Kako pobediti aždaju straha u Srbiji? Babić: Pokušavaju da vas zastraše i igraju na vaše najjače osećanje – strah!

Mene nisu uspeli da slome, iako su me targetirali kao pojedinca. A ako se istovremeno veliki broj ljudi usprotivi i jasno kaže da želi normalno da živi, tek njih neće moći da slome, poručio je Babić.

Lični stav Jovana Babića:

Kao neko ko je bio deo aktuelnih proteste studenata, mogu da kažem da ljudi koji organizuju proteste nemaju nikakvu izvršnu moć, kao što je nemaju ni plenumi. Pored mene, napadali su i Čedomira Antića, koji je nekada bio predstavnik studentskih protesta. Ako su nekoga masovno napadali ti luzeri, onda sam to ja, i iz ličnog iskustva mogu da vam kažem da su ti ljudi nebitni. Ne samo da su nebitni, već i nisu nadležni da vam bilo šta kažu ili određuju u vašem životu. Oni samo pokušavaju da vas zastraše i igraju na vaše najjače osećanje – strah.

Zato se osećate loše pored njih. Zato se plašite da slobodno govorite u njihovom prisustvu. Zato
se 210.000 studenata i 20.000 profesora plaši da uđe u zgradu fakulteta. Da li je to normalna situacija? Nije. Da li to treba da se nastavi? Ne. Da li se to sviđa normalnoj Srbiji? Ne.Da li se to sviđa većinskoj Srbiji? Ne. Pa zbog čega onda takva situacija i dalje traje?

Zbog tmurnog oblika straha koji se nadvio nad Srbijom. Njega su doneli ekstremisti koji svaki
dan maltretiraju ljude koji misle drugačije od njih i koji žele da normalno žive. Oni znaju da nemaju nikakvu snaga nad vama, vašim životom ali se trude da budu što glasniji da bi vas zastrašili.

Ali mogu iz ličnog primera da vam kažem da oni ne mogu da vas zaustave da govorite istinu, da
iskažete svoje mišljenje. Mogu da pokušaju da vas zastraše ali to ne znači da će uspeti ako znate
šta i kako rade.

Njihov način rada je siledžijski to znači da svaki problem pokušavaju da reše na silu. Tako su
uposlili svoje botove da ljude kao što sam ja napadaju i ispisali su više desetina hiljada komentara,
postova storija i svega ostalog. Da li me je to zastrašilo? Nije, i ne treba i vas da uplaši. Da su me
uplašili ja sada ovo ne bih pisao, ali vi čitate ovaj tekst.

Modus operandi je isti: zastraši svakoga ko kaže da želi normalno da živi. Cilj tog pritiska jeste
da oni postanu jedini koji mogu slobodno da se izražavaju u društvu, dok ostali moraju da ćute –
ili će biti lično targetirani od strane grupe.

Tu leži njihova slabost – oni ne mogu da targetiraju veliki broj ljudi, već samo pojedince. Ja, kao
taj pojedinac, iz ličnog iskustva mogu da vam kažem da su ti napadi apsolutno nebitni. Jer pas
koji laje – ne ujeda.

Mene nisu uspeli da slome, iako su me targetirali kao pojedinca. A ako se istovremeno veliki
broj ljudi usprotivi i jasno kaže da želi normalno da živi, tek njih neće moći da slome.

Oni nemaju kapacitete da targetiraju veliki broj ljudi – mogu jednog, deset ili sto, ali preko toga ne mogu, jer nemaju resurse za takav napad. Zato ta vrsta njihovog pritiska nema smisla kada je u pitanju veliki broj ljudi.
Kada se svi Srbi slože i kažu da žele da žive normalno, a ne da budu u strahu da slobodno izraze svoje mišljenje, tada će Srbija ponovo postati normalna zemlja.
Oni više ne biraju sredstva i spremni su da žrtvuju obrazovanje dece zarad političke koristi.
Osnovne škole su im glavna meta – žele da ih blokiraju. Zato vrše ogroman pritisak na škole,
njihove profesore, ali i đake i njihove roditelje.
Ovo znam jer mi mnogi pišu i traže da u medijima iznesem ono što im se dešava. Grupe na
društvenim mrežama su potpuno zloupotrebljene – u njima je moguće videti samo politiku, iako
većina ljudi koji su u tim grupama to ne želi, ali se plaši da slobodno iznese svoje mišljenje.
Ne morate da iznosite svoje mišljenje, ne morate da podržavate bilo koju stranu – dovoljno je
da kažete da želite da živite normalno i da ne želite da se grupe osnovnih škola koriste u
političke svrhe. Da ne želite da se deca mešaju u politiku. Slobodno to napišite u grupu.
Napisaće i mnogi drugi.
Puno ljudi mi piše da žele da se sve ovo zaustavi, da ponovo počnu da žive normalno i da bi im
bilo najdraže da sve odmah prestane. Niste sami. Mnogi jednostavno ne žele da javno kažu ono
što misle.

