KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Slobodarska Srbija i Vučićeva herojska borba!

Rezolucija o „genocidu“ u Srebrenici i ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope treba da omoguće završetak američkog „nedovršenog posla“ na Balkanu.

Da se definitivno utre put KiM ka članstvu u međunarodnim organizacijama, što kasnije treba da bude krunisano i ulaskom u UN – i da se ukine i sruši Republika Srpska. Nesumnjivo da su ova histerija Zapada i nepoštavanje međunarodnog javnog prava posledica nestabilne geopolitičke situacije u svetu i velikih vojnih uspeha Rusije na ratištima Ukrajine, suprotno planovima Evrope i SAD.

Zapad ni u snu nije očekivao da jedna mala Srbija može da im parira na međunarodnoj političkoj sceni. Suočili su se sa srpskim narodom i predsednikom Vučićem, nespremnim da se potčine i povinuju njihovoj volji. Ultimatum Zapada je bio jasan – morate da se postrojite! Ako nećete naterećamo vas, ako ne razumete naše zahteve, objasnićemo vam.

Otpor Srbije je snažan i nedvosmislen, predvođen predsednikom Vućićem, koji ni za trenutak nije razmišljao o eventualnim posledicama po svoju političku karijeru. Nije se uplašio ni za svoj život. Vučić je neverovatno hrabro, sadržajno i uporno vodio i vodi borbu za slobodarsku i nezavisnu Srbiju, u gotovo nemogućim uslovima. Takva vrsta političke hrabrosti lidera Srbije ostaće upisana velikim slovima u političkim udžbenicima slobodarskih naroda u svetu. Pokazaće se koliko je njegova politička bitka bila pravedna i herojska, u uverenju da se istina ne može pobediti silom. Zato Vučić i kaže: „Da odustanemo od toga da smo Srbi, da se odreknemo svog imena i prezimena, da se odreknemo Republike Srpske, da se odreknemo Kosova i Metohije, da se odreknemo, na kraju krajeva, Srbije, naše nezavisnosti, suverenosti, tri Nobelove nagrade bih do sada dobio... A pošto to nećemo da uradimo, onda ste naravno najgori na svetu”.

Zapad je uvideo kako polako raste jedan globalni otpor njihovim nastojanjima da u Generalnoj Skupštini UN proguraju rezoluciju o Srebrenici i kako se komplikuju stvari oko prijema tzv. Kosova u savet Evrope. Od početka je bilo jasno da Srbija u UN nema prevelike šanse za pozitivni ishod. Ali, zahvaljujući snažnoj diplomatskoj ofanzivi Srbije i razgovoru sa oko 120 zemalja, Nemačka, SAD i kolektivni Zapad su shvatili da je moguće da po pitanju “genocida” skoro dve trećine zemalja budu protiv ili uzdržane. Zato su odgodili glasanje, nastojeći da maksimalnim pritiskom i ucenama iz centra u Beču, privole pojedine zemlje na svoju stranu. Čak su i ustaški mrzitelji Srbije napisali: “Ovo što je od jutra do mraka, svaki dan, 24 sata dnevno radio Aleksandar Vučić, nažalost, urodilo je plodom i sada je situacija potpuno neizvesna, a rezolucija je već kompromitovana!”

Frank Švabe, šef nemačke delegacije u Savetu Evrope ocenio je, tri nedelje pre glasanja na Komitetu ministara o članstvu tzv. Kosova u toj međunarodnoj organizaciji, da su šanse za prijem “50 prema 50”. A osnivač i predsednik Evropske inicijative za stabilnost (ESI) Gerald Knaus kaže za Dojče Vele da “predsednik Srbije vodi uspešnu kampanju da ubedi ključne zemlje u Evropi da odlože glasanje o prijemu Kosova i čini se da će predsednik Vučić dobiti ovu bitku”. Austrijanac Knaus, visokopozicionirani ideolog u EU, ipak čini sve da omogući prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, prevodeći to pitanje na teren “ljudskih prava”. Knaus ujedno tvrdi da “osnivanje Zajednice srpskih opština bez učešća onih za koje se pravi nije moguće … to zahteva da Srbi budu u vlastima u opštinama, a trenutno nisu”. Nije teško prepoznati grubu antisrpsku poziciju Knausa i njene austrougarske korene.

Zato će će nastavak borbe biti izuzetno težak, bez obzira na dosada ostvarene značajne uspehe na međunarodnoj sceni. Očekivanje da se svi unutrašnji politički činioci stave u ulogu pomoći države nije se ostvarilo, jer je kod ogromnog dela opozicije preovladao kmetski duh i uverenje da se jačima ne treba suprostavljati. Biti protiv interesa sopstvene zemlje, igrati po taktovima zapadnih centara moći i mrzeti Vučića – njihova su jedina politika i ideologija.

Nikada nije lako biti Srbin. Ni danas, ni 1914, ni 1941, ni 1991, ni 1995, ni 1999, kao ni u bilo kom trenutku vekovima unazad. Ni kad su srpske kuće ostajale prazne i spaljene, a nevini pravoslavni Srbi ubijani, zverski mučeni, klani, sečeni srbosjekom, vešani, spaljivani, bacani u jame. Kada su zatirane srpske pravoslavne crkve i uništavane srpske ikone.

Na novom istorijskom raskršću, Srbi, decenijama spoljnom rukom deljeni na četnike i partizane i na bezbroj drugih načina, treba da naprave ključni izbor. Na jednu stranu oni kojima je Srbija jedina država, nesalomivi potomci srpskih junaka i srpskih žrtava. Nasuprot njima antisrbi, drugosrbijanci, mrzitelji Srbije, ustaše i njihovi sledbenici. Kad dođe vreme velikih bitaka važno je znati ko će se boriti za Srbiju, a ko protiv nje.

P.S. Aleksandar Vučić: “Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.