KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Srbin Aleksandar u Njujorku

Hiljadama kilometara daleko od Strazbura predsednik Vučić se u UN borio za KiM, za srpski narod i Srbiju. Želeo je da na otvorenoj sednici Saveta bezbednosti svima poruči da “nikada Srbija svoj narod na Kosovu i Metohiji neće ostaviti i nikada se svoje zemlje neće odreći”.

Dok je govorio ispred njega je stajala tablica sa natpisom “Srbija”. Ispred Aljbina Kurtija stajala je tablica samo sa njegovim imenom i prezimenom.

Vučić je precizno izneo konkretne podatke i cifre. Govorio je jasno, državnički i hrabro. Filozof Sokrat je davno rekao da je “hrabar onaj čovek koji ne pobegne, nego ostane na svom mestu i bori se protiv neprijatelja”.

U svom govoru Vučić je istakao je da je “nametanje evra nepobitno učinjeno ne u svrhu bilo kakve vladavine prava, već bez ikakvih pravnih osnova i odgovarajućih aranžmana sa EU, isključivo u svrhu dovršetka kreiranja nepodnošljivih uslova života za Srbe i njihovog progona sa Kosova i Metohije”. Podsetio je da se Priština obavezala na uspostavljanje Zajednice srpskih opština, napominjući da bi se njenim formiranjem, u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015, stvorila atmosfera u kojoj bi Srbi imali bar šansu za normalan život, bez progona i nasilja od vlasti tzv. Kosova. Govorio je da Priština donosi odluke o uzimanju u vlasništvo zgrada koje su svojina srpskih institucija više od jednog veka, da nasilno otima imovinu Srpske pravoslavne crkve, da uništava i skrnavi srpska groblja, da zaplenjuje legalnu robu od srpskih trgovaca. Neveo je da je opremanje savremenom vojnom opremom naoružanih formacija Albanaca na KiM nesumnjivo suprotno sa Rezolucijom 1244.

Vučić je zaključio da su „široko rasprostranjeni i sistematski napadi na srpsko stanovništvo zločin protiv čovečnosti“. Bilo je to neugodno za uši mnogih zapadnih političara, ali je Vučić hteo da ne dozvoli onima koji se prave da ne vide šta se dešava na njihovom „voljenom“ Kosovu - da i dalje zataškavaju kosovsku stvarnost.

Kurti je odgovorio napadima na Srbiju i Vučića, citarujući Rezoluciju Evropskog parlamenta u vezi sa izborima u Srbiji. Iskoristio je poklon evropskih srbomrzitelja i njihovih saveznika u Srbiji. Međutim, vidljiva je bila njegova nervoza, jer on oseća da je Srbija u ozbiljnoj diplomatskoj ofanzivi. Zato je neposredno posle Njujorka izmislio da srpska vlast sprema atentat na njega, duboko ubeđen da sudbine KiM i Balkana isključivo zavise od njega. A američka predstavnica u SB ga je u potpunosti okarakterisala jednim lapsusom, nazivajući ga „gospodin Kurton“.

Značajna pobeda Srbije je sazivanje sednice SB otvorene za javnost i političko razumevanje čak i zemalja koje su priznale takozvanu nezavisnost KiM. Trinaest od petnaest država članica SB je primetilo da Kurtijeve jednostrane odluke ne doprinose miru i stabilnosti regiona.

Pojedini kosovski političari su sa zabrinutošću konstatovali da je „konfrontacija u Savetu bezbednosti bila potpuno neproduktivna i štetna za Kosovo…..prvi put da su nas naši glavni saveznici kritikovali u raspravi SB“. I da se "u SB UN, SAD, Britanija i Francuska ne dogovaraju ni o jednoj međunarodnoj temi sa svojim istočnim protivnicima, Rusijom i Kinom, ali je pogrešna unutrašnja i spoljna politika Kurtijeve vlade naterala sve da pristanu da se sazove sednica SB na zahtev Srbije".

Međutim, Kurti će nastaviti sa eskalacijama, uveren da je etnički čisto KiM, bez Srba, jedini način da se dobije priznanje nezavisnosti. Za takvu politiku očekuju podršku svojih najvatrenijih zaštitnika sa Zapada. Zato se on u govoru dodvoravao Amerikancima, naglašavajući da se „Srbija stavila na stranu Rusije“.

A na kraju izlaganja Vučić kaže: „Kao ponosni predsednik Srbije, lako vas gledam u oči i kažem da je Srbija nezavisna, suverena i slobodarska zemlja! Mi nismo ničije marionete – ni SAD, ni Rusije!“

Ruski književnik Fjodor Dostojevski svojevremeno je rekao: „Moć je data samo onima koji se usude da se sagnu i podignu je. Samo jedna stvar je bitna, samo jedna, biti u stanju da se usudiš“.