KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Mit o nezavisnim medijima i hibridni rat protiv Srbije

Skoro pet vekova Zapad globalno dominira ekonomski, politički i kulturološki.

Posle Drugog svetskog rata, Bretonvudskim sporazumom formirani su MMF i Svetska banka, čime je omogućena ekonomska hegemonija SAD i zapadnih zemalja. Potreba da se zapadna dominacija održi ne samo u 20. već i 21. veku nametnula je stvaranje političkih obrazaca koji su umanjivali značaj i nezavisnost malih i srednjih država u svetu. Tako je nastao i nevladin sektor, koji se danas u većini zemalja finansira preko povezane mreže zapadnih institucija i organizacija. Cilj je da NVO politički utiče na demokratski izabrane vlade i pritiska ih da deluju u pravcu interesa Zapada, pokrivajući se floskulama o demokratiji i ljudskim pravima.

Tako su kreirani i zahtevi Zapada o „nezavisnim“ institucijama, prvenstveno nezavisnim medijima i nezavisnom sudstvu. Zadatak ovih „nezavisnih“ je da olakšaju zapadnim političkim i ekonomskim elitama da utiču na političke okolnosti u zemljama koje teže ka nezavisnoj unutrašnjoj i spoljašnjoj politici.

Hibridni rat protiv Srbije i Vučića

Ništa na ovom svetu nije besplatno, ili kako je čuveni ekonomista Milton Fridman svojevremeno napisao: „Nema besplatnog ručka.“ Zato su bajke o navodno nezavisnim nevladinim organizacijama namenjene deci predškolskog uzrasta. Nedavno je, na primer, postalo očigledno da američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) u Srbiji finansijski podržava organizaciju „Građanske inicijative“, koja na sve načine pomaže aktivistima „ProGlasa“. Dozlaboga je naivno verovati da agresivni politički stavovi opozicije, građanska neposlušnost, antisrpski protesti i pokušaji da manjina blokadom zaustavi normalan život građana u Srbiji, protiču bez finansijske, ideološke i organizacione podrške inostranih centara moći i njihovih tajnih službi.

Protesti u Srbiji zato sve više poprimaju ekstremističke tonove, preti se građanskim ratom, traži se krv na ulicama srpskih gradova. Hibridni rat je u punoj snazi pod dirigentskom palicom određenih zapadnih centara moći. Cilj – nasilno preuzimanje vlasti od strane opozicije.

Zahtevi Zapada za nezavisnim medijima

Priča o „nezavisnim medijima“ u Srbiji, tobože slobodnim i „istinoljubivim“, kao i o nezavisnom „istraživačkom novinarstvu“, obična je bajka kao ona o Pepuljugi i njenoj staklenoj cipelici. Nezavisno novinarstvo je i u zapadnim društvima „plod mašte“ njihove vladajuće elite i moćnih zapadnih korporacija. Setite se samo kako su se nezavisni novinari „Vašington posta“ pobunili jer je njihov vlasnik Džef Bezos zbog svojih, u to nema sumnje, finansijskih interesa odlučio da prekine tradiciju otvorene podrške demokratskim predsedničkim kandidatima.

Šta je tu „nezavisno“? Konstantna podrška jednoj od dve dominantne partije u državi? Nametanje odluke vlasnika (što je i prirodno, da se ne lažemo) da se medij povinuje njegovom interesu? Ili je, možda, „nezavisno“ to što dva najveća investiciona fonda „Blekrok“ i „Vangard“ imaju značajan kapital u gotovo svim američkim medijima različitih političkih afiniteta – od konzervativnog „Foksa“ do liberalnih Si-Bi-Esa, Em-Es-En-Bi-Sija i Si-En-Ena. Da li ovi mediji mogu da budu nezavisni od „Blekrokovih“ interesa? Smešno. Tu je stvar potpuno jasna – iza njih stoji zapadnjačka duboka država i oni su „nezavisni“ sve dok im se lanac interesa te oligarhije skroz ne zategne oko vrata. Da ne pominjemo britanski „nezavisni“ javni servis Bi-Bi-Si.

Komično je verovati da su mediji, urednici i novinari Šolakovog medijskog carstva nezavisni od interesa svog gazde tajkuna. Ali i zapadnih moćnika koji upravljaju Šolakom kao na povocu. Zato Marko Vidojković, autor podkasta Nove S „Dobar, loš, zao“, može da upućuje najogavnije uvrede i psovke predsedniku Vučiću, što predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ocenjuje kao „benigni slučaj“. Uvrede i javne pretnje ne mogu se smatrati slobodom izražavanja ili nekakvim trenutkom „kreativnog besa“. Uz to taj isti Bodrožić kaže da sa urednicima i novinarima onoga što on definiše kao „neprijateljske medije“ ne može biti razgovora jer su „ti tabloidi kancer“. A šta znači njegova izjava o medijima koji su „kancer“? To je otvorena fašistička pretnja, jer se kancer mora uništiti, eliminisati, fizički odstraniti. Opasna ideja „nezavisnog“ novinara – čiji je zadatak da štiti novinare i medije.

Moglo bi da nas čudi jedino ponašanje „javnog servisa“ – RTS-a, ali i to je lako objašnjivo metaforom o „nezavisnosti“. Da bi dokazali svoju „nezavisnost“, „objektivnost“, „profesionalnost“ i ostale mitove, RTS i njegovo uredništvo moraju u prvim minutima svog Dnevnika da prikažu proteste malobrojnih okupljenih građana u tri srpska grada, a da za Srbiju značajne teme izguraju u drugi plan. Nisu važni ekonomski napredak naše zemlje, EXPO i cilj da 2027. BDP po glavi stanovnika bude 15.250 evra. Nisu važne stotine kilometara novoizgrađenih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Međutim, važno je uredničku politiku RTS-a maksimalno približiti stavovima Šolakovih televizija N1 i Nova S. I pritiskati jače od njih „nezavisno“ tužilaštvo povodom tragedije u Novom Sadu.

Zahtevi Zapada da se „ugase“ ruski mediji

S druge strane, „nezavisni“ mediji u Srbiji, oni koji podržavaju prozapadnu opoziciju, krenuli su u otvorenu kampanju protiv ruskih medija u našoj zemlji. Protiv univerzalne medijske slobode. Tako je jedan „slobodni“ portal objavio izveštaj „Reportera bez granica“ protiv kuće RT Balkan, sačinjen u „najsvetlijem“ maniru mračnih totalitarnih režima, sa naslovom „Otkriveno kako ’Raša tudej’ širi propagandu Kremlja na Balkanu uprkos sankcijama EU i uz pomoć vlasti u Srbiji“. Očigledno, težnja je da se uvede zapadni medijski mrak u Srbiji.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti.“