KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Srbija ne sme postati anarhistički plenum!

Više od dva meseca piše se o studentskim zahtevima i još uvek se ne zna ko su pregovarači i koji im je stvarni cilj. Zahtevi su nejasni i nema spremnosti za razgovor i dijalog. Postalo je očigledno da iz senke proteste i blokade predvode pojedini profesori angažovani u različitim NVO, opozicionim strankama i “ProGlasima”, pod budnim okom i uz svesrdnu podršku stranih agentura.

I svi oni znaju da su svi zahtevi studenata ispunjeni, ali uporno izbegavaju da to javno i kažu. I svi oni deklarativno brane autonomiju Univerziteta, ali praktično gaze Ustav i otvoreno prenebregavaju izbornu volju građana Srbije i njene institucije.

Dekani ne smeju i ne žele da sazovu nastavno-naučna veća. Ne trebaju im, odluke se donose na tajnim sastancima plenuma. Kao da smo se vratili u titoističku 1945, kada se sudilo i streljalo bez sudova. Kada je pogubljena skoro čitava srpska elita, od trgovaca i profesora, do lekara i inženjera.

U ovom trenutku na fakultetima je uspostavljena anarhistička vlast plenuma, odnosno manjine, po receptima zagrebačke „Blokadne kuharice“. Kako plenumi odlučuju? Za donošenje odluka ne postoji obavezni kvorum, što je temelj svake demokratske procedure. Nekad plenum donosi odluke sa pet prisutnih, nekad sa dvadeset, pravilo ne postoji. Na plenum se ne puštaju ljudi koji imaju indeks. Sa plenuma se izbacuju oni studenti koji govore drugačije od „lidera“ plenuma. I onda je sve „jednoglasno“.

Plenum je postao čudotvorna, a zakonski nepostojeća institucija, koja presuđuje, odbija, prihvata. Rađaju se raznorazni plenumi – plenumi roditelja, maturanata, plenumi nastavnog osoblja... U toj plenumskoj kakafoniji studentska okupljanja sve više imaju karnevalsku atosferu. Nemoguće je prihvatiti da uz sećanje i pijetet prema poginulima u novosadskoj tragediji idu pevanje, muzika, kolo, proslave rođendana i venčanja, trubači i okretanje prasića na ražnju. I sve obilno zaliveno alkoholom.

Nametanje vladavine plenuma i ekstremne manjine je sistem usmeren protiv budućnosti Srbije. Demokratija postoji da bi većina naroda izabrala na izborima, a ne na ulici, vlast u svojoj zemlji. Demokratija je jedino pravedno rešenje, jer sve ostalo je totalitarizam. Fašizam je totalitarizam, komunizam je totalitarizam, neoliberalni globalizam je totalitarizam. U svakom totalitarizmu vlada šačica odabranih, a svi ostali su prezrene kaste, niža rasa, građani drugog reda. Nažalost, studentski plenumi u Srbiji opasno se približavaju takvoj totalitarnoj ideologiji. I Robespjer je bio mlad i inteligentan i javno je govorio o ravnopravnosti za sve i o opštem pravu glasa u Francuskoj. A kada je jula 1789. pala Bastilja i revolucija se rasplamsala, desetine hiljada Francuza je stradalo pod giljotinom, dok je revolucionarni sud postao formalnost.

Ne može zato pobediti ideologija „blokatora“, ma koliko da su oni mladi. To nije u korist budućnosti baš tih mladih. Ne može biti ispravno da studenti koriste blokade umesto demokratskih metoda za izražavanje nezadovoljstva. Istina je da se većina studenata bori za bolje i pravednije društvo, ali oni ne shvataju da se iza te fasade „slobode i jednakosti“ u dubokom mraku krije antisrpska zavera. I ne razumeju da prava nije meta Aleksandar Vučić, već država Srbija.

Zato je dobro što sve više mladih ne žele da idu zajedno sa drugosrbijanskom elitom i „žutom“ opozicijom. Ne žele da razne Ivanke Popović, Bjelogrliće, Marinike Tepić, Miloše Jovanoviće i druge dovedu na vlast bez izbora, a na temeljima blokada i protesta. Dobro su prepoznali lukave poruke opozicionih političara – „preuzimamo mi sad“. Verujem da su prepoznali i autošovinizam pojedinih „blokadera“, a vlasnika skupocenih roleks satova, koji se otvoreno zalažu za zabranu prava glasa Srbima iz Republike Srpske na izborima u Srbiji. Verujem da prepoznaju i one iz kojih progovara duh i vaspitanje komunističkih gulaga, kao kod Zorana Radovanovića, profesora Medicinskog fakulteta u penziji, koji klikće: „Lekar je ili čovek ili naprednjak".

Ovi protesti i blokade već su počeli da slabe i siromaše Srbiju. Dali su vetar u jedra antisrbima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Uklopili se u koncept obojene revolucije, koja ima za cilj nasilnu smenu Vučića, jer on neće da donosi odluke po notama zapadnih dubokih država. Kod obojenih revolucija uvek je u pitanju uspostavljanje strane političke kontrole, a zatim otimanje teritorija i bitnih sirovinskih resursa, a negde i pokušaj revizije istorije.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbiju nikome nećemo dati, sačuvaćemo je i odbraniti“.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.