KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ Vučić nije savio glavu pred genocidnim Zapadom, to mu nikad neće oprostiti!

Kolumnu Dragutina Matanovića morate da pročitate, jer će vam posle toga apsolutno biti jasno šta se krije iza cele priče sa glasanjem u Ujedinjenim nacijama.

1. Genocida u Srebrenici nije bilo

Po definiciji genocid je namera da se potpuno elimiše nacija ili određena etnička grupa. Efraim Zurof, istaknuti američki istoričar, izjavio je da su „srpski počinioci sistematski ubijali samo muškarce i mladiće, a poštedeli su žene i zbog toga ne može biti reči o genocidu“. Brojni svetski stručnjaci za genocid su to potvrdili. Ugledni istraživač genocida Jehuda Bauer, kaže da se u Srebrenici nije dogodio genocid, već masovno ubistvo, dodajući da takvih slučajeva ima na stotine u istoriji.

2. Nema odgovora na Vučićeva pitanja

Predsednik Vučić je postavio četiri pitanja. Zašto se donosi ova rezolucija? Koja je namera i ko je donosi? Zašto u ovom trenutku donose rezoluciju? Hoće li to ujediniti bilo koga, ljude u BiH i u regionu? Odgovora nema i zato Vučić kaže: “Mislili su da smo slabi i da nećemo podići ruke u gard. Slabiji smo mnogo, ali uzvratićemo na svaki udarac, pokazaćemo da znamo kako da se branimo”.

3. Zašto Zapad želi rezoluciju o Srebrenici?

Prvo, ne žele postojanje nezavisnih zemalja i nezavisnih lidera u Evropi. Vučić se ne uklapa u toj šablon. Drugo, ne žele da Srbija postane ekonomski lider na Balkanu i mogući uzor za mnoge države Trećeg sveta. Treće, žele da sruše suštinu Dejtonskog sporazuma i naprave od BiH unitarnu državu pod njihovom kontrolom. Četvrto, žele ubrzanu militarizaciju i formiranje jedinstvenog NATO fronta za eventualni rat protiv Rusije. Peto, rezolucijom žele da umanje značaj genocida koje je počinila Nemačka u Drugom svetskom ratu i učine snažan iskorak u reviziji istorije. Šesto, rezolucija treba da posluži kao politička podrška muslimanima na zapadnom Balkanu i zamagli dešavanja oko Gaze. Sedmo, od genocida po „zapadnoj formuli“ žele da naprave propagandno oružje koje mogu da koriste grupe širom sveta da bi zahtevale materijalnu naknadu.

4. Posledice rezolucije o genocidu

Stvoriće se novo žarište na Balkanu, probuditi podele i etničke mržnje. Doćiće do podela u regionu, ali i u svetu. Međunarodno javno pravo i važeća pravila postaće mrtvo slovo na papiru. Opašće značaj i ugled UN, jer je reč o političkom glasanju, a ne istorijskim činjenicama i pijetetu prema žrtvama. Usvajanjem da je Srebrenica genocid značenje ovog pojma izgubiće svaki smisao. To odgovara Nemačkoj, jer kako Efraim Zurof kaže „Nemci, naravno, uvek žele da podele krivicu“. Zato je ministarka inostranih poslova Nemačke lično pretila pojedinim zemljama da glasaju za rezoluciju. Analena Berbok, unuka visoko odlikovanog Hitlerovog naciste, u stopu prati svog prethodnika Klausa Kinkela koji je 1992. izjavio da „Srbiju treba baciti na kolena“. 

5. Prozapadna i  antisrpska opozicija u Srbiji navija da izglasa genocid u Srebrenici

U istorijski teškom trenutku za Srbiju ujedinili su se svi opozicioni političiari. Od Đilasa do Dobrice Veselinovića i Save Manojlovića. Svi u glas viču: „U Srebrenici je bio genocid“. Neki od njih izlaze na izbore, neki kažu da neće, ali suština je da će svi oni izaći na izbore pod dirigentskom palicom Zapada. I svi oni bi da se KiM proglasi nezavisnim i da se ukine Republika Srpska. Njihovu politiku sažeo je jedan opozicionar u jezivoj poruci da su Srbi „dali kolektivni pristanak da žive u vrtu Rudolfa i Hedvige Hes“. Naciste koji je bio komandant logora Aušvic.

6. Herojska borba Vučića

Vučić se herojski, neustrašivo i beskompromisno borio za interese Srbije i srpskog naroda. Suprostavio se najmoćnijim zapadnim silama na svetu. Nije oćutao i nije ni za milimetar ustuknuo pred ucenama, pretnjama i pritiscima Zapada, zgroženim što nije pognuo glavu i dopustio im da pregaze Srbiju. Što nije prihvatio da bude njihova lutka na kanapu. Vučić nije brinuo za sopstvenu političku karijeru ili svoj život, ne dozvoljavajući da se lako realizuju planovi globalističkih dubokih država i zapadnih centara moći. Ogromna većina lidera daleko većih i bogatijih zemalja popustila bi bez otpora. Ali, Vučić ne. Pred celim svetom im je zario prst u oko. Sve je uradio da spase čast slobodarske Srbije. To mu neće oprostiti. Već od petka oni će angažovati svu svoju političku i medijsku silu, NVO potencijale i srpsku opoziciju da što više naškode njemu i Srbiji. A Vučić kaže: „Mi nemamo rezervnu otadžbinu. Zemlja nam je na odvratan način napadnuta. Mi nemamo izbor hoćemo li da pokunjimo glavu i da razmišljamo o sebi. Suviše je velika svetinja koju branimo. Šta smo mi?  Srbija nam je sve, ona nam je sve dala“. 

Velika i hrabra borba Vučića ući će u istorijske udžbenike. Kažu da je Gavrilo Princip u jednom češkom kazamatu urezao noktima u zidu: „Naše će seni hodati po Beču, lutati po dvoru i plašiti gospodu“. Zato je Vučić opasan. Kao primer. Kao svetionik slobode. Kao putokaz borbe za istinu i pravdu. Vučić je ujedinio i nacionalno probudio srpski narod. Srbija je uvek bila slobodarska i državotvorna i Vučić je njen dostojan lider.