Aleksandar Vučić - čovek koji drži kormilo srpskog broda koga žele svi da potope

Dok talasi udaraju sa svih strana, dok vetrovi huče iznutra i spolja, jedan čovek stoji na pramcu, drži kormilo i ne pušta. I dok mnogi žele da brod pod imenom Srbija potone, da se raspadne pod pritiskom, da ga oluje spolja i iznutra polome, da se preda, Aleksandar Vučić i dalje upravlja – i brod plovi.

Nije prvi put da je Srbija u oluji. Ali jeste prvi put posle mnogo godina da postoji neko ko jasno zna pravac. Neko ko ne beži s palube kad zagrmi, ko ne mijenja kurs zbog svakog pritiska ili zavetrine. Upravo zato ga mnogi ne vole – jer se ne uklapa u šablon slabe, povodljive države. Jer ne pristaje da se Srbija savija, kleči ili ćuti.

Oni koji bi voljeli da nas vide slabe, podeljene i zavađene – gledaju u Vučića kao prepreku. On im je problem jer Srbija više nije laka meta. Jer se ne raspada pod pritiskom ni spolja, ni iznutra. A pritisaka ima: od međunarodnih centara moći, preko političkih protivnika, blokadera, do interesnih grupa koje ne mare za narod već samo za svoju korist.

Nisu retki oni, ni iznutra ni spolja, koji bi voljeli da Srbija bude slomljena, tiha, pokorna. Da ćuti kad je nepravda, da klimne glavom kad joj se nešto nameće. Ali ta Srbija više ne postoji. Danas postoji država koja ima glas i stav. Vučić je simbol te snage. Nisu mu dali mirno more – niti iznutra, niti spolja. Ali kad si na čelu Srbije, znaš da ne nosiš samo funkciju – nosiš istoriju, narod i njihova očekivanja.

Zato se i diže buka. Zato i stižu udari – iz medija, iz regiona, iz redova opozicije. Svako vuče na svoju stranu, svako bi da preuzme kormilo, a niko nema kartu, niti zna gde treba da idemo. Samo Vučić stoji na tom vetru, ponekad i bez podrške onih koji bi trebali da mu daju vetar u leđa, pa izgleda da je često sam, ali stabilan. I zato ga narod već godinama prati. Ne iz slepog poverenja, već iz iskustva. Jer je pokazao da zna i da hoće.

Na tom brodu je mnogo putnika: i onih koji ga podržavaju, i onih koji gunđaju, i onih koji mu sapliću noge. Ali brod plovi. Gradi se, jača, plovi dalje. U vremenu kada su mnoge države izgubile kapetane, Srbija ga ima. I dok god kormilar stoji uspravno i ne pušta volan – biće nade da ćemo stići do mirne luke.

Kažu da se pravi kapetan poznaje kad naiđe oluja. Ako je iko u poslednjih deset godina pokazao da zna da upravlja državnim brodom kroz nemirne vode, gde se politička bura, plima i oseka smenjuju svakih sat vremena, to je Aleksandar Vučić. Nije uvek lako, nije uvek popularno, ali Vučić gura napred — tvrdoglavo, uporno i s verom u ono što radi.

Dok u regionu gledamo političke lomove, krize vlasti, prepucavanja i često nejasan pravac, u Srbiji postoji jedna konstanta – stabilnost. Vučić, sviđalo se to nekome ili ne, uspeva da drži mir u zemlji u kojoj to nikada nije bio lak zadatak. I ne samo da održava mir, već razvija i ekonomiju, otvara fabrike, zida puteve i pruge, i što je najvažnije – vraća ljudima veru da ovde ima budućnosti.

U Bosni tinjaju stare napetosti, u Crnoj Gori se vlast i opozicija se smenjuju kao na pokretnoj traci, u Hrvatskoj političke podele sve dublje, a na Kosovu – tenzije ne prestaju. U Srbiji se mnogi trude da unesu nemire, haos i ludilo. A u svemu tome, Vučić u veoma teškim geopolitičkim previranjima, sa političkim tegom oko vrata, sa histerično-neodgovornom opozicijom, nudi razgovar, nudi pregovare i dijalog i ne dozvoljava da se Srbija uvuče u haos.

Ljudi vole da komentarišu iz fotelje — šta bi on trebalo, kako bi neko drugi bolje. Ali malo ko bi mogao da izdrži taj pritisak, da svake nedelje rešava i međunarodne sporove, i unutrašnje probleme, i pritom misli na sledećih deset godina, a ne samo do sledećih izbora.

Naravno, nije sve savršeno — i sam Vučić to često kaže. Ali razlika je u tome što on ne beži od problema, već ide pravo na njih. I to narod vidi. Zato mu veruje. Nije stvar u lepim rečima, već u delima. A dela govore da je Srbija danas jača nego što je bila, i sigurnija nego što se očekivalo.

Za Balkan, to nije mala stvar. I zato, sviđalo se nekome ili ne, Aleksandar Vučić ostaje glavni stub stabilnosti u ovom delu Evrope. A u ovakvim vremenima — to je vrednije nego ikad.

Zato Aleksandar Vučić i jeste politička konstanta u promenljivom okruženju. Jer, Srbija nije šahovska tabla za tuđe igre i Vučić ne igra da pobedi za sebe, već da bi pobedila Srbija!

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.