KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Protesti u Srbiji, reakcije u regionu i hrvatski faktor

Protesti i blokade u Beogradu, posebno studentske blokade univerziteta, dočekani su sa oduševljenjem i kanonadama podrške iz regionalnih centara, punih mržnje prema predsedniku Vučiću i Srbiji. Kurti, koji je getoizovao Srbe na KiM, otrčao je u Zagreb da se žali na Beograd i Vučića, kukajući zbog naoružavanja Srbije i otvoreno i javno podržavajući proteste u našoj zemlji. Brojni Albanci potpisivali su onlajn-peticije podrške.

I čitav orkestar antisrba u Sarajevu podržao je proteste. Zukan Helez, ministar odbrane BiH, gebelsovski laže izjavljujući da se „studenti štite od Vučićevih siledžija, a on je doveden da izruči Kosovo“. Elmedin Konaković, ministar inostranih poslova BiH, reagovao je na izjavu Vučića da mu Zapad nikada neće oprostiti njegovu herojsku borbu u Njujorku protiv rezolucije o genocidu u Srebrenici. Podržavajući iz sve snage proteste u Beogradu, on izvrće Vučićeve reči i optužuje predsednika Srbije da navodno ne poštuje srebreničke žrtve. Uvredljivo je samo po sebi povezivanje bolne tragedije u Novom Sadu sa nepostojećim genocidom u Srebrenici.

I svi podrepaši Mila Đukanovića u Podgorici momentalno su sasuli salve uvreda na račun Srbije i Vučića.  Željko Ivanović, Milova tajkunsko-novinarska pudlica, objavljuje tekst pod naslovom „Vučiću, povuci se, spasi Srbiju i region!“. U prevodu: Vučiću, povuci se da naši mafijaški klanovi mogu ponovo da zavladaju Srbijom!

Hrvatska je radi realizacije svog strateškog cilja – slabljenja Srbije – angažovala svoju tajnu službu i sve državne institucije za finansijsku i logističku podršku antisrbima u Srbiji.
Čak i profesor Čedomir Antić, višedecenijski opozicionar, ne može da ćuti pred spoznajom da se na protestima u Srbiji vidi upliv hrvatskih tajnih službi i da mi ne shvatamo koliko je Hrvatska duboko prisutna u sadašnjim dešavanjima: „Kad se sve sabere i oduzme, mi smo njima potrebni jer bez nas oni ne postoje, oni imaju negativno određenje, oni su jedna mala obala, jedna mala država i mala kultura koja bez neprijatelja ne funkcioniše.“ I to je tačno. Hrvatska od 1102. i poslednjeg kralja Petra Svačića nije imala svoju državu sve do 1941–1945, odnosno od 1991.
U Zagrebu je štampan priručnik „Blokadna kuharica“, gde jasno vidimo ciljeve studentskih protesta i strateške interese Zagreba. Hrvatska ustaška elita veruje da se nije dovoljno obračunala sa srpskim narodom u Jasenovcu i širom „lijepe njihove“ NDH, kao ni tokom zločinačkog pogroma „Oluje“, i da je sada stiglo vreme da se nasilno smeni vlast u Srbiji. Ekonomski, vojno i politički jaka Srbija, nezavisna i slobodarska, što je sve postignuto zahvaljujući Vučiću, smetnja je njihovim geopolitičkim i ekonomskim interesima na Balkanu. Ali i interesima njihovih sadašnjih gospodara. A Hrvatsku bez gospodara je nemoguće ni u snu zamisliti. 

Pitajte sve hrvatske „ravnatelje“ – od Davora Ive Stiera do ustaše Zlatka Hasanbegovića – ekonomska i vojno jaka Srbija je za njih katastrofa. U „Blokadnoj kuharici“ postoji poglavlje „Tlo je plodno – šta dalje“, odakle se vidi da su i litijum i tragedija u Novom Sadu za njih plodno tlo za rušenje Srbije i Vučića. „Kuharica“, inspirisana CIA priručnicima o obojenim revolucijama, preporučuje da se depersonalizuju lideri protesta, da nema anacionalnih parola i da zahtevi protesta budu uopšteni.

Za ustaški Zagreb u Beogradu su prihvatljivi samo političari koji bi zaboravili na hrvatski genocid u Drugom svetskom ratu, i koji bi opet najbolje srpske kompanije prodali hrvatskom biznisu. Ustaša Miro Bulj optužuje Vučića da je ponizio Hrvatsku u Dubrovniku. Treba im neki drugi srpski predsednik koji ih neće ponižavati i neće stvarati moćnu Srbiju, već se izvinjavati Hrvatima što su hiljade pobili, a 250.000 ljudi proterali u zločinačkoj vojnoj operaciji „Oluja“. I koji nikada neće pomenuti 700.000 Srba pravoslavaca preklanih i mučki ubijenih u Jasenovcu.
Zato svi kandidati na predsedničkim izborima u Hrvatskoj jasno ističu da njihovi programi imaju nešto zajedničko – rušenje Vučića i Srbije. Tako Ivana Kekin, bliska Zeleno-levom frontu u Srbiji, precizno objašnjava da je strateški interes Hrvatske da predsednik Vučić ne vodi Srbiju i da snagama koje ga ruše „mi svakako trebamo pružati podršku“.

Važno je da svi na protestu shvate, a pre svega studenti – kada stiže podrška iz Zagreba, treba biti oprezan i razumeti da je strateški cilj Hrvatske slamanje kičme Srbiji. 

Najvažnije je da sada preovladaju odgovornost i spremnost da se problemi rešavaju dijalogom. Da se razgovorom razreše sva sporna pitanja. To je stvar zrelosti i mudrosti. Nemamo rezervnu državu kao neki opozicioni lideri. Ne smemo da dozvolimo da unutrašnja nestabilnost koristi i spoljnim i unutarnjim antisrpskim faktorima, čiji je cilj slabljenje Srbije. Stvaranje haosa vodi u opasno ugrožavanje budućnosti srpskog naroda i države.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbiju nikome nećemo dati, sačuvaćemo je i odbraniti.“