Kolumna Aleksandra Jerkovića: Ko je na kraju profitirao od studentskih protesta

Dok se iz Prištine, Zagreba i Sarajeva na Srbiju lansiraju hibridni napadi, opozicija se vešto uvukla tamo gde je Srbija najosetljivija.

Kao što nesreća u Novom Sadu za njih nije tragedija, već prilika, tako ni studenti za njih nisu deca, već sretstvo  za ostvarivanje političkih ciljeva.

Umesto da ih zaštite i usmere ka dijalogu i rešenjima, manipulisali su njima, ostavljajući pitanje upisa u narednu školsku godinu kao kolateralnu štetu svojih ambicija. Dok su studenti poslužili kao političko oruđe, pojedini akteri su se postarali da iz cele situacije izvuku lične ili političke koristi:

Profesori su iskoristili gužvu i izborili se za svojih 20%.

Marinika Tepić, Savo Manojlović, Miran Pogačar i Zdravko Ponoš opravdali su stotine miliona koje su dobili za destabilizaciju Srbije.

Što se tiče stranih službi, Pavle Cicvarić, Nikola Ristić i Mila Pajić ušli su u uži izbor kandidata koji treba da zamene potrošene igrače poput Dragana Đilasa, Nenada Čanka i Nataše Kandić.

A studenti?

Studenti su, istini za volju, dobili jednu nezaboravnu žurku. Za razliku od svojih roditelja, koji su pre dvadesetak godina imali konkretne zahteve koji s tiču školovanja, današnji studenti su krajnje skromni. Nisu tražili dodatne ispitne rokove, smanjenje uslova za upis u narednu godinu, pa čak ni smanjenje školarina.

Ali zato će im učešće za stambeni kredit biti manje od godišnje školarine na FON-u, a svih 12 mesečnih rata biće kao godišnja školarina na Arhitekturi. Nažalost, to nije bila njihova ideja.

Vučić se ovoga puta nije postavio kao predsednik, već kao roditelj. Kao strpljiv otac, koji ne poseže odmah za kaznama i zabranama, nego daje detetu priliku i ostavlja mu vreme da samo shvati posledice svojih postupaka.

I kao što bi odgovoran roditelj sklonio nemirno dete sa ulice i upisao ga na sport, tako i država ovim kreditima usmerava mladalačku energiju ka stvaralačkim idejama.

Jasno  je da ovi krediti nisu samo finansijska pomoć, već i strateški korak kojim se mladi podstiču da postanu samostalni, zasnuju porodice i grade stabilan život. Za razliku od onoga što nudi opozicija, ovo su konkretna rešenja koja pomažu ljudima. Daju im mogućnost da ostanu u Srbiji, obezbede bolju budućnost za sebe ali i da doprinesu demografskoj obnovi.

Ovo bi mogla da bude lekcija i pojedinim svetskim  liderima - ključno je graditi poverenje kroz balans između autoriteta i razumevanja. Tako se stvaraju odgovorni pojedinci i stabilno društvo.