Nebojša Bakarec: Da li su zastarela sva Đilasova i Marinikina krivična dela?

U toku je zaista neviđena, neprevaziđena i nemilosrdna borba protiv korupcije koju je podstakao predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić! Do sada je za par nedelja po nalogu tužilaštava, privedeno preko stotinu ljudi, pod sumnjom da su oštetili budžet Srbije za desetine miliona evra.

Pokazalo se da nema zaštićenih, tačnije, pokazalo se da SNS ne štiti nikoga. Među optuženima i privedenima se nalazi niz ljudi, članova SNS, koji su bili funkcioneri lokalne samouprave i javnih preduzeća. Ovakva sjajna, široka i uspešna borba protiv korupcije je, kao lakmus papir, pokazala da ima zaštićenih. To su pripadnici bivšeg režima, na čelu sa Đilasom. Tu je i Marinika Tepić. Njih naravno ne štiti aktuelna vlast, ali oni nekako, volšebno ostaju van domašaja pravosudnih organa. Da podsetim, ti ljudi, najviše iz DS, su od 2000. do 2012. godine, temeljno opljačkali Republiku Srbiju, AP Vojvodinu (do 2016.) i Beograd (do 2013.) itd.

Foto: Printscreen

Sve ovo je lepo uočio i šef poslaničke grupe SNS, u Skupštini Srbije, Milenko Jovanov, koji je 24.2.2025. godine na konferenciji za medije, izjavio da borba protiv korupcije mora da bude sveobuhvatna i da ne sme da ima stranačko obeležje. Zbog toga je istakao da tužilaštvo mora da ispita i prihode opozicionih lidera Dragana Đilasa i Marinike Tepić dok su obavljali državne i gradske, odnosno pokrajinske funkcije.

Prema njegovim rečima, Đilas je kao direktor narodne kancelarije predsednika Borisa Tadića i kao gradonačelnik Beograda preko svojih firmi prihodovao više stotina miliona evra, dok je Mariniku Tepić povezao sa sumnjivim finansiranjem fudbalskih klubova iz Vojvodine dok je obavljala funkciju pokrajinske Sekretarke za sport i omladinu.

Kako su žuti lopovi vladali pre više od deceniju, nažalost, veći broj njihovih krivičnih dela je zastareo. Zastarela su sva krivična dela iz Krivičnog zakonika, koja je eventualno počinio Đilas, ako se tiču njegovog rada kao gradonačelnika (smenjen u septembru 2013. godine), iz oblasti „Udruživanja radi vršenja krivičnih dela“ Član 346, potom iz oblasti „Učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo“ Član 349, potom iz oblasti „Nenamensko korišćenje budžetskih sredstava“ Član 362a, i na kraju iz oblasti „Davanje mita“ Član 368. Na sreću, što se tiče Đilasovog rada kao gradonačelnika, nije zastarelo eventualno krivično delo iz oblasti „Zloupotreba službenog položaja“ Član 359, stav (3) „Ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina“. Nije zastarelo ni eventualno krivično delo iz oblasti „Trgovina uticajem“ Član 366, stav (5) „Ako je za posredovanje iz stava 3. ovog člana zahtevan ili primljen poklon ili kakva druga korist, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina“. Nije zastarelo ni eventualno krivično delo iz oblasti „Primanje mita“ Član 367, stav (1) „Službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina“. Nisu zastarela ona krivična dela za koja je predviđena kazna od 10 i više godina, jer njihov rok zastarelosti iznosi 15 godina. Ako se svih ovih sedam eventualnih krivičnih dela tiču Đilasovog poslovanja sa RTS-om, koje se nastavilo najmanje do 2022. godine, onda uopšte nije nastupila zastarelost.

Foto: Printscreen

„Pošteni“ Đilas!

