KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Srebrenica, antisrbi i drugosrbijanci – Srbija na izborima 2. juna

Nemačka, Velika Britanija, EU, SAD, Australija, Kanada, Japan i čitava organizacija islamskih zemalja nisu uspeli da zajedno skupe više od 84 glasa za rezoluciju o Srebrenici.

Ugledni švajcarski “Noje Ciriher cajtung” piše da se “veliki broj uzdržanih glasova može smatrati uspehom srpske diplomatije i dokazom da Beograd raspolaže diplomatskim uticajem”. Poslanica Saveza "Sara Vagenkneht" u nemačkom Bundestagu konstatuje da je ishod glasanja u UN pokazao da je Berlin pretrpeo ogroman neuspeh i da veći deo sveta više nije spreman da bez prigovora prihvati politiku Zapada. I protivnici Srbije ocenili su rezoluciju kao debakl njenih sponzora i autora. Bosanskohercegovački novinar Hadžifejzović kaže: “84 glasa za rezoluciju je malo. 19 glasova protiv je mnogo. 68 država suzdržano – to je previše. 21 država nije glasala – takođe previše. Od 193 zemlje, 109 nije bilo za rezoluciju, 84 jeste. I kakav je to uspeh?”

Hrvatska pevačica Severina Vučković usudila se da komentariše rezoluciju: “U Srebrenici je bio genocid, kako god oni to nazivali... U stvari, ako je bio genocid onda bi neka država trebala platiti toj državi odštetu”. Severina je sa antisrpskom propagandom počela još 1993. kada je pevala na skupovima Tuđmanove HDZ, da bi 1999. rekla da je jednu svoju pesmu snimila “u znak podrške albanskom narodu u borbi za oslobođenje Kosova od srpske okupacije”. Svi ovi antisrpski ispadi su zaboravljeni, pa je Vučkovićeva u Srbiji uzimala ogromne honorare za nastupe u koncertnim halama i gradskim trgovima. Nevažna je ova pevačica, ali je važno što je ona poreklom Srpkinja. Primer Severine pokazuje da je Srbima nemoguće opstati u Hrvatskoj ukoliko ne napadaju Srbiju, jer u “lijepoj njihovoj” još uvek vlada ustaška ideologija.

I Srbi koji su spasli svoje živote bekstvom iz NDH, došli u Srbiju i posle 1945. postali visoki politički i vojni funkcioneri, nikada se nisu oslobodili podsvesnog straha od hrvatske kame. U želji da ostvare vezu sa ognjištem svojih predaka u Hrvatskoj, oni su u komunističkoj Jugoslaviji oberučke prihvatili lažno bratstvo i jedinstvo. Za tu politiku gurali su u zaborav Jasenovac i zverske hrvatske zločine, ali istovremeno i srpstvo i Srbiju. Iz tih komunističkih šinjela izrasle su generacije današnjih antisrba. To su oni koji sada histerično urlaju da su Srbi genocidan narod i da je KiM nezavisno. Kad je Jelena Karleuša, hrabro braneći svoju državu, odgovorila Severini: ”Koliku je odštetu tvoja država platila Srbiji za Jasenovac? Hmm? Koliko košta, na primer, milion života”, brutalno je napadnuta od antisrba kao “četnička ku*va”.

Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, koja odavno smatra da tzv. Kosovo treba da bude primljeno u UN, podržala je Severinu rečima: “Sve što si rekla za Srebrenicu je toliko važno, a pre svega tačno”. Ova direktorka pripada drugosrbijancima, onim Srbima za koje sunce i izlazi i zalazi na Zapadu. Istovremeno, postalo je očigledno da su nevladine organizacije postale grupe za pritisak i ostvarivanje političkih ili ekonomskih interesa svojih zapadnih finansijera.

Na lokalnim izborima 2. juna antisrbi i drugosrbijanci su zajedno – to je opcija protiv Srbije. Za Dobricu Veselinovića Srebrenica je genocid, a KiM nezavisno. Savo Manojlović ga podržava, a takođe smatra da EXPO projekat treba otkazati. A EXPO je najveća razvojna šansa Srbije i doprineće da se do 2027. realizuju značajne investicije širom Srbije, što će doneti dalji rast zaposlenosti, plata i penzija.

Nasuprot njima predsednik Vučić se izborio za veliku pobedu naše male zemlje u UN. On brani nezavisnu politiku Srbije, politiku nepriznavanja nametnutog rešenja za KiM i politiku neuvođenja sankcija Rusiji. Za poslednjih 12 godina, od kada je Vučić na vlasti, imamo neverovatnih 550.000 ljudi više zaposlenih nego 2012. godine. Do kraja 2024. biće u Srbiji izgrađeno više kilometara autoputeva i saobraćajnica nego ukupno od 1945, a brzom prugom biće spojeni Beograd i Subotica. Izuzetno je ojačana vojska Srbije i srpska odbrambena industrija. Izgrađen je novi klinički centar Srbije, podignuto ili rekonstruisano preko 140 bolničkih centara. Završen je prelepi Hram Svetog Save, vekovni zavetni san našeg naroda.

Dolaskom Vučića na vlast počelo je nacionalno buđenje Srbije. On je bio inicijator u čuvanju sećanja na tragedije koje smo preživeli – na NATO agresiju, bitaka na Košarama i Paštrku, Jasenovac, “Oluju”. Nijedan film ranije nije smeo da bude snimljen na te teme pod parolom “budućnost je jedino važna”. A ko zaboravi istoriju – osuđen je da je ponovi.

Izbori nikada nisu igra. Iako lokalni, izbori 2. juna su od izuzetne važnosti. Zato je Zapad uložio toliko novca, medijske i političke podrške opozicionim listama koje će zastupati njihove interes.

Važno je 2. juna izaći na izbore. Na njima se bira budućnost Srbije. Srbija mora biti snažna da bi se suprostavila onima koji bi da je ruše. Srbija mora biti stabilna. Mora biti slobodna.

Budućnost srpske države sa Vučićem kao liderom Srbije je zagarantovana. Zato se na izborima glasa za Srbiju sutra.