KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Ubedljiva izborna pobeda koalicije oko Vučića i Svesrpski sabor

Posle 12 godina vlasti i nasuprot ogromnim političkim pritiscima domaće opozicije i stranog faktora, koalicija oko predsednika Vučića na izborima 2. juna ostvarila je neverovatan izborni uspeh.

Koalicija je osvojila većinu u 14 od 15 gradova, osim Jagodine gde je pobedio koalicioni partner. Pobedila je u 44 od 52 opštine gde su održani izbori - u ostalim su većinu osvojile stranke nacionalnih manjina koje su tamo dominantne. U Beogradu je ubedljivo pobedila sa 52.8% osvojenih glasova, odnosno 64 mandata, 10 više nego u decembru. U Novom Sadu ostvarila je nadmoćnu pobedu sa 52.5% osvojenih glasova  i 45 mandata, politički zdrobivši autonamaške stranke. U oba ova grada izlaznost je bila  veća od 49%. 

Nikada nije bila primetnija politička i finansijska podrška Zapada opozicionim strankama, uz zaglušujuću buku Šolakovih i regionalnih medija i napadima usmerenih  isključivo prema Vučiću. Očigledno je da su zapadni centri moći srpsku opoziciju planski vodili u pravcu unutrašnje nestabilnosti,  radikalizovanja političke situacije i oštre podela srpske javnosti. 

Opozicija, otuđena od naroda, zatvorena u svojim uskim krugovima, verujući samo onim društvenim mrežama koje su im govorile da su najbolji i najveći, doživela je krah na izborima. Izazivali su tenzije u društvu, pozivali na nasilje i bezobzirno gurali poluistine i laži, jer nisu imali politiku, već samo program antisrpske mržnje. A u Beogradu je potpuno svejedno da li je opozicioni kandidat Savo Manojlović ili Manojlo Savić, Dobrica Veselinović ili Veselin Dobrović - beogradski prozapadni drugosrbijanci i kvazielita uvek će za njih skupiti do 30% glasova. I Vučić će uvek biti smetnja, jer smeta njegova nezavisna, suverena i vojno neutralna politika. 

Misija ODIHR-a navela je da su izbori u Srbiji bili dobro organizovani i da je biračima ponuđen „širok spektar političkih alternativa“. Mediji u Prištini, Zagrebu i Sarajevu, očekujući postizborni haos u Srbiji, razočarano su napisali kako je Vučić prihvatio zahtev srpske opozicije da se ponovljeni izbori u Beogradu održe zajedno sa svim lokalnim izborima, ali da se to pokazalo kao „dobitna kombinacija za Vučića, SNS i koalicione partnere“. U prilogu na hrvatskoj televiziji konstatovano je: "U Srbiji nakon izbora nema potrebe za koalicijama, nema podele vlasti, jedva da ima opozicije, zapravo jedva da ima izbora jer na svakima pobeđuje Aleksandar Vučić!" Zato i bes pojedinih zapadnih političira, mrzitelja Srbije, koji je javno iskazao Austrijanac Šider, da su „i u Liberiji pošteniji izbori nego ovi u Srbiji“. Izjava koja je eho nacističke rasne politike. 

Razvijena politička infrastruktura i disciplinovano biračko telo omogućili su ovu veliku izbornu pobedu. Ali, u jezgru pobede je Vučićeva politika. Razvojna politika koja je omogućila 550.000 novozaposlenih, mrežu novosagrađenih autoputeva, brzih saobraćajnica i pruga, bolnica i tehnoloških parkova. Nacionalna politika koja je kulminirala hrabrom i pobedničkom borbom u Njujorku u UN protiv najmoćnijih zapadnih zemalja.  Politika kulture sećanja i obeležavanja svih velikih tragedija srpskog naroda. Politika podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Politika koja čuva Srbiju i nacionalnu svest srpskog naroda. Politika mira i stabilnosti.

Srpski narod je junački i državotvorni narod. Od vremena Kosova 1389. on je odabrao da se bori. Ne da postane narod vazala, ne da trguje, već da se bori, i ako treba i da pogine. Ista državotvorna i slobodarska ideja gorela je u bunama i ustancima protiv Turaka u Srbiji, Crnoj Gori i Hercegovini. Pod Crnim Đorđem na Sretenje 1804. i Milošem Velikim na Cveti 1815.

Mi nismo narod Karađorđevića ili Obrenovića, nego i Karađorđevića i Obrenovića. Junaci istog kova pod Obrenovićima su skakali sa litice na Neškovom visu, da živi ne predaju ratnu zastavu, a njihovi potomci pod Karađorđevićima su srpsku trobojku krvlju branili u Prvom svetskom ratu. Isto kao na Kosovu, jurišalo se 1918. na Solunskom frontu i 1945. na Sremskom frontu. Zato Srbi kao narod moraju ostati jedinstveni. To je ključ našeg opstanka i napretka. 

Danas je u Beogradu Svesrpski sabor, velika manifestacija na kojoj se pokazuje jedinstvo srpskog naroda, jedinstvo u očuvanju srpskog jezika, srpske tradicije i Srpske pravoslavne crkve. Srbi danas pokazuju i svoje jedinstvo po svim važnim pitanjima za svoju budućnost, bez obzira što žive u različitim državama. Pokazuju da ne postoje bosanski, kosovski, crnogorski, hrvatski ili makedonski Srbi. Postoje Srbi!

Bez Vučića ne bi bilo Svesrpskog sabora. Bez velike pobede koalicije oko Vučića na izborima današnji Svesrpski sabor ne bi bio od istorijskog značaja. 

Srbi na 20. vek moraju da gledaju srpskim očima, da prebroje srpske žrtve, da se saberu oko svojih svetinja i obeleže sve neobeležene srpske jame. Da izgrade Memorijalni centar u Novoj Gradini i Muzej žrtava Jasenovca u Beogradu. 

Srbi na 21. vek moraju da gledaju isključivo sa pozicija srpskih nacionalnih interesa i ekonomskog razvoja. Sa pozicija stabilnosti Srbije. Sa pozicija mira.