KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Atentati na Trampa i Fica i pretnje Vučiću

Pokušaji ubistva slovačkog premijera Fica, a zatim i bivšeg američkog predsednika Trampa, dokaz su da živimo u vreme globalnog geopolitičkog haosa.

Nije u pitanju samo rat Rusije i Ukrajine, kojoj maksimalno pomaže kolektivni zapad i NATO. To je borba između neoliberalnog globalizma i suverenističke politike. Borba između onih koji u interesu Zapada i multinacionalnih korporacija nameću svoj sistem vrednosti i onih koji žele da očuvaju slobodu, nezavisnost i tradicionalne vrednosti svojih naroda. Borba izmeću neokolonijalističke i slobodarske politike. Borba između hrabrih lidera u svetu i onih koji bi da ih ućutkaju, makar ih fizički likvidirali.

Ovo globalno sučeljavanje odrediće budućnost čovečanstva. Zapad koristi tehniku hibridnih ratova prema liderima i državama koji hoće sami da određuju svoju sudbinu. Ekonomske sankcije i mediji postali su njihovo glavno oružje. Laži, izmišljotine i demonizacija „neposlušnih“ političkih lidera i njihove politike položeni su u temelj prozapadnih i globalističkih medija.

I sve se izvrće, kako i predsednik Vučić kaže, politički naopačke. Oni koji, kao u Srbiji, puštaju opozicione grupe da blokiraju mostove i saobraćaj u glavnom gradu, bez intervencije policije, su diktatori. Oni koji vodenim topovima u prestonicama Evrope razbijaju demonstracije su – demokrate. Oni koji dozvoljavaju, kao u Srbiji, da se u medijima demonizije šef države i da se ubistvom preti i njemu i njegovoj deci, uz kupanje uranijom, nazivani su političkim štetočinama koje koče prosperitet svog naroda. Oni koji zabranjuju kineske i ruske medije i izbacuju iz literature Dostojevskog ili Tolstoja su napredni i prosperitetni. Oni koji su za mir su ratni huškači, a oni koji su za rat predstavljeni su kao borci za mir. Oni koji kažu da Vučića treba da kazni Alah, usput pominjući i njegovu decu, su uzvišeni. A Vučić je nemoralan kada kaže da je za zajednički život Srba i Bošnjaka.

U toj političkoj perverznoj inverziji očigledno je da „nezavisni“ mediji i sudovi predstavljaju društvene institucije koje kontroliše Zapad. Najznačajnije nevladine organizacije se finansiraju iz zapadnih državnih i nedržavnih mreža, sa ciljem da iznutra podrivaju političke sisteme nezavisnih država. Gromoglasne priče o ljudskim pravima i slobodi govora su nepostojeća Potemkinova sela. Uvek je samo u pitanju ogoljeni politički i ekonomski interes zapadnih globalističkih elita. Međutim, postaje sve očiglednije da se suverenistički lideri i slobodarske zemlje širom sveta sve više i hrabrije suprostavljaju hegemonizmu Zapada, stavljajući na prvo mesto interese svojih naroda u budućem multipolarnom svetu.

Sve navedeno je vidljivo u Srbiji pod predsednikom Vučićem. On je nebrojeno puta rekao da poštuje teritorijalni integritet BiH i Dejtonski sporazum, ali i da hoće očuvanje i najbolje odnose sa Republikom Srpskom. Međutim, neprestano odjekuje poruka bošnjačkih ekstremista i zapadnih centara moći koji ih podržavaju, da je Vučić protiv Dejtonskog sporazuma i da je za „veliku Srbiju“. Vučić je nebrojeno puta rekao da hoće po svaku cenu da sačuva mir i stabilnost i da se ne sme dozvoliti ponavljenje užasnih događaja iz građanskog rata u BiH. Ali, od ekstremista dolazi poruka iz Potočara da se „mir ugrožava u Beogradu“ i da se Srbija sprema za rat. A Deklaracija Svesrpskog sabora, koja poziva na zaštitu nacionalnih i političkih prava srpskog naroda i njegovo jedinstvo, proglašava se pretnjom miru.

Vučić kaže da je srećan „ne samo zato što sam mogao da budem na strani stradalnog srpskog naroda, nego što sam mogao da budem i na strani bošnjačkog naroda“. Ali, u brutalnoj kampanji Šolakovih i regionalnih medija, on se proglašava za zlikovca i neprijatelja Bošnjaka. Laže se već godinama da je Vučić iz snajpera pucao na Sarajevo, za šta ne postoje niti se mogu naći bilo kakvi dokazi. Broje se samo bošnjačke žrtve i nema ni reči o srpskim, niti o Naseru Oriću koji je lično klao nevine Srbe. Zapadni političari posećuju samo Srebrenicu, nemaju vremena za Bratunac i Kravicu.

Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH, stavlja znak jednakosti između Jasenovca, gde su Hrvati u vreme NDH ubili oko 700.000 Srba i velikog zločina u Srebrenici gde je ubijeno između 4.000 i 8.000 Bošnjaka. Efraim Zurof, istaknuti američki istoričar izraelskog porekla, izjavio je da su „srpski počinioci sistematski ubijali samo muškarce i mladiće, a poštedeli su žene i zbog toga ne može biti reči o genocidu“. A Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra u Potočarima, kaže da „nije istorija ono što se dogodilo, već ono što je napisano da se dogodilo“, čime indirektno priznaje da nije bilo genocida u Srebrenici. U istoriji ne postoji genocid koji je proglašen preglasavanjem u UN. Ali zato postoji stalna težnja da se Srbiji nametne politička i pravna krivica tamo gde je nema.

P.S. Aleksandar Vučić: „Da vam se izvinjavam i podilazim zbog toga što ste ubijali Srbe, ne pada mi na pamet. Položiću cveće, ali tražim i od vas da se poklonite srpskim žrtvama“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.