Dragan Đilas je postao član DS 2004. godine i od tada su se prihodi njegovih firmi ustostručili. Sumnja se da se Đilas obogatio, putem zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem i vršenjem drugih krivičnih dela. Đilas je od 2004. do 2013. obavljao 3 državne funkcije: Direktor Narodne kancelarije bivšeg predsednika Borisa Tadića, ministar za NIP i gradonačelnik Beograda. U periodu od 2004. do 2013. godine Đilasove kompanije su zaradile 619 miliona evra. Prihodi 11 firmi Dragana Đilasa, koje je lično prijavio APR-u, za 21 godinu (od 2002. do 2022.) iznosili su milijardu i 67 miliona evra (1.067.000.000 evra). Verica Barać, nekadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, je 2011. godine, ovako govorila o korupciji vlasti Demokratske stranke i njenih čelnika: „Ovde je dozvoljeno da gradonačelnik (Đilas – op.aut.) ima privatne firme koje se bave ovim medijima. Nema tu mnogo, njih nekoliko, koji između sebe naravno neće dati podatke, jer su svi u tom krugu. Ovo je tačno za Đilasa, Šapera, A media koja je vezana za G17plus, i prema tome šta su radili. Tu je dolazio njihov čovek, koji se ljutio na to. Mi smo ga pitali „Jesu li podaci tačni, jel ti tačno da ste sve ove usluge davali svim ovim institucijama gde je zaista g17 postavio direktora? Jel to tačan podatak? – Jeste, ali to nije ništa naš prihod. Mi se nismo bavili vašim prihodom, mi smo se bavili kako država preko ovih agencija utiče na medije. Kada ih pitate jesu li podaci tačni, oni kažu da jesu, ali to nema veze. Naprotiv ima veoma veze, jer to ne bi bio Šaper, Đilas i agencija za Dinkića da nema veze. Pitali bi kakvo bi bilo njegovo mesto na tržištu da nisu vezani za Tadića i DS. i još najgore, vezani su za budžet. i to tvrditi da to nema veze, nego su to prosto to tako pametni i kreativni ljudi koji okreću toliki novac. To je bezobrazluk i cinizam. Stalno posluju sa budžetom, toliko su sposobni na tržištu da stalno posluju sa budžetom“.

Od 2013. godine, hapšeno je pedesetak saradnika Dragana Đilasa, pod različitim optužbama, ali nikada nismo saznali da li su ti sudski postupci rezultirali nekom osudom!?! Đilas je tvrdio da su svi ti ljudi nevini!?! Podsećam na 7 od 50 Đilasovih saradnika koji su tokom godina hapšeni ili optuživani za najteža krivična dela. 1.Aleksandar Bijelić, bivši Đilasov Gradski menadžer, hapšen zbog sumnje da je oštetio budžet Beograda za 6 miliona evra, u aferi rekonstrukcije Bulevara. 2. Zvonimir Nikezić, finansijski konsultant, hapšen je pod optužbom za produženo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica u podstrekavanju, a u vezi sa aferom „Azotara“ Pančevo. Zvonimir Nikezić je otac Dušana Nikezića, koji je leva Đilasova ruka i predsednik Odbora za privredu i finansije SSP. 3. Bojan Milić, bivši Đilasov predsednik opštine Rakovica, bivši direktor „Infostana“ hapšen je zbog sumnje da je oštetio preduzeće „Pionirski grad“ za 19,3 miliona. 4. Aleksandar Stamenković, bivši generalni direktor JKP „Gradska čistoća“ bio je hapšen zbog sumnje da je oštetio državu za 169 miliona u aferi „Podzemni kontejneri“. 5. Nenad Milenković, bivši Đilasov predsednik opštine Novi Beograd, bio je hapšen pod sumnjom za niz malverzacija kojima je oštetio opštinu Novi Beograd. 6. Vojislav Janošević, bivši predsednik opštine Surčin, je hapšen pod sumnjom za zloupotrebu službenog položaja, tešku više od 27 miliona dinara. 7. Danilo Bašić, bivši Đilasov predsednik beogradske opštine Palilula i Đilasov pomoćnik gradonačelnika, hapšen je 26.03.2021. u sklopu akcije borbe protiv kriminala u državi. On se sumnjičio da je deo građevinske mafije.

