KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Zašto opozicija mrzi svoj narod, Vučića i njegovu majku

U intervjuu na RTS-u predsednik Vućić je izjavio da „kad ne bude Vučića ili nekoga ko će naslediti njegovu politiku u Srbiji više neće biti Rusije“.

Tačno! Kao što je i tačno da evrointegracije idu puževim korakom, ali ne zbog nedostatka vladavine prava ili medijskih nesloboda, već isključivo zato što se Vučić čvrsto drži svoje politike da ne prizna Kosovo i Metohiju i ne uvede sankcije Rusiji. Verujem da bi bez Aleksandra Vučića nestalo nezavisne i slobodarske Srbije. Da bi KiM u roku od nedelju dana bilo primljeno u UN, a Republika Srbija proglašena za genocidnu tviorevinu i ukinuta. Da bi se sve učinilo na razbijanju jedinstva srpskog naroda i onemogućavanju težnji Beograda da zaštiti Srbe koji žive u regionalnim državama susedima. Da bi se zgazio i zaustavio srpski ekonomski i politički preporod.

Gebelsovski napadi na Vučića i njegovu porodicu

Zato je u toku nemilosrdni i najsnažniji hibridni rat protiv Srbije i Vučića. Kanonadom najpodmuklijih i najegresivnijih napada, dostojnih Gebelsa i njegovih totalitarnih naslednika.

U tradicionalnim društvima, kao što je i srpsko, ne postoji nešto tako sveto i nedodirljivo kao što je porodica. I posebno majka. Pravilo civilizovanog, demokrataskog političkog života je da se porodica ne sme napadati, čak i od strane najostrašćenijih protivnika. Ali, za takozvanu srpsku demokratsku i proevropsku opoziciju i njihove medije to ne važi. Najodvratnijim lažima i najbolesnijim izmišljotinama napadaju Vučićevu majku Angelinu. Brutalno, krvnički. Doslovno patološko manijački. Ne postoji majka u Srbiji koja mora da sluša takve gadosti kao majka Angelina.

Primitivan, ološki mentalitet ljudi koji moralno i politički gamižu u najcrnjem blatu, samo da bi se dodvorili nekom inostranom elementu. Nesumnjivo da to nije čin jednog (su)ludog novinara, već udružena i osmišljena akcija opozicione antisrpske vrhuške, sa ciljem da se dehumanizuju Vučić i njegova porodica.

I da se na taj način eventualno prizove neki poremećeni ili neki specijalno obučeni atentator.

Stranih agenata kao smrdibuba u ranu jesen

Vidljivo je da su pripadnici i poslušnici različitih zapadnih i istočnih tajnih službi umnogostručili svoje aktivnosti i delovanje u Srbiji. Osiono i gotovo u pomami pokušavaju da destabilizuju Srbiju i postignu rezultate koje su pred njih postavili strani centri moći. Pritisci na Vučića dovedeni su do usijanja. Svakodnevno se odapinju otrovne političke strele prema njemu sa jedinom željom da „skrenu put Srbije, kako oni to smatraju, u pravom smeru, a taj pravi smer je ili ovamo, ili onamo, a nikako ono što smo mi uz podršku naroda zacrtali, a to je srpski smer“, kako kaže Vučić. Nemam nimalo sumnje da strani agenti pokušavaju da zavrbuju i neke predstavnike na vlasti za svoje ciljeve.

A Kurti ima zadatak da isprovocira Beograd. Zato mu se na Kosovu i Metohiji sve dozvoljava i zato su nenormalni i duboki problemi sa kojima se stalno suočava srpski narod. Svi naši politički protivnici, svejedno da li su u Briselu, Londonu, Berlinu ili Vašingtonu, izigravaju „neobaveštene“ koji su naizgled u potrazi za pravednim rešenjem, a sanjaju samo jedno – etničko čišćenje Srba sa svojih vekovnih ognjišta.

Velika tajna o Srbiji

Već od 1945, a posebno poslednjih tridesetak godina, onaj ko je antisrbin proglašava se demokratom, slobodumnim i naprednim građaninom, lučonošom liberalne ideologije. Pretvoriti Srbe u antisrbe je decenijski cilj svih neprijatelja slobodarske Srbije. Proglasiti borbu za nacionalni identitet za srednjevekovno mračnjaštvo, a pravoslavnu veru u primitivno veštičarenje.

Zato je litijum samo povod i način da se ruše Vučić i Srbija, da se ugrozi bezbednost građana i blokadom saobraćajnica i gradskih trgova zaustavi njihov normalan svakodnevni život. Kod opozicionih „ekologa“ i opozicionih stranačkih lidera nema milosti ni za decu koja su prisiljena da sa svojim roditeljama sačekaju kraj protesta, ni za ambulantna vozila hitne pomoći.

Rajinski mentalitet – pasti na kolena pred stranim gospodarom

Ekonomski uspeh i privredni razvoj Srbije bacili su region u nervozno bunilo. I Zagreb i Sarajevo, i zvaničnu Podgoricu i Prištinu. Srpska opozicija, rascepkana i ideološki nejedinstvena, bez političkog plana i programa, predstavlja nesposobne, ali „korisne idiote“ u rukama stranog faktora. A sve njih zajedno do ludila dovodi nacionalna hogomenizacija i jedinstvo srpskog naroda, čije je temelje postavio Vučić.

Nedavna istraživanja javnog mnenja proopoziciono nastrojenog „Demostata“ prema kojima se ogromna većina građana izjasnila da je zadovoljna svojim životom u Srbiji, bila su nedopustiva za opoziciju i Šolakove medije. Antisrbi i autošovinisti vrište kako su ta istraživanja nameštena i netačna. Oni besne što su građani Srbije, za razliku od vremena kada su oni bili na vlast, sada zadovoljni! Samo Srbija svedena na beogradski pašaluk, samo Srbija siromašnih, bednih i nezadovoljnih, samo Srbija koja dobija političke naredbe iz stranih ambasada, bila bi Srbija po nihovoj meri i željama.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti“.