KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Obojena revolucija u Srbiji i Milivojevićev “rumunski scenario”

Očigledno je da pojedini zapadni centri moći žele slabu i poniznu Srbiju, a da agresivna i dobro isplanirana obojena revolucija ima za jedini cilj rušenje predsednika Vučića i srpske države.

Ovim centrima ne treba suverena i nezavisna Srbija, već uspostavljanje poslušne vlasti po obrascu iz 2000, vlast koja će ispunjavati sve njihove političke i ekonomske zahteve. Nije slučajno da dok je u Srbiji u toku pokušaj obojene revolucije i separatisti u Vojvodini maštaju o severnoj Srbiji kao republici, u BiH dolazi do osude Dodika. Na pozive na dijalog sa Bošnjacima, uz poštovanje Dejtonskog sporazuma, jasno je odgovorio Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Potočari, praktično prenoseći poruku i pretnju zvaničnog Sarajeva: “Niko ne želi da pogleda šta je iza tog Dejtonskog horizonta. Zašto bismo se mi držali ovog kao pijan plota”.

U vreme kada je Srbija surovo napadnuta na više frontova, antisrpska opozicija priziva krvavi “rumunski scenario”. Prvo je hrvatski Jutarnji list podsetio na Čaušeskovo vreme, zahtevajući “da se studentski nemiri politički artikulišu u nekom pravcu”. Zatim je opozicioni novinar Aleksandar Dikić otvoreno pozvao na rumunski scenario i streljanje Aleksandra Vučića. Najznačajnija je izjava Srđana Milivojevića, kao predsednika Demokratske stranke, da izlaz iz ove krize treba “da se potraži po rumunskom scenariju". 

Da se podsetimo na “rumunski scenario”. U Rumuniji je na Božić u decembru 1989. pogubljen rumunski predsednik Nikolae Čaušesku zajedno sa suprugom, posle suđenja pred vojnim sudom. Završetak rumunske “obojene revolucije”, kada su, prema izjavi jednog od svedoka za BBC, “pucali u svakog na trotoaru”, usledio je 2019, suđenjem bivše predsedniku Jonu Ilijeskuu, koji je preuzeo vlast posle Čaušeskua, pod optužbom za zločine protiv čovečnosti. Tokom rumunske krvave revolucije 1989, po zvaničnim podacima, ubijeno je više od 1.100 ljudi, a nezvanično blizu 6.000.

Rumunija je 2007. ušla u EU, a danas je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Neki gradovi su napredovali, ali sela, na kojima živi oko 45 odsto stanovništva, ostala su zaostala. U odnosu na period od pre više od tridesetak godina, kako sami Rumuni svedoče, “nije se mnogo toga promenilo, nemamo dobre puteve, autoputeve, a zdravstvo je sve gore”. Većina seljana greje domove na drva, kao i 3.5 miliona domaćinstava u zemlji, a prema statistici Svetske banke oko 70 odsto ruralnog stanovništva u Rumuniji živi ispod granice siromaštva. Stanovništvo na selu je ostarilo, a od 2007. čak četiri miliona ljudi, pre svega mladih, napustilo je zemlju u potrazi za boljim životom.

Srđan Milivojević je iz Kruševca i tamo je svojevremeno prodavao pljeskavice koje je pravio i od mesa uginulih pasa. U Kruševcu je crkva Lazarica, koju je podigao knez Lazar i ispred koje je osveštena srpska vojska pred polazak na Kosovo. Kod Trstenika je manastir Ljubostinja, sagrađen u osvit Kosovske bitke 1388, zadužbina kneginje Milice koja je prema predanju ovde prvi put videla kneza Lazara. Verujem da je Milivojević bar kao mlad posećivao ove spomenike srpske istorije koji pozivaju na srpsku sabornost i jedinstvo. I zauvek čuvaju uspomenu na herojstvo srpskog naroda. Nadam se da Milivojević slavi neku srpsku slavu, da mu nešto znači Srpska pravoslavna crkva. Nije mi jasno zašto on onda poziva na bratoubilački građanski rat i “rumunski scenario” u kome građani jedni druge ubijaju.

Pre neki dan, otpušteni radnici USAID-a održali su protest u Vašingtonu, koristeći  simbol krvave šake i uzvikujući “Ruke su vam krvave”. Isti simbol i poruke koje srpska opozicija koristi za obojenu revoluciju u Srbiji. U Albaniji je nedavno uhapšen gradonačelnik Tirane i šef pokreta “Mjaft”, čiji su zaštitini znak takođe “krvave šake”. To je soroševski simbol, simbol koji se koristi u obojenim revolucijama.

Svaka izgovorena reč u Srbiji, kojom se rešenje za društvene probleme traži u prolivanju krvi na ulicama, neminovno vodi ka velikoj srpskoj nacionalnoj tragediji. Na radost naših vekovnih neprijatelja. Zato narod u Srbiji neće krvoproliće i neće srpski “Majdan”.

P.S. Aleksandar Vučić: „U Srbiji se narod pita i narod je rekao da neće strane sluge“.