KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Aida Ćorović ideolog koalicije „Srbija protiv nasilja“

Istoričar Rafael Lemkin uveo je 1945. termin genocid, a odnosi se „na nameru jedne grupe da potpuno uništi drugi narod“. Očigledno je da, prema originalnoj definiciji genocida, užasni zločin počinjen u Srebrenici nije bio slučaj genocida, jer su srpske vojne trupe, pre počinjenog zločina, oslobodile sve žene i decu.

Američki filozof i pisac Noam Čomski svojevremeno je izjavio da je „zločin u Srebrenici horor priča koja se ne može okvalifikovati kao genocid, jer je Vojska Republike Srpske dozvolila ženama i deci da pobegnu iz enklave“.

General Luis Makenzi, koji je 1992. bio komandant sektora Sarajevo u okviru UNPROFOR-a, izjavio je pre nekoliko godina da „u Srebrenici nije počinjen genocid, jer onaj ko ima nameru da sprovede takav zločin, pobije i sve žene, kako ne bi mogla da se nastavi prirodna reprodukcija stanovništva“.

Predsednik Nezavisne medunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995, profesor Gideon Grajf, rekao je 2021. da se u Srebrenici nije dogodio genocid i da broj bošnjačkih žrtava ne prelazi 3.714. Mnogo bošnjačkih žrtava sahranjenih u Srebrenici nisu zaista tamo i poginuli.

Doktor Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima, u izjavi iz 2024. nedvosmisleno potvrđuje da zločin u Srebrenici nije genocid. Zurof je naglasio da Srbi nikada nisu imali takav plan, ni u Srebrenici niti na bilo kom drugom mestu. Nasuprot tome, dodao je, u NDH je postojao plan da trećina Srba bude ubijena, trećina proterana, a trećina prekrštena. Ipak, NDH nikada nije optužena za genocid, jer se utopila u drugu Jugoslaviju gde je bila zaštićena, pa ni genocid nad Srbima nije međunarodno priznat.

Istorijska je činjenica da je Zapad težio da nepokorni Srbi budu okvalifikovani kao „genocidan narod“, ali nijedan dokaz za genocid nije mogao da se pronađe u građanskim ratovima u Hrvatskoj i BiH. Tada je naturalizovani Amerikanac egipatskog porekla Šerif Basiuni, profesor islamskog prava, predložio Kongresu SAD da usvoji termin „lokalni genocid“, koji je sam izmislio, iako se on kosi sa Konvencijom o genocidu UN. Termin „lokalni genocid“ je smišljen na samom početku rata u BiH, pre „genocida“ u Srebrenici. Na taj način, istorijski fundamentalan pojam genocid postao je „moneta za potkusirivanje“ u rukama moćnih.

Sve je to odlično poznato Aidi Ćorović, mrzitelju Srbije, Republike Srpske, srpskog naroda i predsednika Vučića. Nesumnjivo je da ona predstavlja ideologa koalicije „Srbija protiv nasilja“. Njihovu zvezdu vodilju u sramotnoj borbi da se u UN preglasavanjem usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici.

Opozicioni političari oko Đilasa upinju se da svoj narod predstave kao genocidan. Đilas izjavljuje: „Znamo za zločin. Jedni izvori kažu 4.000, drugi 8.000 ljudi. Ja nisam pravnik. Ali Međunarodni sud pravde, kao što piše u toj deklaraciji, doneo je presudu o tome i mi više o tome nemamo potrebe da pričamo“. A Marinika Čobanu Tepić cvrkuće: „Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbiljna stvar kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim, i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili 100.000, nego je pitanje namere". Ne zaostaje mnogo ni Miloš Jovanović, pa njegov pulen Štimac oštro napada političare koji nude pomoć državnom rukovodstvu da se spreči usvajenje rezolucije u UN.

U autošovinizmu prednjače i Šolakovi mediji koji, kao muziku u kafani, naručuju tekstove iz regiona i intervjue domaćih antisrba koji Srbima „drže predavanja“ zašto je za njih dobro da ponesu etiketu genocidnog naroda.

Slične su teze i Denisa Bećirovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, koji je srpske borce prošle godine poredio sa Hitlerovim nacistima i uvek ispoljava apsolutni šovinizam prema Srbiji i srpskom narodu, nastojeći da za sebe i islamske fundamentaliste oko sebe obezbedi egzistenciju u podrumima prošlosti, u ulozi nevinih žrtvi.

Dejtonski sporazum imao je za cilj život u miru i razumevanju svih naroda. Eventualno usvajanje rezolucije o Srebrenici preglasavanjem u UN imaće mnogo negativnih i opasnih posledica. Dovešće do političke i bezbedonosne nestabilnosti u BiH i probudiće ponovo razdor i mržnju. Razbuktaće ogorčenost svuda gde Srbi žive. Pokazaće da i tako značajan pojam kao što je genocid, koji zahteva jednoglasnost UN, postaje političko oruđe Zapada, i neminovno će umanjiti značaj Holokausta.

Zastrašujuće je očigledno da su zapadnim silama sada najvažniji militarizacija Evrope i pripreme za eventualni rat sa Rusijom.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.