KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Zašto đilasovci toliko mrze Srbe iz Republike Srpske?

Kolumna Dragutina Matanovića koju morate pročitati.

Napad na kolonu vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu od strane Armije BiH dogodio se 3 maja 1992. godine. Posredovanjem UNPROFOR-a prethodno je usaglašeno da se oslobodi muslimanski lider Alija Izetbegović, da muslimani u Sarajevu prestanu da napadaju Komandu Druge vojne oblasti JNA i da se dopusti odlazak iz ove kasarne sada pokojnom generalu Milutinu Kukanjcu, njegovim oficirima i vojnicima prema Lukavici. Razmena je definitivno potvrđena 3 maja oko 13 časova od strane kanadskog generala Mekenzija, prvog komandanta UNPROFOR-a u BiH.

Uz lažni blagoslov Izetbegovića, oko 300 vojnika i 40 vozila, u pratnji mirovnih snaga UN, krenuli su da napuštaju kasarnu u 18 časova. Prvi deo kolone JNA je propušten, a kada se Izetbegović odvojio od kolone, muslimansko-hrvatske jedinice nemilosrdno su napale drugi deo kolone JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Pucali su na vojnike sa svih strana, sa krovova, sa prozora, korišćeno je pešadijsko naoružanje i tromblonske mine. Pucano je i na obeleženo sanitetsko vozilo. General Mekenzi je o tome napisao u svojoj knjizi „Čuvar mira – put u Sarajevo“: „Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju. Video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola“. Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u ovom napadu poginula su 42 vojnika i oficira, bilo je 73 ranjenih, a 215 je zarobljeno ili oteto.

Nepojmljiva prevara od strane tadašnjeg muslimanskog rukovodstva i opisani ratni zločin bili su varnica koja je upalila nacionalni rat u BiH. Istovremeno, to je bio deo geopolitičke slagalice SAD i Zapada da se bivša Jugoslavija razbije i razdvoji po komunističkim AVNOJ-evskim granicama.

U avgustu 1995. Dejtonskim sporazumom prekinut je rat u BiH i utvrđeno buduće upravno i ustavno uređenje BiH. Republika Srpska, formirana još u avgustu 1992., Dejtonskim sporazumom postala je međunarodno priznata kao jedan od dva entiteta BiH. Prvi put u svojoj istoriji srpski narod sa druge strane Drine ima svoju međunarodno priznatu teritoriju. Prvi put u svojoj istoriji Srbi su sa druge strane Drine formirali svoje državotvorne, političke i kulturne institucije na prostoru koji obuhvata 49% teritorije BiH. Nasuprot vekovnim željama austrougarske, nemačke i britanske imperije, koje su Srbiju i srpski narod uvek definisale kao remetilački faktor, a našu pravoslavnu veru kao jeretičko hrišćanstvo. U temelje Republike Srpske ugrađeno je preko 25. 000 života srpskih vojnika i civila.

Nepojmljivo je koliko Srbi u Republici Srpskoj vole Srbiju i koliko se raduju svim ekonomskim, kulturnim, sportskim i političkim uspesima Srbije. Ogromna, nebrojena većina Srba u Srbiji deli ista osećanja prema Srbima u RS.

Međutim, za đilasovce jedan od ključnih razloga pobede liste Vučića na izborima u decembru je laž da je na njima glasalo 40. 000 građana iz RS. Đilasovskim gebelsovcima je bio dovoljan sekund vremena da izmisle 40. 000 glasača iz RS, samo da bi stvorili povod da se pokrenu demonstracije i traži poništavanje izbora. Da se alarmira antisrpska međunarodna politička javnost. Nevažno je što su republičke izbore izgubili sa 900.000 glasova razlike. Nevažno je što strani posmatrači nisu zvanično konstatovali nijednu nepravilnost na njihovim biračkim mestima.

Đilasovci su svoj bes zbog katastrofalnog izbornog poraza usmerili u napade na srpski narod u RS. Ova koalicija antisrba na najprimitivniji način vređa Srbe iz RS, nazivaju ih genocidnim, uveli bi rasne zakone i zabranili im ulazak u Srbiju. Traže i ukidanje RS. Neki opozicioni ološ Biljana Stojković nazvala je RS „nacionalističkim entitetom“ koji „pravi problem životu celog Balkana“. Šolakovski „Danas“ prenosi izjavu nekog đilasovca koji RS naziva „entitetom obojenim krvlju“. Marinika Čobanu Tepić ukazuje na „genocidne namere“ Srba u Srebrenici. Jedan prostački skriboman naziva žitelje RS „uvezenim, novokompanovim prekodrinskim Srbima, previše ograničenim za kvalitetnu psovku, ali ne i da napravi koncentracioni logor“. A jedan bivši košarkaš, neki Đorđo iz Sremske Mitrovice, piše „kako ti zemljače iz Sokolca znaš šta je potrebno Beogradu“, ismevajući ih rečima: „dadni mu 20 maraka i strpaj ga autobus“. Mudri Ćuta kaže da će opozicija fizički napasti Srbe iz RS i da će tako pokazati da se dešavaju izborne migracije.

Pročitajte antisrbi o masakru u Dobrovoljačkoj ulici. Naučite nešto. I znajte, građani i građanke iz RS imaju pravo da glasaju u Beogradu na osnovu Zakona o dvojnom državljanstvu, koji je usvojila žuta mafija kada su bili na vlasti. I saznajte da, prema pisanju „Bild-a“ i drugih nemačkih medija, nemački univerziteti nude studentima 100–300 evra za prebacivanje prebivališta u pokrajinu Tiringiju, a sve pod motom „jačanja demokratije“. Zašto? Zato što je opoziciona AfD najjača politička snaga u Tiringiji i Šolcove socijaldemokrate sve čine da bi ublažile izborni poraz. To se zove izborna migracija!

A tebi, uvaženi Đorđo iz Sremske Mitrovice, „dadnuću 20 maraka“ da napišeš pismo centrali Šolcovih socijaldemokrata i da ih pripupitaš kako studenti sa različitih nemačkih univerziteta znaju šta je potrebno Tiringiji.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.