KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Hibridni rat protiv Vučića i Srbije – tuširanje uranijumom

Kolumna Dragutina Matanovića o napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Monstruozne pretnje koje je opozicionar Srđan Škoro uputio Danilu Vučiću, sinu predsednika Vučića, da ga „treba poslati u rudnik i tuširati uranijumom“, dugo nisu komentarasli ni Šolakovi mediji, ni opozicija, ni mnogobrojne NVO u Srbiji. Apsolutni muk. Onda se polako javljaju antisrpski mediji za koje je ova pretnja, obeležena nacističkim sadizmom, samo „izjava“. A stranka Đilasa je definiše kao „pravo na kritičko mišljenje“. Posipanje uranijumom kritičko mišljenje? Pogledajte kratak filmski snimak Đilasa koji, sav u suzama, objašnjava kako je neko na razglasu puštao reči „Đilase lopove“. I drhtavim glasom poručuje da su njegova deca plakala zbog toga i da će on sutradan doći sa drugarima da se po potrebi fizički obračuna. A svojevremeno je Đilas rekao: „Nisam ja zaradio 619 miliona evra, nego firme u kojima sam suvlasnik“. Naravno, ne pominjući činjenicu da je u isto vreme kada se tako neverovatno obogatio – bio na visokim političkim funkcijma. Zato ima opravdanog smisla poklik „Đilase lopove“. Ali, tada ova poruka za Đilasa nije bila „pravo na kritičko mišljenje“, već je zahtevala njegovu kuknjavu i isturanje sopstvene dece na grudobran.

A kada Škoro svojom porukom šalje Danila Vučića u rudnik i tušira ga radioktivnim uranijumom – to je njegova sloboda govora. Pri tome, Škoro pokušava da svoje jezive pretnje oboji šaljivim tonom i kaže: „To je prosto predlog, nije pretnja... Kao da ja posedujem taj uranijum pa ću ja njih gađati i prskati“. Neverovatno ludilo ovog opozicionara. Zamislite da neko kaže – „Škora treba skuvati u kazanu i od njega napraviti sapun. To je prosto predlog, nije pretnja. Kao da ja posedujem kazan za topljenje“.Na ove reči, koje naravno niko normalan ne bi izgovorio, digla bi se i kuka i motika opozicije i Šolakovih medija. Graknule bi uglas sve NVO koje Zapad izdašno finansira. Inače, postoje verodostojna svedočanstva da su Hrvati u vreme NDH u Jasenovcu kuvali nevine srpske žrtve i od njih pravili sapun.

A voditeljka „Dnevnika“ na RTS-u izjavljuje: „Predsednik se tokom medijskog istupanja osvrnuo izjavu Srđana Škora da bi njegovog sina trebalo poslati u rudnik u Majdanpeku i Boru, kako bi doprineo državi ili u rudnik litijuma, ako se otvori, gde bi ga trebalo tuširati litijumom. Zbog te izjave Tužilaštvo je formiralo predmet, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da su pretnje porodici Vučić krivično delo“. Skandalozno! Dve stvari su ovde bitne. Prvo, namerno se kod tuširanja zamenjuje reč uranijum (smrtonosni i radioktivni) sa rečju litijum (bezopasan), čime se ublažava pretnja Škora. Drugo, povezivanje pojma litijum sa rečima Dačića da Škorova izjava ima elemente krivičnog dela, litijum se proglašava za veoma opasnu materiju i time upumpava vetar u jedra lažnim „ekologistima“ i pokušava da se ukoči investicija u litijum.

Živimo u društvu gde je sve moguće izjaviti. U medijima i na društvenim mrežama vri od mržnje, košmarnih i zlih napada i pretnji upućenih Vučiću i njegovoj porodici. Opozicija, pod režiserskom rukom pojedinih centara moći na Zapadu, to objašnjava kao poltičku borbu ili „pravo na kritičko mišljenje“. U ovom beskrupuloznom hibridnom ratu protiv Vučića stalno napadaju i njegovu decu. Zašto Danilo, Vukan i Milica trpe monstruozne uvrede i pretnje? Samo zato što su deca predsednika Srbije, koji svaki atom svog znanja i energije posvećuje napretku Srbije. U tome je ključ političkog beščašća i mržnje koje plamti u ovom hibridnom ratu.

Glavna smetnja je Vučićeva nezavisna i suverenistička poltika, i sa tim povezano ubrzano ekonomsko snaženje Srbije, jačanje i modernazacija srpske vojske i srpske namenske industrije. Perspektiva da Beograd postane ekonomski, politički i kulturni centar ovog dela Evrope. Davor Ivo Štir, bivši ministar inostranih poslova Hrvatske, napisao je u „Globusu“ 2018. da je osnovna opasnost „ponovno pretvaranje Beograda u centar s presudnim autoritetom za rješavanje sigurnosnih pitanja i reguliranja odnosa unutar sfere koju je Economist nazvao ’jugosferom’”. Nedopustivo za Berlin, London i političke režime u EU koji su u poziciji njihovih poslušnika i sluga.

Problem za sve protivnike Srbije je što Vučić neće da dozvoli nezavisnost tzv. Kosova. Što neće da dozvoli unitarizaciju BiH i odrekne se Republike Srpske. Što neće da klekne za žrtve samo jednog naroda. Što neće da zaboravi Jasenovac i genocid Hrvata u vreme NDH. Što neće da uspostavi sankcije Rusiji i prekine političku i ekonomsku saradnju sa Kinom. A kada bi sve to uradio, a neće ništa od nabrojanog da uradi ni u snu, dobio bi Nobelovu nagradu za mir. Ne jednu, već tri odjednom.

P.S. Aleksandar Vučić: „Boriću se uvek za svoj narod i pobeđivaću ih sve. Sve te koji mrze Srbiju i čekaju da bude na kolenima, a ni na kolenima im nije dovoljno mala, čekaju da je gaze. E takvu Srbiju im nećemo dati“.