Kolumna Ivana Radovanovića: Tražili ste, gledajte!

Kolumna Ivana Radovanovića koju morate pročitati.

"Kada se namnože mnogo komarci, kupite mrežicu na prozorima".

Ovom rečenicom je Nenad Mitrović, član DS, čovek sa liste Srbije protiv nasilja, pozvao Beograđane na predstojeće izbore u glavnom gradu (2.juni).

I hvala mu, pošto ću dosta lagano da glasam ne samo protiv njegove liste, nego, ako bude moguće, i protiv njega lično, uz ideju da mu se, uz zabranu prilaska Beogradu, odredi i zabrana napuštanja Vladičinog Hana, iz kojeg je inače stigao, pravo na N1.

I neću to da radim zato što je nepismen, a jeste. Gotovo nepodnošljivo je nepismen, jer misli (i govori) da nešto, neko, može "mnogo da se namnoži" (jok, Nenade, nego se malo ili srednje množi bilo šta, pošto to "množiti" znači da je nečeg mnogo), a uz to i tvrdi da treba kupiti "mrežicu na prozorima". Kako to da izvedem, Nenade? Mrežicu da kupim zajedno sa prozorom? Dajte mi, molim vas, mrežicu na prozoru. Ćevape na kajmaku. Dagnje na buzaru. I još jednu mrežicu, na prozoru. Nesrećnik nepismeni.

Što je, opet, samo njegov problem, i onih koji ga, takvog, dovode u emisije.

Moj, naš je, u nečem drugom. Ideji da one koji mu se ne sviđaju naziva komarcima.

A to je nešto što sam odavno čuo, pardon pročitao, u zanimljivoj knjižici koja se zove "Arhipelag gulag", blaženopočivši Solženjicin (Isaevič Aleksandar), je sočinio još onomad.

I tu ovaj dragi pisac navodi članak druga Lenjina (Iljič Vladimir"), objavljen 1918. godine, pod naslovom: "Kako organizovati takmičenje", što se savršeno uklapa u izbore, nepismenog Nenada, i sve što nas očekuje narednih meseci.

Elem, u tom članku, drug Iljič je, proglasio da je "jedini i sveopšti cilj trenutka": "Očistiti rusku zemlju od svih štetnih insekata".

Kako je ovo sročio, a nije znao za tviter, N1 i Nenada, nemam pojma, ali sam zapamtio koga je sve Iljič Vladimir doživljavao kao štetne insekte, naveo je to lepo gos'n Isaevič Aleksandar.

Pa krenimo, redom: Insekti su bili svi članovi zemstva (nekadašnja skupština u Rusiji). I svi vlasnici zgrada - insekti. Profesore koji ne propovedaju marksizam (to jest proglas), takođe se imalo smatrati insektima. U odborima parohijana - sve sami insekti. Svi sveštenici, kaluđeri, kaluđerice - insekti na kub. Zaposleni u administraciji, sindikalci, zemljoposednici, telegrafisti, jurodivi (to su oni što glasaju za Vučića), zabušanti, tipografi...etc, etc. Zajednički naziv im je bio: Saboteri. Štetočine. Insekti.

Kazne koje je za insekte predlagao drug Iljič Vladimir, bile su različite, od - do. Ovde insekta u zatvor; onde mu dati žutu legitimaciju; tamo da čisti kanalizaciju; a drugde nije naodmet ni streljati parazita. Čišćenje, kao izraz, iako je zabeleženo vekovima ranije, počelo je da se masovno koristi od ovog članka.

I, sad, sumnjam ja da je Nenad "kupi mi mrežicu na prozoru", čitao išta, a kamoli Isaeviča Aleksandra, ili bar Iljiča Vladimira, ali da mu je mozak na frekvenciji ovog poslednjeg, apsolutno je tačno. Bruji mu to u glavi, kao radio Lola, i to kad ga odvrneš na najjače, pa ne svira, nego gruva.

Pa je zamislio da su oni koji bi da glasaju za nekog drugog - komarci, i, za početak, kao kontra meru, tu nezamislivu kupovinu mrežice na prozoru.

A ako se komarac, Nenade, ipak provuče? Kao onaj jedan, iz Male Krsne? Hoćemo li da gi tepamo? Sa onu drugu mrežicu?

I da li ti, Nenade, koji si iz krajeva u kojima su ljudi tako lepo izmešani, stvarno misliš da možeš meni, u BG, da prodaš priču da su ti tvoji, i oni iz Sombora, iz RS, Požarevca, Užica, ili odakle god - komarci od kojih treba najpre da se zaštitim, a po potrebi i da ih potamanim?

Pa šta ću onda s tobom, Nenade?

Ne znaš? Evo, sada ću da ti objasnim. Glasaću da te iz Vladičinog Hana ne puštaju nigde.

Tražili ste, gledajte.