Sveti Georgije i aždaja straha

Ova situacija me podseća na legendu o Svetom Georgiju:

Nekada davno, u zemlji Silen, narod je živeo u strahu od strašne aždaje koja je izlazila iz
močvare i odnosila stoku, a ponekad i ljude. Stanovnici su pokušavali da je umire svakodnevno
joj donoseći ovce kao žrtvu, ali kada je nestalo stoke, morali su da joj prinose mlade devojke.
Kralj je bio očajan kada je došao red na njegovu ćerku, prelepu princezu Aleksandru. Iako je
molio narod da je poštede, oni su insistirali da se žrtvuje kao i svi ostali. Tužan, kralj ju je odveo
na obalu jezera gde je živela neman i ostavio je tamo.
U tom trenutku naišao je Sveti Georgije, hrabri vitez na belom konju. Kada je video uplakanu
princezu i saznao šta se dešava, obećao je da će je spasiti.

Iznenada, aždaja je izronila iz vode, šišteći i preteći. Georgije se prekrstio, podigao svoje koplje i
jurnuo na neman. Posle žestoke borbe, uspeo je da joj koplje zarije u vrat i obori je na zemlju.
Tada je rekao princezi da upotrebi svoj pojas i njime zaveže ranjenu neman – kada je to učinila,
aždaja je postala krotka kao jagnje.
Georgije je poveo aždaju u grad i pred narodom rekao da će je ubiti ako se svi obrate
hrišćanskoj veri. Kralj i narod su pristali i nakon što su se krstili, Georgije je dokrajčio neman svojim mačem.
U znak zahvalnosti, kralj je ponudio Georgiju bogatstvo, ali on je odbio, rekavši da neka blago
podele siromašnima. Zatim je uzjahao svog konja i odjahao dalje, šireći veru i pravdu.
Ono što možemo naučiti iz ove legende jeste da aždaja uvek deluje moćno dok joj se neko ne
suprotstavi i da je zbog jedne aždaje cela nacija bila u strahu – sve dok nije stigao jedan vitez,
spreman da se bori.

Najveći strah koji ima tigar od papira jeste da dođete i zagrebete ga, jer tada ćete videti da je to
samo običan papir i da ste bez potrebe strahovali. Samo je potrebno učiniti taj prvi korak.
Imajte razumevanja za ljude koji su podržavali proteste i blokade. Oni će imati emotivnu
reakciju na kraj nečega u šta su uložili deo sebe. Zato budite tolerantni, pokažite razumevanje i
dajte im priliku da ih prođe emotivni naboj. Tek onda im smireno objasnite da mogu da vode
svoju političku borbu, ali bez uplitanja dece u nju.
Verujte čoveku kojeg su upravo oni najviše napadali i koji vam sada piše – jer znam da su njihovi napadi nebitni i da nisu nadležni da vam sole pamet i nameću svoju volju. Ovo vam govorim iz ličnog iskustva.
Kada pokušaju da donesu odluku o prekidu nastave, pitajte ih po kom zakonu postupaju kada
glasaju. Ako ne mogu da navedu zakon koji im daje pravo da prekinu nastavu – a neće moći, jer
takav zakon ne postoji – recite im da ne dižu buku bez osnova.
Polako, smireno i tolerantno se ponašajte, jer to su vaše kolege sa kojima ćete nastaviti da
radite. Kada vide da su u manjini, sami će promeniti svoj pristup. Grupe nisu samo njihove – već
i vaše.
Konstantna zloupotreba obeležila je ove blokade – protivzakonitim blokadama fakulteta,
protivzakonitom obustavom rada u osnovnim školama i zloupotrebom svih mogućih grupa, od
sindikata do grupa povezanih sa osnovnim školama. Sve je iskorišćeno u svrhu političkog
aktivizma, a ipak možemo videti da je odziv građana izuzetno mali. Toga je svesna i opozicija,
koja odbija da izađe na izbore i proveri da li zaista uživa podršku srpskog naroda.

Drage kolege studenti ne dozvolite da postanete vojnici političara u njihovoj borbi jer oni će
dobiti sve a vi izgubiti sve. Vas žrtvuju zarad njihovog pokušaja da dođu na vlast, a istraživanja
javnog mnjenja pokazuju da oni gube podršku jer konstante blokade i pritisak na kolege koji
vrše im odnosi mnogo više glasova nego što donosi. Iz dana u dan gube sve više glasača zbog
ekstremne politike koju vode, a tek u novembru kada studenti podvuku crtu videćete koliko će
im pasti rejting. Za par meseci će se zaboraviti ove blokade ali nepoloženi ispiti će ostati
nepoloženi.
Drage kolege studenti, ne dozvolite da postanete vojnici političara u njihovoj borbi, jer oni će
dobiti sve, a vi izgubiti sve.
Vas žrtvuju zarad svog pokušaja da dođu na vlast, dok istraživanja javnog mnjenja pokazuju da
gube podršku – konstantne blokade i pritisak na ostale ljude koji vrše odnose im mnogo više
glasova nego što donose.
Iz dana u dan gube sve više glasača zbog ekstremne politike koju vode, a tek u novembru, kada
studenti podvuku crtu, videćete koliko će im pasti rejting.
Za par meseci ove blokade će biti zaboravljene, ali nepoloženi ispiti će ostati nepoloženi.
Za Srbiju bez ekstremizma se vredi boriti.