i kratko razmatrali da sami sebe nazovu (P)otpisani, ali su onda odustali, da ne bi bili "pretenciozni".
 
Majke ti? A nije pretenciozno kada akademik Kostić skrušeno primeti da je sa grupom "zabrinutih i odgovornih, i rekao bih, dobrih građana", odlučio da sugrađane skromno pozove na "povratak u normalnost".
 
Divota. Osim što ispada da svi koji nisu za tog nekog nepoznatog za kojeg su veličanstveni (a jesu za tog nekog nepoznatog protiv koga su veličanstveni, a čije ime samo Čongradin sme da izgovori), dakle, osim što svi ti niti su odgovorni, niti zabrinuti, niti dobri, po ovome još i ispada da samo akademik i družina mogu da nas vrate u normalnost, i niko drugi.
 
Kako će to da urade, pak, objašnjava Bjelogrlić, odgovarajući na pitanje Vremena - kakva su vaša očekivanja:
 
"Ako uspemo da u svakom gradu probudimo ljude koji ne žele da se bave politkom i nisu politički aktivni, a časni su, normalni, obrazovani i stručni u svom poslu, onda ćemo moći da im ulijemo nadu da mogu da pomognu društvu".
 
???!!! Izvini, a što ih budite, ako nisu politički aktivni i ne bave se politikom, i, kako Kostić i Golubović besomučno ponavljaju, nemaju nikakav interes, ne žele funkcije, javna preduzeća, ministarstva...
 
Šta da rade, kada ih probudite, pošto im nudite da ne rade ništa? Obuku monaške odore i pevaju Hare Krišna? U Upanišadama su to još otkrili - nemaš želja, nemaš potreba, ne radiš ništa, i niko ti ništa ne može. Posvećen si. Izdignut. Jedino što, takav, ni na izbore ne ideš, ali to je problem za koji računam da će ga (P)otpisani lako rešiti.
 
I jesu, evo šta je objasnio Bjelogrlić, par redova kasnije: "Zato se veoma radujem tribinama koje ćemo držati po Srbiji, debatama, možda i okruglim stolovima gde želimo da pokrenemo teme od suštinskog značaja za naše društvo i zemlju".
 
Pa što niste odmah rekli. Ceo ProGlas, da dođem na tribinu i okrugli sto. Evo, hoću, sve da bih normalan bio, pošto računam - ko na tu tribinu ne dođe, totalno je nenormalan, lud, poremećen, sumasišavši debil jedan nepismeno krezubi. O letargiji koja ga čeka, da ne pričam.
 
Zaista, drugovi. Šta mislite da sjašete malo, da se spustite sa tog metafizičkog prestola moralnih vladara "bez interesa", sa te paternalističke pozicije sveznajućih, bezgrešnih i silno zabrinutih, da prestanete da se proseravate (citiram Harija Frankfurta, da ne bude zabune), i da, za početak, bar prihvatite da je normalno ono društvo u kojem ljudi mogu da budu za bilo koju opciju bez opasnosti da zbog toga budu, sa visina, proglašeni za nedovoljno dobre zveri.
 
I da nije zverinjak zemlja  u kojoj neka politička opcija pobedi (pa bila ona i Vučićeva), već, upravo suprotno, da na životinsko carstvo mnogo više liče one tvorevine u kojima pobede oni koji i ne učestvuju na izborima. Oni koji su na sebe uzeli pravo da tumače, oni koji tvrde da su etaloni morala i vrednosti, oni koji kobojagi znaju tajnu.
 
Batalite me sa njima. Odavno sam ih otpisao.