Đilas je povezan sa nizom narkodilera i kriminalaca. Jedan od Đilasovih najbližih stranačkih saradnika u Kuršumliji, Milutin Bakić (SSP), je uhapšen 30.04.2020. zbog toga što je kamioniom švercovao 66 kilograma marihuane. On se teretio da je izvršio krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga. Milan Dabović, bivši šurak Dragana Đilasa, uhapšen je 16.09.2016. na Brankovom mostu sa 2,4 kilograma čistog kokaina. Dabović je osuđen na 6 godina zatvora. Đilas ga je više puta posećivao u zatvoru i nosio mu potrepštine i hranu. Vladimir Jovanović, alijas Vladimir Mrđić alijas Vlada Japanac je jedan od nabližih Đilasovih saradnika. Dragan Đilas se 25.11.2020. sastao i slikao sa kriminalcem Vladom Japancem, ispred prostorija SSP, u Kralja Milana. Vlada Japanac se prvi put pominje u „Beloj knjizi“ MUP-a još 2001. kao pripadnik Zemunskog klana. Nekoliko sati posle sastanka sa Đilasom, Vlada Japanac je uhapšen i mediji su izvestili da ga čekaju 4 godine zatvora. Uhapšen je na osnovu međunarodne poternice i to zbog izdržavanja zatvorske kazne od 2 godine i 10 meseci zbog krivičnog dela iznude, i godinu i tri meseca zbog sprečavanja službenog lica u izvršenju službene radnje. Jedan od najbližih Đilasovih i Marinikinih stranačkih saradnika u Pančevu, N.F., bivši član Glavnog odobra SSP, je 11.3.2020., uhapšen pod optužbom za neovlašćenu proizvodnju, stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljenu proizvodnju, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija. Prilikom hapšenja je zaplenjeno 1,4 kilograma droge.

Foto: Printscreen

Šta treba da istražuju tužilaštvo i policija?

Ukazao bih na dva pravca delovanja.Tužilaštvo i policija treba da dovrše istragu u vezi poslovanja Đilasovih firmi sa RTS-om. Tužilaštvo i policija treba da započnu istragu u vezi pljačke budžeta Grada Beograda, tj. Direkcije za gradsko građevinsko zemljište, koja je trajala od 2004. do 2011. godine.

Prvi pravac istrage – Đilasovo poslovanje sa RTS-om!

Istraga iz 2019. godine! U julu 2019. godine, ministar policije je potvrdio da se protiv Dragana Đilasa i drugih lica, vodi istraga zbog sumnje da su umešani u pljačku RTS. Ministar Nebojša Stefanović je 07.07.2019. izjavio da tužilaštvo i policija istražuju osnove sumnje da su Dragan Đilas i njegovi zaposleni sa bivšim rukovodstvom RTS-a učestovali u korupciji u vezi kupoprodaje TV sekundi. „Postoji osnovana sumnja da su Đilas i njegovi zaposleni i to neki od najviše rangiranih u njegovoj kompaniji zajedno sa tadašnjim delom rukovodstva RTS učestvovali u ozbiljnoj korupciji vezano za kupovinu i prodaju sekundi različitih televizijskih emisija po uslovima koji nisu bili predviđeni zakonom" rekao je ministar policije. Direktor Dajrekt medije Jovan Stojanović i dvoje zaposlenih Radio televizije Srbije, Milica Đuričić Janjić, direktorka službe marketinga RTS-a Mirjana Katanić, šefica u službi marketinga javnog servisa, uhapšeni su 28.08.2019. potvrdilo je tada Tužilaštvo za organizovani kriminal. Jovan Stojanović, Milica Đuričić Janjić i Mirjana Katanić, su privedeni na osnovu sumnji da su zloupotrebili položaj odgovornog lica (čl. 227. stav 3 u vezi stava 1, a sve u vezi čl. 33 i 35 KZ). Za isto delo sumnjičila se još i Jadranka Drinić, bivša direktorka u "Dajrekt mediji", koja je van zemlje (u Italiji) i za kojom je raspisana potraga. Jadranka Drinić je do dana današnjeg ostala nedostupna nadležnim organima. Ministar policije Nebojša Stefanović potvrdio je tada da je policija po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal uhapsila tri navedene osobe zbog sumnje da su zloupotrebom položaja u "Dajrekt mediji" i RTS-u oštetili javni servis za ukupno 688 miliona dinara. Stefanović je na vanrednoj konferenciji za medije rekao da su te osobe osumnjičene da su krivična dela izvršile od avgusta 2009. do 2018. godine. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da se sprovodi velika istraga tužilaštva i policije jer postoje osnovi sumnje da su Dragan Đilas i zaposleni u njegovoj kompaniji zajedno sa delom nekadašneg rukovodstva RTS-a učestvovali u ozbiljnoj korupciji za kupoprodaju sekundi različitih TV emisija protivno zakonu. "Postoji osnovana sumnja da su Đilas i njegovi zaposleni i to neki od najviše rangiranih u njegovoj kompaniji zajedno sa tadašnjim delom rukovodstva RTS učestvovali u ozbiljnoj korupciji vezano za kupovinu i prodaju sekundi različitih televizijskih emisija po uslovima koji nisu bili predviđeni zakonom", rekao je ministar.

