Đurić na sednici SB UN o KiM: Situacija na terenu se pogoršava, Srbi plaćaju cenu

Ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić izjavio je danas na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu i Metohiji da se usled jednostranih poteza i etnički motivisanih incidenata koje je počinio aktuelni vladajući režim u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem situacija na terenu na Kosovu i Metohiji pogoršava, a da Srbi plaćaju cenu.

Đurić je naveo nekoliko incidenata koji ilustruju, kako je istakao, uznemirujući i opasan obrazac koji se ogleda u rečima Aljbina Kurtija "Srbi moraju da pate i da plate".

"Priština je poslednjih meseci eskalirala svoju kampanju sistematske demontaže srpskih institucija širom Kosova i Metohije. Ovo nisu simbolični gestovi. Imaju direktne, bolne svakodnevne posledice po konkretne ljude. Ukinute su plate, penzije, socijalna pomoć hiljadama srpskih porodica. Osnovna sredstva za opstanak mnogih naših sunarodnika su dovedena u opasnost", istakao je šef srpske diplomatije.

On je podsetio da smo 15. januara ove godine bili svedoci i koordinisanih napora Prištine da zatvori srpske institucije u Kosovu Polju, Gračanici, Lipljanu, Velikoj Hoči, Orahovcu i drugim enklavama južno od Ibra. 

To nije bila samo politička provokacija, istakao je Đurić i dodao da je to bio i proračunati pokušaj brisanja kolektivnog identiteta Srba u tim sredinama. 

"Teško je zamisliti da bi iko mogao da smatra da takvi postupci pogoduju dijalogu ili pomirenju. Samo nekoliko nedelja kasnije, 21. februara, centri za socijalni rad u četiri opštine sa srpskom većinom na severu su nasilno zatvoreni, čime je više od 1.500 ugroženih pojedinaca ostalo bez pristupa osnovnim uslugama. Kako u takvim okolnostima ozbiljno govoriti o normalizaciji ili izgradnji poverenja", upitao je Đurić.

Šef srpske diplomatije je ukazao da primeri koje je naveo ponovo vraćaju na pitanje koje Beograd postavlja već 12 godina, a to je kada će biti uspostavljena Zajednica srpskih opština.

"Odgovor, kao što je jasno pokazano Kurtijevim postupcima, jeste da u Prištini ne postoji politička volja da ispuni ovu pravno obavezujuću obavezu. Umesto toga, vidimo etno-nacionalističku strategiju izgrađenu sa ciljem izazivanja straha, zastrašivanja i izopštavanja. Ono čemu svedočimo nije slučajno - to je direktno ispunjenje obećanja samog Aljbina Kurtija", naglasio je Đurić. 
On je podsetio da je u septembru 2023. godine Kurti izjavio da će "Srbi morati da pate i da plate" i istakao da te reči nisu puka retorika, već su postale politika, a njihove posledice se odvijaju svakodnevno pred očima celog sveta.

Kako je dodao, ista strategija bila je i srž Kurtijeve izborne kampanje uoči izbora održanih na AP KiM 9. februara. 

"Uslovi za učešće Srba bili su sve samo ne slobodni ili pošteni. Bilo bi teško, ako ne i nemoguće, opisati ove izbore kao slobodne i poštene u bilo kom značajnom smislu. Više od mesec dana nisu objavljeni zvanični rezultati lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, navodno zbog softverske greške. Na kraju je jedno poslaničko mesto, koje je s pravom pripadalo srpskom predstavniku, praktično oduzeto. To je učinjeno kroz orkestrirano učešće etničkih Albanaca da glasaju za predstavnika koga je odabrao Kurti, čime je kandidatu omogućeno da pobedi ne kroz podršku srpske zajednice, već pretežno glasovima Albanaca", rekao je Đurić.

Da paradoks bude još jasniji, kako je dodao, kada je prethodnih godina bilo sličnih slučajeva, kada su Srbi navodno glasali za kandidate iz drugih zajednica, takvi izbori su brzo poništeni. 
Šef srpske diplomatije je naveo da takvo igranje sa sistemom glasanja i praksama podriva ne samo demokratski integritet, već i poverenje u institucije koje bi trebalo da garantuju pravičnost i zastupljenost svih zajednica.

"Već smo ranije videli ovaj isti obrazac koji se jasno odražava u eklatantnom kršenju člana 96. stav 5. tzv. 'Ustava Kosova'. Imenovanjem predstavnika u prethodnoj tzv. Vladi Kosova bez ikakve legitimne izborne podrške srpske zajednice, jasno je narušen sam duh člana 96. stav 5. Ova odredba nije bila osmišljena da ispuni etničke kvote na papiru, već je trebalo da garantuje istinsko političko učešće nevećinskih zajednica u prištinskim institucijama. Zakon je bio jasan, ali je stavljen po strani zbog političke koristi", ukazao je Đurić.

On je naglasio da je Kurtijev režim nedavno pokrenuo široku kampanju progona viđenijih Srba na Kosovu i Metohiji zbog učešća u protestima krajem 2022. godine.
Đurić je naveo da se to dešava uprkos pisanim garancijama koje su Evropska unija i SAD dale Beogradu u decembru 2022. godine, uz uveravanja da nijedan Srbin neće biti uhapšen ili krivično gonjen zbog učešća u tim demonstracijama. 

Naprotiv, dodao je šef srpske diplomatije, 37 Srba je proizvoljno privedeno pod tim optužbama. 

"Ono čemu smo svedoci je još jedan jasan pokazatelj da je Kurti rešen da sprovede u delo svoje reči da će 'Srbi morati da pate i da plate'. Od dolaska Kurtija na vlast KiM je napustilo 20 odsto preostalih Srba. Broj napada na Srbe uvećao se za više od 50 odsto. I da ne zaboravimo: više od 200.000 Srba je raseljeno od 1999. godine, a manje od dva odsto je uspelo da se vrati. Ovo nije samo statistika. Ovo je teška osuda realnosti na terenu - realnosti na koju se suviše često reaguje zaglušujućom tišinom", ukazao je Đurić.

On je podsetio da je od uspostavljanja međunarodnog prisustva u južnoj srpskoj pokrajini zabeleženo 9.530 etnički motivisanih incidenata. 

Samo u izveštajnom periodu, o kojem je reč na ovoj sednici, dogodila su se 63 takva incidenta, istakao je Đurić i dodao da su u 25 slučajeva direktno umešani pripadnici tzv. kosovske policije.
Đurić je naglasio da su u četiri takva slučaja napadnuta deca i dodao da je 13 mladih osoba privedeno i podvrgnuto fizičkom nasilju. 
Đurić je upitao kakvu poruku šaljemo budućim generacijama i kakvu budućnost oblikujemo.

"U kući Milice Mihajlović, samohrane majke iz Zvečana, kuča je opljačkana, a njenom sinu su pretili smrću oni koji bi trebalo da sprovode zakon. Da li je to 'nova realnost' koja se nameće Srbima na Kosovu i Metohiji? Jer, kako mi to vidimo, to nije suživot. To je represija", istakao je Đurić na sednici SB UN.