KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Prevrat 27. marta 1941. kao početak propasti i genocida nad srpskim narodom

Najnovija kolumna Dragutina Matanovića.

Uspon Nemačke i naci-fašističkih sila, pogotovo nakon 1938, sve više se pokazivao kao opasnost za Kraljevinu Jugoslaviju. Odana tradicionalnim saveznicima i sa svežim uspomenama na rat protiv „Švaba“, politička elita pokušavala je da se odupre. Kratak pokušaj promovisanja politike Milana Stojadinovića, velikog srpskog državnika i reformatora, sa tezom „ni rat ni pakt“, završio se 1939. njegovim uklanjanjem pod pritiskom Britanaca i odvođenjem u internaciju. Posle pada Francuske pod nemačku čizmu, moćna anglofilska elita u Beogradu se okrenula Britancima. I to će biti ključna greška. Dok se nemačko-italijanska ratna opasnost nadvijala nad svetom, „gordom Albionu“ je dobro došlo da pažnja Nemaca bude rasuta na širokom frontu i da neki drugi narod, u ovom slučaju srpski, postane topovsko meso. Kada su knez Pavle i njegovi saradnici pokušali da budu pragmatični i da se mimo svojih političkih sklonosti izvuku iz čeličnog zagrljaja britanskog premijera Čerčila, bilo je kasno. Potpisani protokol o pridruživanju Trojnom paktu, od 25. marta 1941, izazvao je revolt u srpskom narodu, generalno neraspoloženom prema ma kakvom obliku saveza sa Nemcima.

Usledio je puč 27. marta, u čijoj pripremi je učestvovalo više centara moći i različitih organizacija. Međutim, daleko najznačajniju ulogu su imali Britanci koji su finansijski dobro „podmazali“ srpske oficire i političare, verovatno iskoristivši i neke seksualne i homoseksualne afere tada važnih srpskih političara. Na njihovom udaru izvesno da su bili i neki crkvene glavari. Tim povodom, Patrijarh Gavrilo Dožić je održao govor preko Radio Beograda, Zagreba i Ljubljane, jasno se opredelevši: „Vidovdan 1389, Vidovdan 1914. i 27. mart 1941. isti su po suštini i motivima“. Patrijarh je verovao da će srpski narod na taj način zaštiti svoje nacionalne i državne interese.

Seton Votson, britanski profesor univerziteta i odličan poznavalac prilika u Jugoslaviji, rekao je: „Mi smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa“. Slično je izjavio i Vilijam Donovan, otac američke CIA, čovek koji se januara 1941. bio u Beogradu i upoznao ključne pučiste: „Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili“.

Narodno nezadovoljstvo 27. marta pretvoreno je u državni udar i dovođenje nove političke garniture i vlade na čelu sa srpskim generalom Dušanom Simovićem. Dok su na skupovima širom srpske prestonice grmele patriotske pesme, Čerčil je cinično ocenio da je Jugoslavija, zapravo srpski narod, tim činom „našao svoju dušu“. Lidel Hart je jednom izjavio da je Čerčil postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je „crvena nit britanske spoljne politike“.

Hitlera je ovaj čin razbesneo. Naredio je munjeviti i surovi napad na Jugoslaviju. Srpski gradovi su 6. aprila 1941. divljački bombardovani uz velike civilne žrtve, a bombardovanje Narodne biblioteke u Beogradu svedočanstvo je u kojoj meri je stradalo i srpsko kulturno nasleđe. Kada bude osetio nepokoravanje i otpor srpskog naroda, Hitler naređuje i streljanje „sto za jednog“ u Srbiji, što je bila kvota kakva nije propisana nigde u okupiranoj Evropi. S obzirom na to da su Srbi, u usponu nacističke imperije, postali jedini narod koji im se, osim Rusa, direktno i ozbiljno suprotstavio 1941, Nemci su omogućili da srpske istorijske oblasti budu prepuštene na milost i nemilost Hrvatima, Albancima, Mađarima, Bugarima, koji su na njenom tlu formirali svoje velikodržavne tvorevine. I u svakoj od njih, a pogotovo u NDH, započeli su zatiranje srpskog postojanja. Genocid Hrvata nad srpskim narodom, koji je odmah usledio, nije imao premca u istoriji ovih prostora.

Srpski narod je izašao iz Prvog svetskog rata sa preko milion žrtava i bez 28% svog stanovništva. U Drugom svetskom ratu Srbi su ponovo imali bezmalo milion mrtvih. Postali smo najstradalniji narod u Evropi u 20. veku.

Srpski narod svoju slobodu drži najviše u hijerarhiji vrednosti. Srpski narod je veran svojoj epskoj istoriji. Ali, danas, kada u svetu geopolitički vri, najvažnije je sačuvati mir i stabilnost u Srbiji, bez gubljenja srpskih života.

Ako smo nešto naučili iz prevrata 27. marta 1941, onda je to upravo ono što danas oseća većinska Srbija. Većinska Srbija ne želi nasilje i bratoubilačke obračune u koje neko spolja želi ponovo da nas uvlači. Ona želi da sve probleme u društvu rešava dogovorom, a ne kroz besmislene ulične sukobe. Većinska Srbija želi da se život vrati u normalu, na brzi put razvoja na kom smo se do skora bili lideri. Ne želi da se zaustavi u svom razvoju, već da ekonomski napreduje. Nemamo rezervnu državu i zato ovu našu jedinu Srbiju ne smemo zarad tuđih interesa da rušimo i pustimo da potone u ludilo anarhije.

P.S. Aleksandar Vučić: P.S. Aleksandar Vučić: „Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu".

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.