Foto: Printscreen

Dragan Đilas je nastavio da posluje sa RTS-om, i posle silaska sa vlasti 2013. godine. Da Đilasove firme ili firme u njegovom prikrivenom vlasništvu i dalje posluju sa RTS-om, potvrdio je predsednik Upravnog odbora RTS Branko Klanšček, koji je 2.12.2024. podneo krivičnu prijavu protiv Generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića i drugih rukovodilaca u RTS-u, zbog fiktivnih ugovora sa firmama čiji je vlasnik bio (ili prikriveno jeste i dalje vlasnik) tajkun Dragan Đilas pri čemu je naneta ogromna finansijska šteta Javnom servisu. Klanšček je izjavio da je vršeći dužnost predsednika UO RTS-a u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima i Statuta RTS-a, zbog uočenih nepravilnosti u poslovanju i kršenja internih akata RTS-a, podneo krivičnu prijavu protiv generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića, direktorke PJ Marketing, Milice Đuričić Janjić i direktorke PJ Finansije i komercijala, Dragane Janković, zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo Falsifikovanje službene isprave iz člana 357 KZ i Nesavestan rad u službi iz člana 361 KZ, pri čemu je po RTS nastupila šteta od preko milion evra. Klanšćek je izjavio da je u Izveštaju nezavisnog revizora revizorske kuće Auditor od 05.06.2023. godine konstatovano da je tokom 2022. godine RTS vršio fakturisanje emitovanih kampanja marketinškim agencijama ,,Direct Media’’ doo Beograd i ,,Media Pool’’ doo Beograd pozivajući se na ugovore koji ne postoje. Klanšćek je rekao da je u cilju provere činjenica utvrđenih u navedenom izveštaju, postupajući u okviru svojih nadležnosti, uvidom u fakture za plaćanje usluga oglašavanja, koje je RTS izdao marketinškim agencijama Direkt Medija i Medija Pul, u ukupnom iznosu od skoro 9 miliona evra, ustanovio da sve fakture u koje je imao uvid, kao osnov plaćanja imaju ugovor zaveden pod brojem R-0441 od 02.03.2022. godine za Direkt medija i R-0443 od 02.03.2022 za Medija pul. Međutim, proverom u službi Pisarnice i arhive utvrdio je da pod tim brojevima navedeni ugovori ne postoje. Takođe je utvrdio da je u svakoj fakturi u koju je imao uvid, odobren agencijski ili količinski popust, a u mnogim i agencijski i količinski, a što je u suprotnosti sa Cenovnikom emitovanja EPP kojim je propisano da oglašivači mogu ostvariti agencijski i količinski popust od 10% i više, na osnovu zaključenog, odnosno potpisanog godišnjeg ugovora o oglašavanju sa JMU RTS. Imajući u vidu da pomenuti ugovori ne postoje, odnosno da RTS nije potpisao godišnji ugovor za 2022. godinu sa marketinškim agencijama Direkt medija i Medija pul, kojima bi definisao popuste, već da su brojevi ugovora uneti u fakture fiktivni, a popusti stvarni, jasno je da je RTS prihodovao manje za iznos odobrenih popusta, što dovodi do sumnje da je oštećen za više od milion evra. Klanšček je pozvao nadležno tužilaštvo da reaguje brzo i odgovorno.

