KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Aida Ćorović mrziteljka Srbije i srpskog naroda

Kolumna Dragutina Matanovića koju morate da pročitate.

Nepovoljan razvoj situacije na ratištima u Ukrajini suprotan je interesima Zapada, a vojna pobeda Rusije nanela bi nepopravljivu štetu uzdrmanoj globalnoj hegemoniji Zapada. Sada je očigledno da poslednjih decenija nismo živeli u svetu gde vladaju međunarodno pravo i pravda. Živeli smo u svetu pravila koja je nametnuo kolektivni Zapad. A njegov je isključivi cilj očuvanje međunarodnog poretka koji mu obezbeđuje ekonomsku, ideološku i političku premoć. Zato su razumljive težnje moćnih zapadnih zemalja da najsnažnije udare po Srbiji i po nezavisnoj i slobodarskoj politici predsednika Vučića. Njihovi politički metodi postaju sve grublji i šizofreniji. Nameću ulazak tzv. države Kosovo u Savet Evrope mimo svih postojećih pravnih procedura i pokušavaju da donesu rezoluciju o genocidu u Srebrenici preglasavanjem u Generalnoj Skupštini UN.

U jedinstvenom antisrpskom horu u Srbiji posebno se svojim „solo deonicama“ ističe Aida Ćorović, patološka mrziteljka Srbije i srpskog naroda. Do ratnih zbivanja na prostorima bivše SFRJ, ona se bavila „arheološkim i arhitektonskim istraživanjima“. Kada u BiH i Hrvatskoj počinju da besne najekstremnije političke ideologije Alije Izetbegovića, odnosno Franje Tuđmana, u Srbiji započinje Ćorovićkin „aktivizam“. Dok odzvanja Tuđmanovo ustaštvo u Hrvatskoj i ideologija Izetbegovićeve „Islamske deklaracije“ u BiH, Ćorovićka preko svojih NVO širi antisrpsku politiku. Njeni finansijeri su iz Norveške, Švajcarske, SAD, Velike Britanije, a među najvažnijima je Soroševa fondacija.

Aida Ćorović ima tri osnovne mete mržnje – Srbija, predsednik Vučić i Republika Srpska. Za nju ne postoji građanski aktivizam, već isključivo neobuzdani jezik mržnje.

Poslednjih 30 godina ona opsednuto kidiše na Srpsku pravoslavnu crkvu, nazivajući je „Crkva Srbije“ i vređajući je najpoganijim rečima. Pri tome, naravno, ne postoji ni slovo kritike drugih verskih zajednica. Njena „borba za ljudska prava“ je lažna i svodi se na bolesne napade na sve što je srpsko, počev od spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, pa do konstantacije da je „kosmička pravda to što Srbija prolazi kroz ovaj pakao“. Za Aidu njena domovina Srbija je „otelovotvorenje zla, ludila i potpune truleži“.

U Dubrovniku, gradu u kome su do pre samo 120 godina vladali Srbi i gde su Hrvati 1914. razbijali, lomili i demolirali sve što je srpsko, pokazujući već tada svoju antisrpsku i zversku narav, Ćorovićka poziva na komadanje Srbije. Ona priča o „posrbljavanju i dosrbljavanju“ Vojvodine, želeći time da kaže da „Vojvodina nije Srbija“. Najaktivniji je podstrekač autonomaštva u Vojvodini i stvaranja nekakve „vojvođanske nacije“, po receptima Kominterne. Njene ogavne bljuvotine jasno pokazuju da je Ćorovićka samo izvođač radova hrvatske tajne službe SOA i moćnih pojedinaca u nemačkoj dubokoj državi koji maštaju o širenju germanskog carstva na Vojvodinu.

Posebno je vidljiva njena paklena mržnja prema predsedniku Vučiču, koja pokazuje da Aida razume ko je daleko najzaslužniji za ekonomsko, privredno i nacionalno uzdizanje Srbije. Vučić od Srbije stvara ekonomskog i političkog lidera na Balkanu, na užas hrvatske i albanske „elite“, kao i ekstremnog islamizma. Na užas svih antisrba na Zapadu, a posebno onih u Srbiji. Zato Aida Ćorović na antisrpskom festivalu Rebedu u Dubrovniku kliče da će „Vučić biti mrtav kada padne sa vlasti“. Bezumlju i mračnjaštvu, koje ona decenijama hrani u sebi, sasvim je prihvatljivo da Vučić bude ubijen.

Treća meta mržnje Aide Ćorović – prema Republici Srpskoj i Srbima u Republici Srpskoj zaslužuje posebnu kolumnu.

Gori Aida u paklu sopstvenog ludila, očekujući rezoluciju o genocidu u Srebrenici. I sa mržnjom grakće da „onaj ko tog dana stavi srpski zastavu, apsolutno priznaje da je za genocid i da je genocidan“. Budi spokojna Aido Ćorović u svom ideološkom ništavilu i antisrpstvu. Niko ne sme da ti na bilo koji način preti. Takvi kao ti potrebni su Srbima da bi shvatili kako se sloboda i država moraju svakodnevno braniti. I da su pred Srbijom teški dani. Što je veća tvoja mržnja, to će biti veća i snaga srpske borbe za slobodu.

Ugledni britanski političar Džordž Galovej, govoreći o Srbima, nedavno je izjavio: „To su ljudi koji su svoji, koji veruju u sebe, svoju religiju, koji su ponosni na svoju kulturu i svoje društvo". I Srbi, ističe Galovej, „ne primaju naređenja od zapadnih režima“, koji očajnički pokušavaju da Srbiju gurnu u neprijateljstvo prema Rusiji.

P.S. Aleksandar Vučić: “Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.