Kolumna Dragutina Matanovića: Blokada Informera i pozivi na hapšenje i likvidaciju neistomišljenika

Juče je oko 5.000 blokadera, studenata anarhista, izmanipulisanih srednjoškolaca i predstavnika antisrpske opozicije, više od šest časova blokiralo zgradu televizije Informer.

Ovo nije bio samo udar na privatnu medijsku kuću, ovo je pre svega bio udar na elementarne slobode i ljudska prava. Udar na slobodu kretanja. Udar na slobodu informisanja, na slobodu mišljenja i govora. Ova talačka kriza je udar i na mnogobrojne gledaoce Informera, udar na većinski srpski narod.

Istovremeno i najgrublji udar na demokratiju i ustavna prava, na uređeno civilizovano društvo. Ali, malo je verovatno da će ovo nasilje nad Informerom osuditi neko novinarsko udruženje, neko iz tajkunskih medija ili neka organizacija iz Brisela.

Sve to je posledica obojene revolucije koja u Srbiji tinja već nekoliko godina i koja je vođena stranim obaveštajnim službama i mrežom antisrpskog nevladinog sektora, finansiranog stotinama miliona evra sa Zapada. I koja je svoju eksploziju doživela posle tragedije u Novom Sadu. Uz jedini cilj da se zaustavi ekonomski i politički napredak Srbije, slobodarska i nezavisna politika predsednika Vučića. Ova obojena revolucija pokušava da razori temelje srpskog društva i njen obrazovni sistem. Budućnost Srbije.

Još od 2000. indoktriniraju se iz inostranstva mlade generacije, sa težnjom da se kod njih potisnu nacionalni i državni interesi.

Svedoci smo danas da je veliki broj univerzitetskih profesora i nastavnika u srednjim školama, nošen sopstvenim nerealnim političkim ambicijama i ličnim frustracijama, isturio čitavu generaciju mladih ispred sebe, sprečavajući ih da uče i intelektualno i stručno napreduju. Svedoci smo da je virus mržnje prema srpskim institucijama i zakonima proširen širom Srbije. Da se na silu u život guraju anarhistički modeli plenuma i zborova.

Zašto je Informer bio meta? Zato što je to medij slobodne Srbije, medij većinske Srbije. Zato što Informer brani istinu. Zato što Informer ima veliku podršku u narodu. 

Zato što je čvrsto na bedemu odbrane države Srbije i Republike Srpske, zato što je protiv nezavisnosti takozvanog Kosova, zato što neće da prihvati laž o genocidu u Srebrenici. Blokaderi i antisrpska opozicija demonstrirali su juče bes, nasilje i nerazumno maltretiranje građana. Juče je bio njihov praznik mržnje i bezidejnosti. Ali, istovremeno i pokazatelj kako bi se obračunavali sa neistomišljenicama ako bi se nekim slučajem ikada ponovo dokopali vlasti.

Gledao sam jednog mladića koji poziva na „građansko" hapšenje glavnog urednika Dragana J. Vučićevića i koji hladnokrvno i iskreno izgovara: „Mi bismo bili spremni, kada bi se neko zatekao, ljudi bi opkolili njegov auto i mi bismo izvršili građansko hapšenje". Najcrnji boljševizam i titoistički komunizam iz 1944. godine. Važno je zato da se prisetimo te godine.

Sa približavanjem partizanske vojske Srbiji, komunistička tajna policija Ozna je pripremila spiskove „narodnih neprijatelja" za likvidaciju. U jesen 1944, po gradovima, varošima i selima počeo je talas terora titoista koji je prevazilazio obračun sa onima koji su radili za okupatora ili bili deo kvislinške administracije. Meta su bili oni za koje se mislilo da mogu da ugroze revolucionarni totalitarni poredak. Srpska politička, ekonomska i kulturna elita bila je izmenjena za nepunih godinu dana.

Odmah su uhapšeni oni čija su se imena nalazila na unapred pripremljenim spiskovima i po pravilu su streljani kroz nekoliko dana. Hapšeni su u skladu sa kategorijama ideoloških neprijatelja - reakcionari, buržuji, pristalice građanske demokratije, monarhisti.

Svi gradovi, varoši i sela preživeli su od jeseni 1944. do leta 1945. isti teror. I svako mesto dobilo je svoju masovnu grobnicu, u kojoj su pokopani, čak bez prava na sahranu i porodičnu grobnicu, najbolji sinovi srpskog naroda. Istoričari su do sada izbrojali čak 211 ovakvih masovnih grobnica. Broj pobijenih u Srbiji, po najnižim procenama, iznosi 60.000 osoba - van borbenih dejstava.

Toga moraju da budu svesni svi oni koji su danas u redovima pristalica obojene revolucije, a koji su u sebi sačuvali bar iskru srpskog patriotizma, bez obzira na politička opredeljenja. Spoljašnji i unutrašnji neprijatelji žele da sruše Srbiju, nepovratno izdele srpsko društvo i fizički usmere Srbe na Srbe.

Svi oni koji zvižde, blokiraju, gađaju svoje sunarodnike jajima i kamenicima, a koji slave svoje slave i pale sveće u crkvama u znak sećanja na pretke, ali i za zdravlje svojih voljenih, moraju da znaju: cilj zapadnih obaveštajnih službi, drugosrbijanaca i antisrba je i da raskomadaju Srpsku pravoslavnu crkvu.

Srbiji su potrebni mir i stabilnost, razgovor i dogovor, a ne guranje u anarhiju i propast.

P.S. Aleksandar Vučić: „Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu".