Litijumom ću te, litijumom ćeš me!

U javnosti se već duže vreme vodi polemika oko kopanja litijuma u Srbiji. S jedne strane, imamo one koji smatraju da je eksploatacija ove vredne rude neizbežna i neophodna za ekonomski razvoj zemlje. S druge strane, postoje glasovi koji se protive otvaranju rudnika, ističući ekološke rizike i potencijalnu štetu po životnu sredinu. No, realnost je da će se litijum sigurno kopati, pre ili kasnije, bez obzira na to ko bude na vlasti. Zbog toga je od presudne važnosti da država uvede stroge mere kontrole očuvanja životne sredine i da se insistira na najvišim standardima u procesu eksploatacije.

Zašto je to tako? Zato što je litijum ključan resurs za budućnost. Ova ruda je neophodna za proizvodnju baterija, koje su srž energetske tranzicije ka održivim izvorima energije. Svet se ubrzano kreće ka ekonomiji zasnovanoj na obnovljivim izvorima energije, a litijum igra centralnu ulogu u toj tranziciji. Ignorisanje ove prilike značilo bi zaostajanje Srbije u globalnim ekonomskim tokovima.

Međutim, umesto da trošimo energiju i vreme na sprečavanje kopanja, što je ionako neminovno, potrebno je da se fokusiramo na nešto mnogo važnije — kako ćemo upravljati ovim resursom. Umesto da dozvolimo jednostavno vađenje i izvoz litijuma kao sirovine, moramo da se izborimo za nešto više. Naša borba treba da bude usmerena na zabranu izvoza rude i stvaranje uslova za izgradnju fabrika za preradu i proizvodnju finalnih proizvoda u Srbiji.

Ovo je prilika da se Srbija pozicionira kao lider u proizvodnji visokotehnoloških proizvoda, a ne samo kao zemlja koja izvozi sirovine. Umesto da litijum bude samo još jedan izvor prihoda za strane kompanije, on može postati osnova za razvoj domaće industrije i otvaranje hiljade novih radnih mesta. Zamislićemo Srbiju koja ne izvozi sirov litijum, već gotove baterije i druge visokotehnološke proizvode, pozicionirajući se tako kao ključni igrač u globalnoj ekonomiji. Litijum je šansa da Srbija postane moderna, prosperitetna zemlja — da postane Švajcarska Balkana.

Narod ne sme propustiti ovu priliku. Kroz javnu raspravu i političku akciju, možemo postaviti jasne zahteve — zabrana izvoza rude i ulaganje u domaću preradu i proizvodnju. Ovaj put nije bez izazova, ali je jedini koji vodi ka trajnoj ekonomskoj koristi za našu zemlju.

U tom procesu, Predsednik Srbije mora odigrati ključnu ulogu. Njegov ugled i uticaj mogu biti presudni u osiguravanju da građani dobiju garancije kako će čitav proces eksploatacije litijuma biti zdravstveno bezbedan. Očekujemo od njega da stane na čelo ove inicijative i obezbedi da Srbija, dok koristi svoje prirodne resurse, zadrži i očuva zdravlje svojih građana i prirodnu sredinu.

Srbija ima šansu da svoju sudbinu uzme u svoje ruke. Ne smemo dozvoliti da litijum bude samo izvor problema, već prilika za novi početak, za ekonomiju koja je okrenuta budućnosti. Kopaće se, to je sigurno. Ali, ono što je još važnije, moraćemo se izboriti da to kopanje bude u interesu svih građana Srbije, a ne samo nekolicine privilegovanih.

Autorski tekst, Aleksandar Zobenica