Foto: Printscreen

Drugi pravac istrage - Đilasova odgovornost za pljačku Direkcije za gradsko građevinsko zemljište!

Na koji način je Beograd opljačkan? Najbolji i najdrastičniji primer za to su zloupotrebe u vezi sa gradskim građevinskim zemljištem. Nazovimo to „Demokratska pljačka Beograda“. To je bila organizovana pljačka gradskog budžeta u kojoj su učestvovali ne samo nesavesni investitori, već i mnogi iz tadašnjih gradskih struktura. Od 2004. do 2011. godine, žuti kartel Demokratske stranke, je nametnuo takvu koruptivnu regulativu u oblasti upravljanja građevinskim zemljištem, koja je investitorima omogućila da plate samo 10 odsto naknade za uređenje građevinskog zemljišta, čime su investitori sticali pravo na građevinsku dozvolu i otpočinjanje izgradnje. Posle toga hiljade investitora je prestajalo sa plaćanjem, izgradili su i prodavali objekte, a 90 odsto obaveza prema Direkciji za gradsko građevinsko zemljište (Gradu Beogradu) nisu izmirili. Tadašnja Direkcija nije ni pokušavala da naplati neizmirene obaveze od dužnika, u velikom broju slučajeva. Direkcijom je suvereno vladao žuti kartel. Sedam godina direktor Direkcije je bio Boris Ranković, čovek od najvećeg poverenja Borisa Tadića i Dragana Đilasa. Suština je da su predstavnici DS u gradskoj vlasti i Direkciji, na osnovu štetnih propisa koje su sami doneli, od investitora tražili neodgovarajuća sredstva obezbeđenja od neplaćanja naknade – menice za fizička lica i ugovorna ovlašćenja za pravna lica. Morali su da traže bankarske garancije i hipoteke , kao efikasna sredstva obezbeđenja. Nisu to tražili, očigledno namerno. Kao posledica kriminalne uprave žutog kartela u Gradu i Direkciji tokom sedam godina, Grad Beograd je oštećen za 35 milijardi dinara, ili 291 milion evra! Za taj opljačkani novac moglo je da se izgradi 150 vrtića ili da se kupi 1.500 autobusa. Novac građana je završio u džepovima investitora i onih koji su tu pljačku omogućili. Sistem je bio tako postavljen da je omogućavao „odliv“ sredstava, umesto u Grad i Direkciju, u privatne džepove. Direkcija je u to doba mogla komotno da se nazove „Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju žutog kartela DS“. Gradska vlast SNS je stopirala taj kriminal u oktobru 2013. godine i uvela nove procedure – traže se hipoteke ili bankarske garancije. Od tada nema nijednog dinara duga novih investitora. Bivša Direkcija je vodila nekoliko hiljada sudskih postupaka za naplatu potraživanja, a investitorima je obračunavana zatezna kamata za period kašnjenja u plaćanju. Vlast SNS nije dozvolila da se izdaju ni upotrebne dozvole bez dokaza o plaćenim obavezama. Nova vlast je upisivala zabeležbu o sporu u katastru na sve izgrađene objekte za koje nije plaćena naknada za građevinsko zemljište, kako bi zainteresovani mogli da znaju da kupuju stanove za koje nisu plaćene obaveze Gradu Beogradu, i koje neće moći da uknjiže. Nova vlast je tim investitorima dužnicima ponudila i reprogram duga, te plaćanje na rate. Nadležni organi treba da istraže šta se sve dešavalo u Direkciji od 2004. do 2011. godine. U tih sedam godina pljačke Beograda, tri godine je gradonačelnik bio Đilas – od 2008. do 2011. godine. Nemoguće da gradonačelnik Đilas tokom tri godine, nije znao šta se događa u Direkciji koju je vodio njegov prijatelj i član iste stranke. A ta Direkcija je bila jedan od glavnih izvora odakle se punio budžet grada Beograda. Krivična dela koja se odnose na ovu korupciju, zastarevaju tek 2026. godine, u pogledu poslednje sporne 2011. godine, kada je pljačka i dalje trajala. Stoga molim tužilaštvo da reaguje!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.